Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) Srbije preuzelo je istragu slučaja napada na Ambasadu Izraela u Beogradu 28. oktobra u kom je ubijen mladi napadač, čiji identitet nije saopšten.
Iz TOK-a su za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekli da je tužilac naložio policiji da sasluša očuha i majku "maloletnog D.N., za koga se sumnja da je N.N. lice koje je izvršilo napad".
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je prethodno da je napadač na ambasadu maloletna osoba. Ubijena je nakon što je napala pripadnika Žandarmerije koji je osiguravao ambasadu.
Napadač je, uzvikujući "Allahu ekber", nasrnuo na žandarma sa dva noža, nakon čega je pripadnik Žandarmerije upotrijebio vatreno oružje, saopštio je ministar unutrašnjih poslova (MUP) Srbije Ivica Dačić.
Napad je okarakterisan kao teroristički napad, a MUP je nivo sigurnosne pretnje od terorizma podigao na najviši, crveni stepen, što podrazumeva pojačano prisustvo policije i kontrole na ključnim lokacijama širom Srbije.
Marko Todorović iz nevladinog Centra za evropske politike (CEP) kaže za RSE povodom ovog slučaja da su, prema istraživanjima koje je sproveo, mladi ljudi skloniji radikalizmu.
"Zbog toga što tragaju za tim osećajem pripadnosti i možda nekim jednostavnim odgovorima na neka složena pitanja", kaže on.
Ovo je drugi napad na Ambasadu Izraela za dve godine. U policijskoj intervenciji stradao je i napadač koji je u junu 2024. samostrelom teško ranio pripadnika Žandarmerije koji je obezbeđivao ambasadu.
Zvanične i kontradiktorne informacije
Nadležni organi oglašavali su se u više navrata o ovom napadu, ali su zvanične informacije od prvog saopštenja policije kontradiktorne.
Ministar policije u tehničkom mandatu Ivica Dačić rekao je 28. oktobra da je napad izveden 15 minuta posle ponoći.
Tužilaštvo za organizovani kriminal, koje je preuzelo slučaj, navelo je 29. oktobra za RSE da su policijski službenici informisali tužioca o događaju u 01:30 časova nakon čega je izašao na lice mesta kako bi izvršio uviđaj.
Iz TOK-a su takođe rekli za RSE da su naložili policijskim službenicima da obave razgovor sa očuhom i majkom osobe za koju se sumnja da je izvršila napad, ali nije naloženo njihovo lišenje slobode.
"Javni tužilac za organizovani kriminal naložio da se obave razgovori i sa drugim licima na različite okolnosti od značaja za predmet", navodi se u pisanom odgovoru TOK-a.
Dačić je saopštio da je napad izvršilo "maloletno lice, za sada neutvrđenog identiteta, za koje se osnovano sumnja da je iz Šapca (grada na zapadu Srbije)".
"Uz povike 'Alahu akbar' nasrnulo je na pripadnika Žandarmerije i napalo ga sa dva noža“, rekao je Dačić.
Dodao je da "iako njegov identitet još nije utvrđen, naša služba ga je pratila i poznato je da je bio pristalica Islamske države".
"Na svom Instagram profilu držao je crnu zastavu i znak Islamske države", kazao je Dačić.
Iz MUP-a do kraja rada na ovom članku nije odgovoreno na pitanje RSE kako njegov identitet nije utvrđen ako ga je srpska služba pratila i poznato je da je bio pristalica ekstremističke organizacije Islamska država.
Spekulacije o identitetu napadača
U medijima su se nakon napada pojavljivale nezvanične informacije o identitetu napadača. Pojedini mediji naveli su da je reč o D.N. iz Šapca čija je porodica prethodno objavila da je nestao.
RSE, međutim, nije dobio zvaničnu potvrdu o tome, ni potvrdu od članova porodice da je D.N. ubijen ispred Ambasade Izraela. Pojedini članovi porodice i prijatelja koje je RSE kontaktirao nisu želeli da govore o tome.
RSE nije uspeo od zvaničnih organa da potvrdi ni informaciju da su nakon napada privedeni majka i očuh napadača.
U medijima su se pojavile i nezvanične informacije da je napadač prethodno hapšen u Nemačkoj zbog pripremanja terorističkog akta i ove godine deportovan u Srbiju.
Međutim, RSE nije stigao odgovor nemačke policije da li je to tačno.
Regrutovanje preko društvenih mreža i širenje antisemitizma
Marko Todorović iz nevladinog Centra za evropske politike (CEP) i autor istraživanja o radikalizaciji mladih u Srbiji kaže da je u eri društvenih mreža lakše doći do sadržaja koji može dovesti do radikalizacije.
"Da bi neko postao islamski ekstremista u zemlji koja nije većinski muslimanska, ranije je bilo teško uopšte doći do tih radikalnih interpretacija islama. Sada neko prosto može samo da bude zainteresovan i da onda krene da istražuje", kaže on.
Todorović kaže da je istraživao da li se i kako mladi radikalizuju preko društvene mreže TikTok, ali kaže da nije uspeo da pronađe konkretno pozivanje ljudi na nasilje.
"Ljudi zapravo sami dođu do toga ili osećaju, da kažemo, odgovornost za određeno činjenje. Pretpostavljam da određene marginalizovane društvene grupe lakše mogu da učine teroristički akt. Često im fali određena socijalna ili psihološka podrška upravo zbog toga što su manjina", kaže Todorović.
On napad na Ambasadu Izraela interpretira u kontekstu "rasta antisemitizma u celoj Evropi", što se može videti i u objavama na društvenim mrežama.
"(Na društvenim mrežama) prisutan je problematičan sadržaj koji se igra sa stereotipima o Jevrejima koji u aktuelnoj društvenoj klimi zbog sukoba na Bliskom Istoku treba doživljavati ozbiljno", smatra on.
U 2025. godini je u 10 zemalja Evropske unije (EU) zabeleženo 45 terorističkih napada, od kojih su 24 povezana sa džihadizmom, navodi se u ovogodišnjem izveštaju Evropola, kriminalističke obaveštajne agencije EU.
Kako navodi Evropol, džihadistički teroristički akteri na području EU najčešće su delovali samostalno ili kao deo neformalnih, često međunarodnih mreža istomišljenika, a ne u okviru strogo hijerarhijski organizovanih grupa.
"Sve uspešno izvedene napade izvršili su pojedinci koji su delovali sami, a prema dostupnim podacima svi su bili odrasli muškarci. U nekim slučajevima zabeleženo je da su počinioci imali probleme sa mentalnim zdravljem", navodi se u izveštaju.
Prema izveštaju, većina osumnjičenih bila je inspirisana propagandom tzv. Islamske države, a kod jednog broja je utvrđeno da su iskazivali podršku i Al Kaidi, pa čak i terorističkim grupama koje ne pripadaju salafističko-džihadističkom miljeu. Zajednički element u svim slučajevima bili su antisemitski narativi.
Napad na Ambasadu Izraela 2024.
Napad na diplomatsko predstavništvo Izraela u Beogradu dogodio se i u junu 2024. godine, kada je Miloš Žujović (1999), poznat i pod imenom Salahudin, samostrelom napao i ranio pripadnika Žandarmerije koji je obezbeđivao ambasadu.
Ranjeni žandarm je uzvratio vatru iz službenog pištolja i usmrtio napadača.
Žujović je bio rodom iz Mladenovca kod Beograda, a nakon prelaska u islam živeo je u Novom Pazaru, na jugozapadu zemlje. Prema navodima srpskih vlasti, bio je povezan sa vehabijskim krugovima.
Nakon tog napada, takozvana Islamska država se na internet platformama pohvalila da je napadač bio njihov pristalica, iako nisu preuzeli odgovornost za taj teroristički akt.
Napadačev otac Zoran Žujović je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa rekao da je njegov sin u dodir sa tom ideologijom i ekstremističkih stavova došao posredstvom interneta.
Napad je okarakterisan kao terorizam, a posle incidenta pokrenuta je šira policijska akcija u kojoj je uhapšeno više osoba za koje su vlasti tvrdile da su povezane sa radikalnim islamističkim krugovima.
Među njima su bili Igor Despotović, za koga je saopšteno da je održavao komunikaciju sa Žujovićem i da je ranije osuđivan zbog podsticanja na teroristička dela, Kemal Begović iz Novog Pazara i Haris Šund, državljanin Bosne i Hercegovine.
Polovinom oktobra 2026. Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu prvostepeno je osudilo Igora Despotovića na pet i po godina zatvora zbog podstrekivanja na izvršenje terorističkih dela, odnosno zbog podstrekivanja Miloša Žujovića na napad ispred Ambasade Izraela.
Nije poznato da li su Kemal Begović i Haris Šund pravno procesuirani.
U Srbiji je i 2019. pravosnažno osuđeno sedam osoba na ukupno 69 i po godina zatvora zbog udruživanja radi terorizma, ratovanja u Siriji i saradnje sa tzv. Islamskom državom.