U Srbiji je ponovo otvoreno pitanje zaštite privatnosti i zloupotrebe podataka građana, nakon što su informacije o transakcijama nevladinih organizacija dospele u javnost.
Beogradska nevladina organizacija "Građanske inicijative" optužila je Narodnu banku Srbije da zloupotrebljava privatne podatke građana Srbije i da je nezakonito sebi obezbedila pristup podacima o prometu na njihovim računima.
Iz "Građanskih inicijativa" tvrde da su upravo preko Narodne banke u avgustu "procureli" finansijski podaci nevladinih organizacija u tabloidima u Srbiji "sa ciljem njihove diskreditacije".
Sa druge strane, iz Narodne banke Srbije za Radio Slobodna Evropa (RSE) navode da ova institucija ima zakonsko pravo uvida u celokupnu dokumentaciju banaka, uključujući i dokumentaciju koja se odnosi na klijente banke. Tvrdnje o zloupotrebama i "curenju" podataka nazivaju neosnovanim.
Advokat i nekadašnji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić za RSE kaže da uloga Narodne banke nije kontrola prometa fizičkih i pravnih lica.
"Postoji čitav niz drugih organa koji se bave nezakonitim transakcijama na računima fizičkih ili pravnih lica", navodi Šabić.
Iz kancelarije sadašnjeg Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti za RSE su 31. oktobra naveli da do tog datuma nisu pokretali vanredni inspekcijski nadzor zbog ovog slučaja i da nisu dobili prijavu na osnovu koje bi nadzor pokrenuli.
Radna grupa za finansijsko delovanje (FATF), međunarodno telo za praćenje pranja novca i finansiranje terorizma i ispunjavanja standarda u ovim oblastima, odbila je za RSE da komentariše konkretan slučaj.
Ipak, u odgovoru navode da razmena informacija u privatnom sektoru treba da "budu osmišljene i sprovedene odgovorno, u skladu sa pravilima o zaštiti podataka i privatnosti".
Šta tvrde u 'Građanskim inicijativama'?
Maja Stojanović, izvršna direktorka Građanskih inicijativa, za RSE kaže da je ova organizacija pristupila analizi propisa Narodne banke nakon što su u avgustu podaci o prometu na računima nevladinih organizacije "procureli" u medije.
Pojedini provladini tabloidi objavili su u avgustu podatke o tome koliko su pojedine nevladine organizacije u Srbiji dobile novca, između ostalog, od američke fondacije USAID.
Tih dana mediji su preneli i izjavu guvernera Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković da se "preko finansijskih tokova sve lepo vidi".
"Blizu stotine miliona evra u državu ulazi za obuku i angažovanje onih koji treba da uspostave kritičku svest i za borbu protiv režima", navela je tada Tabaković.
Maja Stojanović iz "Građanskih inicijativa" kaže da je ovo bio prvi put da se Narodna banka uključila u kampanju "blaćenja civilnog društva".
"Proveravali smo u skladu sa kojim dokumentima bi to mogla da bude istraga (transakcija nevladinih organizacija) Narodne banke", navodi ona dodajući da su tada na sajtu Narodne banke pronašli interni akt – Odluku o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole banaka i posebne revizije banke.
Stojanović smatra da je upravo ovim aktom Narodna banka pribavila sebi pravo da pristupa računima građana i nevladinih organizacija bez adekvatnog zakonskog osnova.
"Narodna banka svuda ima uvid u poslovanje banaka. Ona može da proveri da li banka ima uvid u svu dokumentaciju vlasnika računa, u smislu propisa protiv terorizma i pranja novca. Međutim, institucija ne može bez razloga i neke sumnje da ulazi u račune bilo kog građanina", kaže ona.
Stojanović smatra da ovo omogućava Narodnoj banci da ima uvid u račune opozicionara, ali i kritičara u okviru vlasti.
"To nisu samo transakcije, tako se može pratiti i kretanje ljudi – gde je neko bio, gde je ne nešto platio, šta je radio", ističe ona.
Ona kaže da se organizacija ovim povodom obratila nezavisnom državnom telu – Povereniku za zaštitu podataka o ličnosti, a da očekuju i da Narodna skupština pokrene parlamentarnu istragu.
Iz kancelarije Poverenika za RSE su naveli 31. oktobra da do tog datuma nisu dobili predstavku na osnovu koje bi pokrenuli inspekcijski nadzor u Narodnoj banci Srbije zbog ovog slučaja.
Šta je odgovorila Narodna banka, a šta komercijalne banke?
Iz Narodne banke Srbije za RSE kažu da ta institucija može u skladu sa zakonom da kontroliše zakonitost poslovanja banaka u Srbiji, što uključuje dokumentaciju pravnih i fizičkih lica.
"Stoga ne može biti reči o tome da za pristup Narodne banke Srbije podacima koje je klijent pružio banci, nedostaje ustavni ili zakonski osnov", navodi se u odgovoru.
Iz Narodne banke ističu da bez prava na pristup celovitoj dokumentaciji, ova institucija ne bi mogla da obavlja svoju funkciju, između ostalog, u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.
"Tačno je da su podaci o transakcijama pravnih i fizičkih lica zaštićeni kao bankarska tajna, ali je takođe i tačno i da se za potrebe supervizije Narodne banke Srbije, kao i na zahtev drugog nadležnog organa utvrđenog Zakonom o bankama ovi podaci moraju dostaviti", piše u odgovoru Narodne banke.
Navodi se i da podaci o transakcijama mogu biti učinjeni dostupnim "u odgovarajućem postupku".
RSE je Narodnoj banci uputio i pitanje koje se odnosi na izjavu Tabaković iz avgusta o prometu "blizu stotine miliona evra" za "borbu protiv režima" – da li su ovi podaci dobijeni u postupku kontrole banaka.
Iz Narodne banke navode da oni prikupljaju, obrađuju i objavljuju statističke podatke iz svoje nadležnosti, između ostalog iz oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom.
"Primalac donacija je svakako dužan da dostavi izveštaj o utrošku sredstava .. tako da su neosnovani navodi da je bilo ikakve zloupotrebe bilo koje institucije", odgovaraju iz Narodne banke.
RSE je uputio i pitanja predstavnicima tri komercijalne banke u Srbiji (Banca Intesa, OTP banka i Raiffaisen) – da li je Narodna banka do sada sprovodila kontrole banaka u kojima je pristupala podacima građana i transakcijama na njihovim računima.
Odgovor je stigao jedino iz Banca Intesa u kom se kaže da informacije o poslovnom odnosu između banke i klijenta predstavljaju bankarsku tajnu kao vrstu poslovne tajne.
Ipak, kako navode, banka ih može dati "istražnim, pravosudnim i regulatornim organima radi obavljanja poslova iz njihove nadležnosti".
Šta kažu propisi o bankama u Srbiji?
Zakon o bankama predviđa da Narodna banka Srbije može da vrši kontrolu poslovanja banaka.
Sa druge strane, "podaci koji se odnose na lične podatke, finansijsko stanje i transakcije" klijenata banke su, prema zakonu, poslovna tajna.
Ipak, obaveza čuvanja bankarske tajne ne postoji ako se podaci saopštavaju regulatornim telima "radi obavljanja poslova iz njihove nadležnosti".
Narodna banka je 2015. donela akt kojim je bliže uredila način vršenja kontrole banaka - "Odluka o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole banaka i posebne revizije banke".
Ovom Odlukom se definiše, između ostalog, da se "neposredna kontrola vrši se uvidom u poslovne knjige i drugu dokumentaciju banke, odnosno njenih klijenata", kao i "uvidom u podatke iz informacionog sistema banke".
(Ne)osnovani pristup osetljivim podacima
Advokat i nekadašnji Poverenik zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić smatra da bi za pristup osetljivim podacima građana Narodna banka morala da ima određeni povod i osnov.
"Nijedan organ u zemlji ako postupa tako da dovodi u pitanje ustavne ili zakonske garancije građana ili pravnih lica, ne može da postupa po ćefu ili slobodnom nalogu", kaže on.
Dodatni problem je, prema njegovom mišljenju, što je akcija Narodne banke "koincidirala sa tim što su se u tabloidima pojavili podaci o platama pojedinih aktera civilnog sektora, a to su podaci koji su u skladu sa zakonom poslovna tajna".
"To je samo po sebi nedopustivo u bilo kom kontekstu", smatra on.
Sa druge strane, iz međunarodnog tela Radna grupa za finansijsko delovanje (FATF) navode da standardi ove organizacije uključuju i preporuku da se "borba protiv nezakonitog finansiranja" uskladi sa pravilima zaštite podataka i privatnosti.
FATF navodi da se razmena podataka o ličnosti moraju da budu "osmišljene i sprovedene odgovorno", tako da se rizici povezani sa "većim deljenjem ličnih podataka na odgovarajući način uzimaju u obzir".
Srbija je, inače, članica MONEYVAL-a, tela Saveta Evrope kome je poveren zadatak da proceni usklađenost sa osnovnim međunarodnim standardima za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
MONEYVAL je autonoman i nezavisan od FATF-a, ali blisko sarađuje sa njim.
