"Sa omasovljenjem online prodaje nikad nam nije bilo dostupnije da kupujemo odeću, a sve to doprinosi nagomilavanju."
Za Jelenu Boljević, modnu aktivistkinju, ovo je jedan od razloga zašto Srbija ima sve veći problem sa tekstilnim otpadom.
Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, privreda u Srbiji proizvela je 2022. godine 9.329 tona otpada. Manje od trećine tog otpada se reciklira.
Programom upravljanja otpadom u Srbiji za 2022-2031. koju je donela Vlada predviđeno je odvojeno sakupljanje tekstilnog otpada do 2029, dok je taj rok u Evropskoj uniji (EU) 2025. godina.
Radio Slobodna Evropa (RSE) nije dobio odgovor nadležnih institucija – Ministarstva za zaštitu životne sredine i Agencije za zaštitu životne sredine Srbije o tome koliko tekstilni otpad predstavlja problem u Srbiji i kakva je strategija za njeno rešavanje.
Razmenom maturskih haljina protiv 'brze mode'
"Sestre po haljinama", naziv je neprofitne inicijative koju je pre tri godine pokrenula modna aktivistkinja iz Beograda, Jelena Boljević.
Na ideju je došla jer je na društvenoj mreži Instagram dobila više poruka devojaka koje su želele nekom da poklone svoje maturske haljine koje više neće nositi.
"Kako u tom trenutku nisam pronašla neku adekvatnu instituciju na koju da ih usmerim, odlučila sam da preduzmem sama inicijativu i stvorim taj prostor za devojke da uzmu haljine, a za ostale devojke da mogu da se 'otarase' nekih komada koji im prave gužvu u ormaru", kaže Boljević za RSE.
Objašnjava da cela inicijativa funkcioniše online.
"Objavimo datum kada počinje prikupljanje haljina, devojke šalju fotografije i mere, onda ih mi sortiramo i objavimo, a onda se maturantkinje javljaju, odaberu haljinu", kaže ona.
Boljević je ovu inicijativu, kao i haljine za razmenu, predstavila na Festivalu drugačije mode koji je u aprilu održan u Beogradu.
Ovaj festival okupio je 20 brendova i inicijativa kojim se promoviše moda koja je ekološki i socijalno odgovorna, za razliku od takozvane "brze mode" koja podrazumeva masovnu i brzu proizvodnju relativno jeftinih odevnih komada niskog kvaliteta.
Boljević kaže da je tema održive mode dugo interesuje.
"Zaista me opterećuje činjenica koliko stvari koje kupimo i za koje damo novac brzo propadnu. Alternativu sam pronašla u sporoj modi – kupovinom odeće od malih dizajnera, u apciklaži (prenameni), reciklaži, kupovinom u radnjama polovne odeće", kaže ona.
Ona smatra da je problem sa nagomilavanjem odeće u Srbiji i u svetu postao još veći pojavom online kupovine jer tako "kupujemo pogrešno, manju ili veću veličinu". Ta garderoba uglavnom završava na otpadu.
Torbe i novčanici od reklamnih plakata
Ivanka Stamenović je pre 14 godina počela da se bavi izradom torbi, novčanika i drugih odevnih predmeta od materijala koji završavaju na otpadu.
Ovim poslom je počela da se bavi, kako kaže, kroz socijalni program države kao teško zapošljiva kategorija stanovništva jer je tada imala više od 50 godina.
"Projekat (države) se odnosio na obuku žena starijih od 45 godina da šiju i to se zvalo socijalno preduzetništvo. Ja sam tekstilni dizajner i imala sam iskustva", kaže Stamenović.
Ona je danas na čelu socijalnog i ekološkog preduzeća "Ekobag" u Beogradu, a svoj rad predstavila je takođe na Festivalu drugačije mode. Socijalna preduzeća, inače, imaju socijalni cilj i uglavnom zapošljavaju društveno ugrožene kategorije stanovništva.
Stamenović kaže da je došla na ideju da torbe izrađuje od plakata za bilborde i stupila u kontakt sa kompanijama koje su raspoložene da plakate ustupe nakon završetka reklamne kampanje.
Dodaje da je za kompanije to često olakšanje jer ti plakati, prema propisima, "idu na reciklažu, a reciklaža je uglavnom u inostranstvu".
"Ovako se dobije proizvod, torba, koja ne može da se iscepa, može samo da se (vremenom) skine boja", kaže Stamenović.
Neke torbe izrađene su od drugih materijala koji kompanijama nakon kampanja ostaju kao višak.
"Radimo i torbe od itisona. To su itisoni koji se koriste na sajmovima i nakon tri dana korišćenja su višak", kaže ona.
Stamenović smatra da je tekstilni otpad ozbiljan problem jer se teško razgrađuje, posebno veštački materijali, a da je u Srbiji malo inicijativa za ponovnu upotrebu tih materijala.
Šta je strategija borbe protiv tekstilnog otpada?
Iz Ministarstva za zaštitu životne sredine RSE nije dobio odgovor na ovo pitanje, kao ni od Agencije za zaštitu životne sredine.
Vlada Srbije je donela dva programa koji se tiču rešavanja ovog problema.
"Tekstilni otpad je jedan od većih, a rastućih problema u Srbiji. Ne postoji posebna infrastruktura za odvojeno sakupljanje ovog otpada", navodi se u Programu upravljanja otpadom u Srbiji za 2022-2031.
U dokumentu se ističe da se "celokupna količina tekstilnog otpada ne može smatrati biorazgradivim otpadom jer je samo prirodni tekstil biorazgradiv".
"Ali se tekstilna odeća može ponovno iskoristiti", piše u Programu.
Programom je predviđeno odvojeno sakupljanje otpada, između ostalog, i tekstila do 2029. godine.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, od ukupne količine tekstilnog otpada koji proizvede privreda, reciklira se manje od trećine, tačnije 24,2 odsto.
Sama industrija proizvodnje tekstila, odevnih predmeta, kože i predmeta od kože u Srbiji tokom 2022. godine stvorila je 15.854 tona različitog otpada, od čega je najviše od tekstila.
'Nerazvijen' sistem sakupljanja otpada u Srbiji, izazovi sa reciklažom
Ivana Jovčić iz beogradske nevladine organizacije "Centar za unapređenje životne sredine" navodi za RSE da sistem sakupljanja starog tekstila u Srbiji nije adekvatno razvijen.
"To dovodi do toga da većina ove vrste otpada završava na deponijama zajedno sa komunalnim otpadom", ističe ona dodajući da to predstavlja dugoročan problem jer se razgrađuje veoma sporo, često više od 100 godina, "uz otpuštanje toksičnih hemikalija".
Jovčić kaže da se mali deo tekstilnog otpada reciklira "zbog složenosti procesa reciklaže".
"Glavni izazov leži u sirovinskom sastavu, zato što su tkanine često kombinacija različitih materijala npr. poput pamuka i poliestera. Za reciklažu ovakvog otpada, neophodno je prvo razdvojiti ove materijale na posebne frakcije, što trenutno predstavlja izuzetno kompleksan proces koji zahteva složene hemijske procese", objašnjava ona.
Ona smatra da je prevencija stvaranja otpada ključna i da su u tom smislu važne inicijative koje informišu građane o održivom korišćenju tekstila.
"Na primer, stara odeća može se iskoristiti za izradu jastuka, tepiha ili koristiti kao krpa za čišćenje. Osim toga, odeća koja je još u upotrebljivom stanju može se donirati dobrotvornim organizacijama", navodi ona i dodaje da je njena organizacija 2021. napravila mapu organizacija i institucija koje prihvataju polovnu odeću u Srbiji.
Kada je reč o zakonskoj regulativi u Srbiji, Jovčić smatra da Srbija prepoznaje politike EU u oblasti održivog i cirkularnog tekstila, ali da nije u potpunosti usklađena sa njom.
"Aktuelni Program razvoja cirkularne ekonomije u Srbiji za period 2022-2024 ne nudi konkretna rešenja za problem tekstilnog otpada u skladu s politikama EU. Naše zakonodavstvo još nedovoljno prepoznaje hitnost situacije", smatra ona.
Mere Evropske unije
Evropska komisija je u julu 2023. saopštila da je predložila niz mera za rešavanje problema tekstilnog otpada.
Jedna od njih je povećanje odgovornosti proizvođača za pravljenje tekstilnog otpada.
"Proizvođači će pokriti troškove upravljanja tekstilnim otpadom, što će im takođe dati podsticaj da smanje otpad i povećaju cirkularnost (ponovno korišćenje) tekstilnih proizvoda", navodi se u saopštenju na sajtu Evropske komisije.
Komisija takođe navodi da je zahtev da države članice EU tekstil prikupljaju odvojeno od 2025. godine.
EU proizvodi 12,6 miliona tona tekstilnog otpada godišnje. Samo odeća i obuća čine 5,2 miliona tona otpada, što je oko 12 kg otpada po osobi svake godine, navodi se na sajtu Evropske komisije.
