Kosovska predsednica Vjosa Osmani izjavila je da je u razgovorima koje je u sredu vodila u Briselu videla "pozitivne elemente" u vezi s potpunim ukidanjem kaznenih mera koje je Evropska unija uvela Kosovu 2023.
"Ponovo smo ovde kao posvećeni partner EU, kao država koja je stoprocentno usklađena sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, kao država koja je stalno pokazivala napredak i visoku posvećenost reformama, bilo da su one u vladavini prava, u ekonomiji ili drugim oblastima. Nažalost, nismo videli da su te reforme pretočene u vrlo opipljiv napredak u vezi s evropskim integracijama Kosova, jer je proces veoma složen", rekla je Osmani medijima pre početka samita EU-Zapadni Balkan.
"Međutim, dobra je vest da imamo delimično ukidanje mera. Radićemo s našim partnerima kako bismo uskoro došli do njihovog potpunog ukidanja i imamo, rekla bih, pozitivne elemente u razgovorima koje sam danas vodila i iskreno se nadam da ćemo što pre imati potpuno ukidanje mera", dodala je ona.
Osmani se tokom dana sastala s visokim zvaničnicima EU, s kojima je razgovarala o kaznenim merama, ali i o zahtevu Kosova za članstvo u EU.
Posle sastanka sa šeficom evropske diplomatije Kajom Kalas (Kallas), Osmani je rekla da je potpuno ukidanje mera neophodno, "jer su svi uslovi koje je postavila Evropska unija već ispunjeni".
Isti zahtev je iznela i tokom sastanka s predsednikom Saveta EU Antoniom Kostom (Costa), uoči samita EU-Zapadni Balkan u Briselu.
Dan ranije, zamenik kosovskog premijera Besnik Bislimi rekao je da ga je Evropska komisija obavestila da je ta institucija "odlučila da ukine većinu mera protiv Kosova".
Prema Bislimiju, reč je o projektima vezanim za IPA programe, vrednim 34,6 miliona evra.
"Pozdravljamo odluku EU da delimično ukine mere, dok se nadamo i radimo na tome da one budu u potpunosti ukinute što je pre moguće. Republika Kosovo je pokazala konstruktivnost, saradnju i puno poštovanje spoljne i bezbednosne politike Evropske unije", napisala je Osmani na Fejsbuku (Facebook).
Prema rečima predsednice Kosova, zemlja je ispunila sve uslove koje je postavila EU, stoga "nema razloga da se spreči ili odlaže ukidanje preostalih mera".
EU je uvela kaznene mere protiv Kosova u leto 2023. godine, kao rezultat tenzija na severu, naseljenom srpskom većinom.
EU je počela njihovo postepeno ukidanje, ali kosovski zvaničnici insistiraju da je njihov nastavak nepravedan i da su uslovi ispunjeni, a Osmani je više puta pozivala na njihovo ukidanje.
Situacija na severu je deeskalirala, smanjeno je prisustvo policije u blizini opštinskih zgrada na severu, a došlo je i do mirne primopredaje vlasti u opštinama s većinskim srpskim stanovništvom.
Rikard Jozviak (Jozwiak), urednik za Evropu Radija Slobodna Evropa u Pragu, saznao je iz svojih izvora da se prošle nedelje u Briselu raspravljalo o neukidanja svih mera ograničenja protiv Kosova razmatrano u Briselu prošle nedelje i da su Francuska i Italija za ukidanje samo 50 odsto mera.
Osmani u Briselu učestvuje na samitu lidera EU i šest država Zapadnog Balkana.
U nacrtu deklaracije samita, u koji je uvid imao RSE i koji bi trebalo da usvoje lideri EU, navodi se da "budućnost Zapadnog Balkana leži u našem bloku. Proširenje je prava prilika koju treba iskoristiti".
Od zemalja Zapadnog Balkana, Albanija i Crna Gora su ostvarile najveći napredak na evropskom putu, dok je Kosovo jedina zemlja koja još nema status kandidata.
Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u EU u decembru 2022. Međutim, taj zahtev još nije prošao ni prvu formalnu fazu – razmatranje u Saveta EU, a zatim slanja Evropskoj komisiji na mišljenje.
U nacrtu deklaracije samita pominje se i dijalog između Kosova i Srbije.
Navodi se da "nedostatak normalizacije odnosa između Prištine i Beograda blokira obe zemlje na njihovom evropskom putu".
"Svi sporazumi postignuti u dijalogu kojim posreduje EU moraju biti sprovedeni, posebno Sporazum o putu ka normalizaciji i njegov Aneks. Podrška u okviru Fonda za reforme i rast Zapadnog Balkana uslovljena je konstruktivnim angažovanjem partnera i merljivim napretkom i konkretnim rezultatima u normalizaciji njihovih odnosa", navodi se u dokumentu.
Od septembra 2023. godine, nekoliko dana pre oružanog napada u Banjskoj, nije održana nijedna runda pregovora na visokom nivou u Briselu. Sporazum koji se spominje u nacrtu deklaracije postignut je 2023. godine, iako ga strane nisu potpisale. EU smatra da je sporazum obavezujući za Beograd i Prištinu i stalno insistira na njegovoj implementaciji, kao i implementaciju aneksa.
Taj sporazum s 11 članova, između ostalog, predviđa nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu, međusobno priznavanje državnih simbola, obavezu Srbije da ne blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, i zahteva od Prištine i Beograda da takođe sprovedu sve prethodne sporazume postignute tokom dijaloga.
