Američki Stejt department (State Department) saopštio je 16. decembra za Radio Slobodna Evropa (RSE) da Sjedinjene Države "ne najavljuju javno sankcije".
"Sjedinjene Države ostaju posvećene ometanju ruskog generisanja prihoda i mreža nabavki i finansija koje su korišćene da podrže njen rat protiv Ukrajine", navodi se u odgovoru za RSE.
Ovo je odgovor na nedavnu najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će Sjedinjene Države uvesti sankcije nekadašnjem državnom preduzeću Naftna industrija Srbije (NIS) zbog ruskog vlasništva.
Konkretne detalje o tome šta bi moguće sankcije podrazumevale i kako će uticati na građane Radio Slobodna Evropa nije dobio ni od kompanije NIS, ni Ministarstva rudarstva i energetike Srbije.
"Poslovanje NIS-a se u ovom trenutku obavlja neometano i kompanija ostaje fokusirana na nastavak realizacije započetih investicija", piše u odgovoru NIS-a na upit RSE.
Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kristofer Hil (Christopher Hill) izjavio je 16. decembra da ne može da potvrdi moguće uvođenje američkih sankcija NIS-u, ali da postoji "velika zabrinutost da Rusija izvlači korist" od kada je kupila to nekadašnje državno preduzeće.
Udeo od 51 odsto kompanije NIS je država 2008. prodala ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera.
Ekspert za energetiku iz Beograda Miloš Zdravković navodi za RSE da je teško pretpostaviti o kakvim sankcijama bi moglo da bude reči.
"Najgori scenario koji mi analitičari možemo da vidimo je da se sankcioniše uvoz NIS-a preko JANAF-a, to bi bila veoma loša vest", kaže Zdravković.
Uvoz nafte u Srbiju većim delom se obavlja naftovodom kojim u Hrvatskoj upravlja kompanija JANAF. Njime se doprema nafta u Hrvatsku, Mađarsku i Srbiju.
Skoro 80 odsto potrošnje nafte u Srbiji se obezbeđuje iz uvoza, pokazuje godišnji izveštaj državne Agencije za energetiku Srbije za 2023. godinu. Ukupna potrošnja nafte u Srbiji, prema tom izveštaju, je oko četiri miliona tona u 2023.
Prema podacima NIS Kompanija "Gasprom njeft" je danas vlasnik 50 odsto akcijskog kapitala NIS-a, 29,87 odsto akcija poseduje Republika Srbija, dok kompanija "Gasprom" ima 6,15 odsto akcija. Ostatak pripada građanima, zaposlenima, bivšim zaposlenima i drugim manjinskim akcionarima.
Gasprom Njeft je pod evropskim i američkim sankcijama od 2014. zbog ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krim i onemogućen joj je pristup tržištu EU i SAD.
Izveštaj Agencije za energetiku Srbije pokazuje da su raniji paketi sankcija EU zbog ruske invazije na Ukrajinu uticali na uvoz ruske nafte i poslovanje kompanije NIS.
Šta je najavljeno?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 13. decembra da će Sjedinjene Američke Države (SAD) "za nekoliko dana" uvesti sankcije Naftnoj industriji Srbije.
On je tada rekao i da se sankcijama pridružuje i Velika Britanija.
Vučić je najavio i da će odluka o sankcijama stupiti na snagu 1. januara 2025. i da je reč o "verovatno najtežim sankcijama". Rekao je da će o tome razgovarati sa zvaničnicima Rusije i SAD-a.
"Predstoje nam razgovori sa Rusijom, da vidimo da li (vlasništvo) može da se smanji samo ispod 50 odsto, da mi kupimo jedan deo. Ili ne smemo uopšte, ne znam", rekao je on.
Vučić je 14. decembra rekao da još uvek nije video zvanični dokument kojim SAD uvode sankcije NIS-u, ali da postoji "neka vrsta zvanične potvrde".
On je dodao da nije spreman u "ovom trenutku da uopšte razgovara o potencijalnim sankcijama Moskvi".
Srbija je jedna od retkih zemalja kandidata za članstvo u EU koja se nije pridružila zapadnim sankcijama Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu.
Šta je odgovorio Stejt department, a šta NIS?
U odgovoru američkog Stejt departmenta za RSE navodi se da će SAD nastaviti da preduzimaju “odgovarajuće mere da preuzmu odgovornost oni koji omogućavaju ili profitiraju od ruskog ilegalnog rata”.
Sa druge stane, u odgovoru se navodi da će nastaviti rad "sa zemljama i kompanijama širom sveta kako bismo osigurali sigurnost snabdevanja energijom i ublažili šokove cena koji utiču na globalnu ekonomiju".
Iz kompanije NIS za RSE nisu odgovorili šta najavljene sankcije ovoj kompaniji podrazumevaju, kako će se odraziti na njeno poslovanje i da li postoje načini za zaobilaženje sankcija.
Iz NIS-a navode da je snabdevenost lanca benzinskih stanica NIS-a redovna i da Rafinerija nafte Pančevo, u sastavu NIS, gde se obavlja prerada sirove nafte, radi u normalnom režimu rada, "te na tržište isporučuje sve neophodne naftne derivate".
NIS, inače, poseduje više od 400 benzinskih stanica u Srbiji i zemljama regiona – Bosni i Hercegovini, Rumuniji i Bugarskoj.
"Kompanija NIS nastavlja da prati aktuelnu situaciju i analizira sve moguće scenarije i potencijalne posledice po poslovanje kompanije i trenutno nema nikakvih pravnih ograničenja po aktivnosti kompanije i naših partnera", navodi se u odgovoru RSE.
Koje su moguće posledice?
Miloš Zdravković, ekspert za energetiku, kaže da bi najveće posledice po Srbiju imalo ukidanje snabdevanja nafte preko Jadranskog naftovoda (JANAF).
"Sa druge strane, JANAF je u većinskom vlasništvu Republike Hrvatske. Hrvatska je članica Evropske unije i ove sankcije ne bi smele da utiču na poslovanje kompanije članice EU", smatra Zdravković.
On dodaje da bi JANAF u tom slučaju bio u velikom problemu jer je NIS njegov "glavni konzument".
Iz kompanije JANAF su za RSE na zahtev za komentar povodom najavljenih sankcija naveli da je NIS JANAF-ov dugogodišnji i najveći poslovni partner s kojim ima sklopljen "trogodišnji ugovor o transportu 10 milijuna tona nafte do kraja 2026. godine".
Zdravković ističe da bi Srbija, bez ovog uvoza, imala rezerve za oko dva meseca.
Kako su ranije sankcije Zapada uticale na NIS?
Prema izveštaju Agencije za energetiku Srbije za 2023, u toj godini po prvi put u istoriji srpske naftne industrije nije bilo uvoza sirove nafte ruskog porekla.
"(To) je posledica uvođenja šestog paketa sankcija Ruskoj Federaciji iz maja 2022. godine koje su projektovale zabranu korišćenja evropske infrastrukture za transport i preradu sirove nafte ruskog porekla", navodi se u izveštaju.
Kako se navodi, te godine Srbija je uglavnom uvozila naftu iz Azerbejdžana, Iraka, Kazahstana, Norveške.
Prema ranijim podacima Ministarstva rudarstva i energetike Srbije, oko trećina uvezene nafte bila je proizvedena u Rusiji i Kazahstanu, objavio je RSE 2022.
Ruski rat u Ukrajini uticao je i na udeo u vlasništvu kompanije NIS.
"Zbog vanredne situacije u međunarodnim odnosima, tokom 2022. godine je došlo do poremećaja u snabdevanju evropskih tržišta sirovom naftom ruskog porekla. Gasprom Njeft, koji je bio većinski akcionar NIS, u maju 2022. godine je smanjio svoje učešće u osnovnom kapitalu NIS", objavljeno je u izveštaju Agencije za energetiku.
Dok je Gasprom Njeft pod evropskim i američkim sankcijama, najveći svetski proizvođač gasa Gasprom nije obuhvaćen embargom.
Takođe, nakon što je Evropska unija nametnula nove trgovačke sankcije Rusiji 2022, Srbija i Mađarska su u oktobru te godine dogovorile izgradnju naftovoda koji bi omogućio da se Srbija snabdeva "jeftinijom naftom sa Urala priključenjem na naftovod Družba (Prijateljstvo)".
Predsednik Srbije je tim povodom rekao da Srbija ne smatra Hrvatsku pouzdanim snabdevačem i da će morati da diverzifikuje snabdevanje naftom.
Prema ranijoj najavi ministarke energetike Srbije Dubravke Đedović Handanović, taj naftovod počeće da se gradi u drugoj polovini 2025. godine.
