Zajednička inicijativa tri države Zapadnog Balkana sve češće spominje i Peking kao svoju šansu. Sa druge strane, Zapad, ali i neki susedi, ne gledaju blagonaklono na tu tendenciju.
"Da svaka flaša vina koju proizvedemo ide u Kinu", bile su reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića, 2. aprila na sajmu vina u Italiji u okviru zajedničkog nastupa vinarija iz zemalja regionalne inicijative Otvoreni Balkan.
Otvoreni Balkan su 2019. osnovale Srbija, Albanija i Severna Makedonija pod imenom Mini šengen sa ciljem uspostavljanja slobodnog protoka ljudi, robe, usluga i kapitala. Godine 2021. inicijativa je promenila ime u Otvoreni Balkan.
Predsednik Srbije je na događaju 2. aprila najavio i da će Srbija do kraja godine potpisati Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom.
Sporazum o slobodnoj trgovini podrazumeva da se određeni broj proizvoda izvozi i uvozi bez carina.
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Srbije Tomislav Momirović najavio je istog dana da će otići u posetu Kini povodom sporazuma.
"To je strateška stvar koja će promeniti perspektivu svih investitora. Otvorićemo najveće tržište na svetu za domaća vina, da vinari mogu da prodaju u Kini kao u Srbiji, ali će to otvoriti da svi Kinezi, koji dođu u Srbiju, znaju gde dolaze", rekao je on.
Zbog saradnje sa Kinom, Srbija se našla pod lupom Evropske unije (EU), čijem članstvu teži, dok su iz SAD stizala upozorenja zvaničnom Beogradu zbog saradnje Srbije i Kine u oblasti odbrane.
Pitanja bez odgovora
Stefan Vladisavljev iz nevladinog Beogradskog fonda za političku izuzetnost za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenio je da u okviru inicijative Otvoreni Balkan može doći do kreiranja zajedničkog tržišta koje bi moglo da izvozi robu u Kinu.
Iz Ministarstva trgovine i Privredne komore Srbije nisu odgovorili na pitanja RSE o uticaju najavljenog Sporazuma sa Kinom na Otvoreni Balkan, niti za koje proizvode se može očekivati ukidanje carina nakon što Srbija i Kina potpišu Sporazum o slobodnoj trgovini sa Pekingom.
Kada je reč o saradnji druge članice Otvorenog Balkana sa Kinom, Severnom Makedonijom, studija o kineskom prisustvu i uticaju u regionu nevladinog Digitalnog forenzičkog centra (DFC) iz Podgorice iz marta, navodi da je Peking snažno krenuo sa investiranjem početkom druge decenije 21. veka u tu zemlju.
U izveštaju se navodi da kineski uticaj u Severnoj Makedoniji postaje jači kroz "meku moć" Kine, kao i da je vrednost 15 projekata Kine u toj zemlji oko 650 miliona evra.
Albanija je, prema ovom izveštaju, pored Kosova, zemlja Zapadnog Balkana u kojoj Kina ima najslabiji uticaj. Ipak, Albanija je 2022. ukinula vizni režim za kineske državljane.
Šta znače najave na skupu Otvorenog Balkana?
Stefan Vladisavljev smatra da Otvoreni Balkan još uvek nije dovoljno "sistematizovan i institucionalizovan" da bi države mogle da organizuju zajednički nastup na kineskom tržištu.
"Ali potencijal uticaja ovakvog jednog sporazuma (sa Kinom, prim. aut.) postoji", kaže on.
Takva saradnja, prema njegovim rečima, nosi rizike budući da su sve tri države članice Otvorenog Balkana kandidati za članstvo u EU.
"To može negde opteretiti proces pregovaranja i usaglašavanja ekonomskih politika zbog toga što EU kao takva nema sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom", rekao je Vladisavljev.
On je podsetio i da Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, Srbija mora da raskine onog trenutka kada pristupi EU.
Saradnja država Otvorenog Balkana na kineskom tržištu spomenuta je i u julu 2022.
Tadašnja ministarka turizma Tatjana Matić rekla je da bi zajednički nastupi Srbije i Albanije na dalekim tržištima kao što je Kina značajno doprineli povećanju broja dolazaka turista u region.
Šta Srbija dobija Sporazumom o slobodnoj trgovini sa Kinom?
Zvaničnici u Srbiji smatraju da srpska ekonomija dobija mnogo zaključenjem sporazuma sa Kinom.
"Sa ovim ugovorom, nebo je granica za srpsku privredu", napisala je premijerka Srbije Ana Brnabić na Tviteru u februaru 2022.
Aleksandar Vučić je istog meseca ocenio da će sporazum o slobodnoj trgovini, osim što će značiti srpskim izvoznicima, poljoprivrednim proizvođačima, prerađivačima, kao i IT sektoru, privući i nove investicije u Srbiju.
Ministar finansija Srbije Siniša Mali od jula 2022. predsedava Radnom grupom za pripremu Nacrta sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom.
Mali je u julu 2022. rekao da je Kina za Srbiju "najvažniji trgovinski partner u Aziji, i sa kojom robna razmena beleži konstantan rast".
Obim uvoza iz Kine, inače, uveliko premašuje obim izvoza iz Srbije u Kinu.
Obim uvoza robe iz Kine iznosi oko pet milijardi dolara, dok je obim izvoza u Kinu oko 1,2 miljardi dolara.
Stefan Vladisavljev iz nevladinog Beogradskog fonda za političku izuzetnost kaže da kapaciteti srpske ekonomije da izvozi i bude konkurentna na kineskom tržištu "nije na zadovoljavajućem nivou".
"Kroz određenu vrstu bilateralne saradnje i kroz učešće na nekim sajmovima kompanija iz Srbije, pokušano je da se zauzme mesto na kineskom tržištu i mi možemo videti, prema postojećim brojkama, da to nije bilo toliko uspešno u onoj meri u kojoj su to donosioci odluka hteli", naglašava Vladisavljev.
On smatra da Srbija, prema dosadašnjim izjavama zvaničnika, svoju šansu vidi u izvozu poljoprivrednih dobara. Međutim, ovi proizvodi nisu među prvih pet koje je Srbija izvezla u 2022. godini.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je 2022. u Kinu najviše izvozila rude bakra i koncentrate, katode od bakra, kao i drvo.
Vladisavljev kaže da ovi podaci izazivaju zabrinutost da se ceo Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom potpisuje da bi se olakšao izvoz dobara koji proizilaze iz rada kineske kompanije Ziđin, koja u ističnoj Srbiji eksploatiše bakar, zlato i druge rude.
"Korist od takvog izvoza je minimalna jer profit od tog izvoza imaju kineske kompanije", objasnio je Vladisavljev.
On je ocenio i da Srbija tu "dobija" samo kroz poreze na prihode kompanija.
Srbija je iz Kine 2022. najviše uvozila kotlove, pametne telefone, mašine i uređaje za klimatizaciju.
Vladisavljev kaže da se nakon potpisivanja Sporazuma sa Kinom može očekivati samo nastavak postojećih trendova.
"Ako dođe do određenog povećanja izvoza, prilično je sigurno da će doći i do povećanja nivoa uvoza, pa će ta razlika ostati približno ista", navodi on.
Kada je reč o spoljnotrgovinskim partnerima, Srbija je u februaru, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najviše izvozila u Nemačku, Italiju, Mađarsku, Bosnu i Hercegovinu i Rumuniju.
Među zemljama iz kojih Srbija najviše uvozi su Nemačka, Kina, Ruska Federacija, Italija i Turska.
Saradnja i uvoz 'sporne' kineske tehnologije
Stefan Vladisavljev je istakao i da to, da li će Srbija nakon potpisivanja Sporazuma više uvoziti kinesku tehnologiju je i politička, a ne samo ekonomska odluka.
"Ostvarivanjem ovakve saradnje vi šaljete poruku da u Kini vidite strateškog partnera, to za EU ne predstavlja definišući problem, ali za SAD predstavlja", navodi on.
Vladisavljev je upozorio i da veća izloženost kineskim tehnologijama znači da kompanije iz te zemlje kroz svoju infrastrukturu imaju mogućnost prikupljanja većeg nivoa podataka.
"Onda postoji potencijalna mogućnost da kineska (vladajuća, prim. aut.) Komunistička partija pošalje nalog tim kompanijama da im dostavi te podatke", naveo je Vladisavljev.
Pitanje korišćenja kineske tehnologije u više navrata aktuelizovano je i u Srbiji.
Jedan od projekata koji je izazvao pažnju javnosti je "Bezbedan grad" koji je Srbija dogovorila sa kompanijom Huawei 2017. godine.
Projekat omogućava, prema Huawei specifikaciji, prepoznavanje lica građana, i ukrštanje sa fotografijama koje su u posedu MUP-a, i na taj način identifikaciju građana. Ova tehnologija se na Zapadu smatra spornom sa stanovišta ljudskih prava i privatnosti građana.
Huawei je, inače, jedan od najvećih proizvođača pametnih telefona i mrežne opreme u svetu.
Sjedinjene Američke Države su ovoj kompaniji 2019. uvele sankcije, uz obrazloženje da predstavlja bezbednosnu pretnju zbog veza sa kineskom vladom.
Sumnja se da ova kompanija Kini pruža pristup podacima drugih zemalja.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Von der Leyen) rekla je 30. marta da su kompanije u Kini bile obavezne da pomažu državnim operacijama prikupljanja obaveštajnih podataka.
Ona je izjavila da nije izvodljivo odvojiti se od Kine, ali da je od vitalnog značaja da se "usredsredimo na smanjenje rizika" koji predstavljaju za Evropu.
Srbija, Severna Makedonija i Albanija su, inače, deo kineske Inicijative "Pojas i put" kineskog predsednika Si Đinpinga, sa ciljem povezivanja Kine sa Evropom i prodora na Zapad.
Sa kim Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini?
Srbija na osnovu ugovora o slobodnoj trgovini može da izvozi bez carina na tržišta CEFTA, EFTA, Turske i Evroazijske unije kojoj pripada i Rusija.
Srbiji su iz Evropskog parlamenta stigla 2019. upozorenja, nakon potpisanog sporazuma sa Evroazijskom unijom, da taj sporazum mora prestati da postoji pre nego što Srbija bude spremna za ulazak u Evropsku uniju (EU).
Ovaj sporazum, inače, podrazumeva bescarinski uvoz i izvoz robe iz Srbije u Rusiju, Belorusiju, Kazahstan, Kirgistan i Jermeniju. Sporazum je stupio na snagu 2021.
Srbija je od 2006. članica CEFTA-e, zone slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi, koja omogućava bescarinski pristup za svu robu. CEFTA obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Severnu Makedoniju, Moldaviju, Rumuniju, Crnu Goru, Srbiju, Bugarsku i Kosovo.
Srbija je 2009. potpisala ugovor o slobodnoj trgovini sa zemljama članicama Evropskog udruženja slobodne trgovine (EFTA) čije su članice danas Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom Srbija je potpisala 2008. godine. On podrazumeva izvoz bez carine industrijskih i većine prehrambenih proizvoda.
