Ekonomija evrozone će ove godine "mnogo bolje" funkcionisati nego što se prvobitno strahovalo, rekla je u četvrtak, 19. januara, čelnica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard (Christine Lagarde), dok rastu nade članica ove grupacije da mogu da izbegnu bolnu recesiju.
"Vesti su mnogo pozitivnije u poslednjih nekoliko nedelja", rekla je Lagardova na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.
Retorika se pomerila sa govora o recesiji u klubu od 20 nacija na "malo smanjenje", rekla je, pri čemu bi neke velike ekonomije poput Nemačke možda u potpunosti izbegle recesiju, uprkos napetoj situaciji zbog energetske krize.
ECB očekuje rast od 0,5 odsto u evrozoni 2023. godine.
"Dakle, ovo nije sjajna godina, ali je mnogo bolja od onoga čega smo se plašili", rekla je Lagardova.
Oprezni optimizam dolazi pošto su visoke cene energenata, koje su prošle godine skočile zbog rata u Ukrajini, počele da padaju.
Tome je pomogla i blaga zima, ublažavajući strah od nestašice gasa.
Niži troškovi energije doprineli su padu inflacije u evrozoni, koja je u oktobru dostigla vrhunac od 10,6 odsto.
Rast potrošačkih cena usporio je u decembru na 9,2 odsto, što je podstaklo nadu da je inflacija zenit i da će početi da pada.
Lagardova je međutim upozorila da je inflacija i dalje "previsoka".
ECB je već agresivno povećala kamate kako bi ukrotila inflaciju, podižući ključne stope za 2,5 procentnih poena od jula.
Lagardova je ponovila da će uslediti dalja povećanja kamatnih stopa kako bi se inflacija vratila na cilj ECB od dva odsto.
