Uz sve prednosti koje ima integracija Bosne i Hercegovine i drugih zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, naučna javnost smatra da ove zemlje još uvijek nisu ekonomske spremne za ovaj proces.
Ovo je pokazao i naučni skup održan u Banjaluci u julu, na temu „EU – uslovi i uslovljavanja“, koji je okupio profesore sa šest univerziteta iz regiona i svijeta.
Punopravno članstvo u Evropskoj uniji podrazumijeva stabilne institucije, vladavinu zakona, zaštitu prava manjina, kao i funkcionisanje tržišta rada i roba.
Ovome ne treba težiti samo zbog članstva, već zbog sopstvenog prosperiteta, smatra Ljubiša Radanović, profesor međunarodne ekonomije na amerčkom univerzitetu Florida i direktor Programa za proučavaje Rusije i Istočne Evrope.
„Ja mislim da, ne samo u Bosni i Hercegovini, nego i nekim drugim, skoro svim zemljama tzv. Zapadnog Balkana, postoji jedno preterano ushićivanje Evropskom unijom i onim što ona obećava. Ako delite analitičare na
super proevropske ili skeptične, ja, što se tiče manje razvijenih zemalja Evrope, ja sam manje oduševljen i više sam skeptičan zato što te zemlje imaju svoje ekonomske probleme koje moraju rešavati bile one u Evropskoj uniji ili ne bile. Prema tome, uzalud neko kukanje, čekanje, kao da će problemi da se reše“ - kaže Radanović.
Profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu i direktor Centra za pravo EU Radovan Vukadinović mišljenja je da pravni aspekt Evropske unije neće biti problem za ispunjavanje kod zemalja Zapadnog Balkana, ali da će ekonomska integracija biti mnogo teža.
„U ekonomskom smislu stvari nisu tako jednoznačne zbog toga što postoji očigledan disparitet između ekonomske snage, a posebno trgovinske snage Evropske unije i ovih državica koje su takve kakve jesu. Ja ću vam reći da je Evropska unija danas najveći trgovački blok u svetu, a da udeo izvoza sa prostora prethodne Jugoslavije, pre svega prostora BiH i Srbije, u njihovom uvozu iznosi 0,0 i nešto. Dakle, to je jako minorna vrednost i otuda smo mi upućeni na njihovo tržište. S te strane, mi – bez obzira na prednost i nedostatke, moramo jednostavno prihvatiti ta pravila igre, koja, nažalost, često pogrešno tumačimo.“
Nerzuk Ćurak
Za Bosnu i Hercegovinu bila bi dobra vijest da uđe u Evropsku uniju, međutim, ovdje se na pogrešan način gleda na ovu ideju, kaže profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu Nerzuk Ćurak.
„Mi na ideju Evropske unije gledamo kao na zlatno tele, da se ono pojavljuje kao neki glavni faktor unutrašnje integracije Bosne i Hercegovine. Nažalost, društva, koja smatraju glavnim faktorom unutrašnje integracije neku vanjsku instituciju, imaju ozbiljnih problema, a nisam siguran da bez rješavanja tih unutarnjih problema ćemo ući u Evropsku uniju. Ja sam, za razliku od većine ljudi koji se bave ovom problematikom, uvjeren da bi Bosna i Hercegovina trebala da ima neki zaseban status kada je u pitanju Evropska unija.“
Privilegovano partnerstvo
„Ako bi došlo do prijema nekom prečicom, pa nama ostaju ti svi problemi, i ovim manje razvijenim zemljama. Zbog toga smatram da je, s jedne strane, pošto su sve te vlade i zemlje u krizi, ogromna nezaposlenost, inflacija, korupcija – pa priča o Evropskoj uniji dođe kao poručena. To je kao koska bez mesa koja se deli okolo, narod se tim zabavlja, a ne rešavamo osnovne probleme. Ako mi ne budemo rešavali u svim ovim državama realne ekonomske probleme, nikakva Evropska unija niti hodžin zapis nam pomoć neće“, misli profesor Ljubiša Radanović.
Profesor Ćurak skeptičan je po pitanju ulaska Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju:
„Mislim da se radi o jednom procesu kojeg ja nazivam priključenje bez priključenja, ali - vidjećemo. Budućnost će pokazati ko je bio u pravu. Ali – ova igra je dobra, dobro je ispunjavati uvjete jer to ispunjavanje uvjeta je bitno radi nas, a ne radi same Evropske unije. Zašto? Zato što se radi o dobrim uvjetima koji naprosto doprinose izgradnji jednog dobrog društva.“
Naučni radnici smatraju da bi se sve zemlje u regionu daleko više trebale baviti ekonomskim razvojem nego gledanjem na politiku Evropske unije, za koju kažu da nema iste aršine za zemlje nastale raspadom Jugoslavije.
Ovo utiče na sve veći otpor kod građana prema EU, mišljenja je profesor Vukadinović.
„To čak dovodi do toga da recimo, u Srbiji poslednje ankete pokazuju da je ispod 60 posto ljudi za ulazak u Evropsku uniju, što je apsolutno najniži procenat otkako se prave istraživanja, otkako je Srbija, a verujem i Bosna i Hercegovina, u procesu intenzivnog nadanja da će ući u Evropsku uniju.“
Predsjedavajući Vijeća ministara BiH Nikola Špirić ipak smatra da će koncept ujedinjene Evrope na kraju pobijediti.
„Naravno, nakon prijema Hrvatske u Evropsku uniju, nazire se jedan tračak sumnje u kojem se pominje da zemlje Zapadnog Balkana treba da imaju privilegovano partnerstvo, što bi moglo da potraje mnogo duže. To zapravo opominje sve nas da moramo ozbiljno raditi, da uređujemo svoju zemlju. Ja se ne slažem s onima koji kažu da nemamo alternativu. Nije dobro kada se nema alternativa. Ona uvijek postoji. Naravno, ni Austrija, ni Švajcarska, ni Norveška nisu članice evrozone, ali su to demokratski razvijene zemlje. Zato mislim da mora uvijek da postoji alternativa, ali trebamo raditi sve da ispunimo uslove da postanemo zemljom članicom Evropske unije. Mislim da će to biti za zemlje Zapadnog Balkana nešto duži proces nego što se politički obećava. Ja ne mislim da postoje neka posebna uslovljavanja, ali, naravno, ako hoćete da uđete u ozbiljan klub, a to jeste Evropska unija, onda morate poštovati pravila igre i zato mislim da će biti dosta domaće zadaće, ne po diktatu, nego da bismo mogli biti dio ujedinjene Evrope.“
Program Na vratima Evrope - svake nedjelje od 15 sati možete slušati u našem radijskom programu. Sadržaji iz ovog programa nalaze se i na našoj internet stranici.
(Autor programa: Gordana Sandić-Hadžihasanović)
Ovo je pokazao i naučni skup održan u Banjaluci u julu, na temu „EU – uslovi i uslovljavanja“, koji je okupio profesore sa šest univerziteta iz regiona i svijeta.
Punopravno članstvo u Evropskoj uniji podrazumijeva stabilne institucije, vladavinu zakona, zaštitu prava manjina, kao i funkcionisanje tržišta rada i roba.
Ovome ne treba težiti samo zbog članstva, već zbog sopstvenog prosperiteta, smatra Ljubiša Radanović, profesor međunarodne ekonomije na amerčkom univerzitetu Florida i direktor Programa za proučavaje Rusije i Istočne Evrope.
„Ja mislim da, ne samo u Bosni i Hercegovini, nego i nekim drugim, skoro svim zemljama tzv. Zapadnog Balkana, postoji jedno preterano ushićivanje Evropskom unijom i onim što ona obećava. Ako delite analitičare na
Ove zemlje imaju svoje ekonomske probleme koje moraju rešavati bile one u Evropskoj uniji ili ne bile.
super proevropske ili skeptične, ja, što se tiče manje razvijenih zemalja Evrope, ja sam manje oduševljen i više sam skeptičan zato što te zemlje imaju svoje ekonomske probleme koje moraju rešavati bile one u Evropskoj uniji ili ne bile. Prema tome, uzalud neko kukanje, čekanje, kao da će problemi da se reše“ - kaže Radanović.
Profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu i direktor Centra za pravo EU Radovan Vukadinović mišljenja je da pravni aspekt Evropske unije neće biti problem za ispunjavanje kod zemalja Zapadnog Balkana, ali da će ekonomska integracija biti mnogo teža.
„U ekonomskom smislu stvari nisu tako jednoznačne zbog toga što postoji očigledan disparitet između ekonomske snage, a posebno trgovinske snage Evropske unije i ovih državica koje su takve kakve jesu. Ja ću vam reći da je Evropska unija danas najveći trgovački blok u svetu, a da udeo izvoza sa prostora prethodne Jugoslavije, pre svega prostora BiH i Srbije, u njihovom uvozu iznosi 0,0 i nešto. Dakle, to je jako minorna vrednost i otuda smo mi upućeni na njihovo tržište. S te strane, mi – bez obzira na prednost i nedostatke, moramo jednostavno prihvatiti ta pravila igre, koja, nažalost, često pogrešno tumačimo.“
„Mi na ideju Evropske unije gledamo kao na zlatno tele, da se ono pojavljuje kao neki glavni faktor unutrašnje integracije Bosne i Hercegovine. Nažalost, društva, koja smatraju glavnim faktorom unutrašnje integracije neku vanjsku instituciju, imaju ozbiljnih problema, a nisam siguran da bez rješavanja tih unutarnjih problema ćemo ući u Evropsku uniju. Ja sam, za razliku od većine ljudi koji se bave ovom problematikom, uvjeren da bi Bosna i Hercegovina trebala da ima neki zaseban status kada je u pitanju Evropska unija.“
Privilegovano partnerstvo
„Ako bi došlo do prijema nekom prečicom, pa nama ostaju ti svi problemi, i ovim manje razvijenim zemljama. Zbog toga smatram da je, s jedne strane, pošto su sve te vlade i zemlje u krizi, ogromna nezaposlenost, inflacija, korupcija – pa priča o Evropskoj uniji dođe kao poručena. To je kao koska bez mesa koja se deli okolo, narod se tim zabavlja, a ne rešavamo osnovne probleme. Ako mi ne budemo rešavali u svim ovim državama realne ekonomske probleme, nikakva Evropska unija niti hodžin zapis nam pomoć neće“, misli profesor Ljubiša Radanović.
"Ako mi ne budemo rešavali u svim ovim državama realne ekonomske probleme, nikakva EU, niti hodžin zapis, nam pomoć neće“, misli profesor Ljubiša Radanović.
Profesor Ćurak skeptičan je po pitanju ulaska Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju:
„Mislim da se radi o jednom procesu kojeg ja nazivam priključenje bez priključenja, ali - vidjećemo. Budućnost će pokazati ko je bio u pravu. Ali – ova igra je dobra, dobro je ispunjavati uvjete jer to ispunjavanje uvjeta je bitno radi nas, a ne radi same Evropske unije. Zašto? Zato što se radi o dobrim uvjetima koji naprosto doprinose izgradnji jednog dobrog društva.“
Naučni radnici smatraju da bi se sve zemlje u regionu daleko više trebale baviti ekonomskim razvojem nego gledanjem na politiku Evropske unije, za koju kažu da nema iste aršine za zemlje nastale raspadom Jugoslavije.
Ovo utiče na sve veći otpor kod građana prema EU, mišljenja je profesor Vukadinović.
"Ako hoćete da uđete u ozbiljan klub, a to jeste EU, morate poštovati pravila igre i zato mislim da će biti dosta domaće zadaće, ne po diktatu, nego da bismo mogli biti dio ujedinjene Evrope“, ocjenjuje Nikola Špirić.
„To čak dovodi do toga da recimo, u Srbiji poslednje ankete pokazuju da je ispod 60 posto ljudi za ulazak u Evropsku uniju, što je apsolutno najniži procenat otkako se prave istraživanja, otkako je Srbija, a verujem i Bosna i Hercegovina, u procesu intenzivnog nadanja da će ući u Evropsku uniju.“
Predsjedavajući Vijeća ministara BiH Nikola Špirić ipak smatra da će koncept ujedinjene Evrope na kraju pobijediti.
„Naravno, nakon prijema Hrvatske u Evropsku uniju, nazire se jedan tračak sumnje u kojem se pominje da zemlje Zapadnog Balkana treba da imaju privilegovano partnerstvo, što bi moglo da potraje mnogo duže. To zapravo opominje sve nas da moramo ozbiljno raditi, da uređujemo svoju zemlju. Ja se ne slažem s onima koji kažu da nemamo alternativu. Nije dobro kada se nema alternativa. Ona uvijek postoji. Naravno, ni Austrija, ni Švajcarska, ni Norveška nisu članice evrozone, ali su to demokratski razvijene zemlje. Zato mislim da mora uvijek da postoji alternativa, ali trebamo raditi sve da ispunimo uslove da postanemo zemljom članicom Evropske unije. Mislim da će to biti za zemlje Zapadnog Balkana nešto duži proces nego što se politički obećava. Ja ne mislim da postoje neka posebna uslovljavanja, ali, naravno, ako hoćete da uđete u ozbiljan klub, a to jeste Evropska unija, onda morate poštovati pravila igre i zato mislim da će biti dosta domaće zadaće, ne po diktatu, nego da bismo mogli biti dio ujedinjene Evrope.“
Na vratima Evrope
Program Na vratima Evrope - svake nedjelje od 15 sati možete slušati u našem radijskom programu. Sadržaji iz ovog programa nalaze se i na našoj internet stranici.
(Autor programa: Gordana Sandić-Hadžihasanović)
