Osamnaest meseci bez sastanka na visokom nivou – dijalog Kosova i Srbije je u zastoju. Pošto su obe zemlje suočene s unutrašnjim izazovima, deluje da je konačni sporazum daleko.
Analitičari tvrde da međunarodna zajednica treba da radi na međusobnom priznavanju, a ne samo normalizaciju odnosa, i da ima plan B ako dijalog ne uspe.
Prva poseta Petera Sorensena Prištini, kao izaslanika Evropske unije za dijalog Kosova i Srbija, dogodila se u trenutku kada se čini da ovaj proces nije ni na čijem dnevnom redu. Na Kosovu je pažnja i dalje na postizbornim temama, dok se Srbija suočava s protestima i unutrašnjim nemirima.
Uprkos tome, poruka evropskog izaslanika bila je jasna: dijalog mora da se nastavi.
"Dijalog je u tome da se osigura da postoje sastanci. Da li to znači kompromis ili ne, to je na stranama da utvrde. Dijalog je suština i to je ono što radimo od 2011. godine", rekao je Sorensen 17. marta.
Pre 14 godina počele su prve runde pregovora Kosova i Srbije uz posredovanje Evropske unije. Tokom godina, to je išlo nekada brže, nekada sporije. Bilo je na desetine sporazuma i obaveza, ali mnoge od njih nisu sprovedene.
U međuvremenu, promenili su se lideri u Briselu, Prištini i Beogradu, ali i narativ. Ako se nekada govorilo o međusobnom priznavanju kao glavnom cilju, sada se govori samo o normalizaciji odnosa dve zemlje.
Sorensen je, posle sastanka s liderima Kosova, istakao potrebu za nastavkom dijaloga, ali je rekao da želi da čuje obe strane pre nego što donese odluku o sledećim koracima.
"Cilj je da se proces nastavi i da ide napred. Imam razgovore ovde u Prištini, ali moram da idem i u Beograd. Kada završim te razgovore, moći ću da sednem i procenim gde se nalazimo", rekao je Sorensen.
Čini se da dve strane nisu ni blizu. Među njima nije bilo razgovora na visokom nivou od septembra 2023. godine.
Tada su se u Briselu sastali premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz posredovanje tadašnjih evropskih zvaničnika Žozepa Borelja (Josep Borrell) i Miroslava Lajčaka.
Desetak dana posle tog sastanka došlo je do oružanog napada na Banjsku, gde su naoružane grupe Srba ubile kosovskog policajca.
Kasniji napori EU da dovedu dva lidera za sto su propali – uglavnom zbog uslova koje je jedna strana postavljala, a koje je druga odbacila.
Posle sastanka sa Sorensenom, i Kurti i kosovska predsednica Vjosa Osmani imali su niz zahteva za njega: od ukidanja kaznenih mera EU protiv Kosova do predaje kosovskim vlastima grupe koja je izvela napad u Banjskoj.
Za posmatrače procesa dijaloga, lopta je, u stvari, u dvorištu EU. Oni kažu da je vreme da se EU fokusira na konkretan cilj, a to je međusobno priznanje dve zemlje, jer je to, prema njima, srž problema i to mora direktno rešavati.
Leon Hartvel (Hartëell), viši saradnik na LSE IDEAS (London School of Economics), kaže da je "važno da se uzajamno priznavanje stavi u prvi plan ovog dijaloga, jer je ideja normalizacije veoma nejasna".
"Ako nemate jasan cilj, čak ni ne pokušavate da postignete nešto konkretno", rekao je on za RSE.
"Dakle, mislim da Sorensen treba da postavi ovaj cilj unapred, tako da može da pomeri strane u određenom smeru i reši ovaj sukob jednom zauvek", kaže Hartvel.
Vučić insistira da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova. Njegov fokus je na uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu – nešto što često postavlja kao uslov za nastavak dijaloga s drugom stranom.
Sporazum o ovoj Zajednici postoji od 2013. godine, ali ga Kosovo – uprkos međunarodnim pritiscima – nikada nije primenilo, iz straha da bi takav mehanizam, sa širokim ovlašćenjima, mogao da utiče na funkcionalnost države.
Kosovo je odavno dobilo nacrt koji je EU pripremila za statut Zajednice, ali se i on sada, kako se čini, više ne razmatra.
Predsednica Osmani je ove sedmice rekla da nacrt, kao takav, neće dobiti zeleno svetlo od Ustavnog suda Kosova.
"Lično smatram da to nije u skladu sa Ustavom Republike Kosovo, nije u skladu sa vrednostima i normama Evropske unije i standardima Saveta Evrope, kao ni s odlukom Ustavnog suda iz 2015. godine", rekla je Osmani.
Zajednica sa širokim ovlašćenjima dovela bi do rizika stvaranja Republike Srpske na Kosovu, kaže Hartvel, misleći na srpski entitet u Bosni i Hercegovini koji ima zakonodavnu vlast.
"Postoji snažna percepcija da bi Zajednica pomogla da se dijalog unapredi, ali ja sam veoma skeptičan po pitanju toga. Jedna od opcija za Kosovo bi možda bila da uvede razvodnjenu verziju Zajednice i da je, na neki način, primeni, samo da ućutka kritičare", rekao je Hartvel.
On je dodao da bi "implementacija Zajednice sa snažnim izvršnim ovlašćenjima postala prilično problematična za Kosovo".
Kurt Basuner (Bassuener), iz Saveta za politiku demokratizacije iz Berlinu, kaže da je Bosna i Hercegovina zbog unutrašnjeg uređenja decenijama ostala otvoreno pitanje. To ne isključuje mogućnost da spor Kosova i Srbije ostane takav, pa se predlaže da se sve strane vrate prvobitno postavljenom cilju: međusobnom priznanju.
"Niko više ne govori o međusobnom priznanju. Svi govore o normalizaciji, a to nije u interesu Kosova, a rekao bih da nije ni u interesu demokratske Srbije", kaže Basuner.
U jeku brzih geopolitičkih promena, on kaže da je Zapadni Balkan generalno region u kome EU ima veliki potencijal da utiče na stabilizaciju situacije i da je pitanje Kosova i Srbije, prema njegovim rečima, od suštinskog značaja za tu stabilnost.
"Nadam se da će doći do preispitivanja i reorganizacije politike Evropske unije. Još ne vidim dokaze za to – ni u institucijama EU ni u državama članicama – iako će biti potrebno više vremena da se brod okrene u drugom smeru", rekao je Basuner.
"Razumljivo je da su fokusirani na to kako da pomognu Ukrajincima, ako se Amerikanci povuku, kako da se legitimno brane... To su prioriteti, ali Zapadni Balkan je jedino mesto na svetu gde EU može da bude istinski odlučujuća", dodao je on.
Analitičari smatraju da EU i dalje ima poluge uticaja nad Kosovom i Srbijom da ih pogura ka sporazumu, iako uslovljavanje njihovih evropskih integracija normalizacijom odnosa do sada nije dalo rezultate.
Hartvel kaže da Zapad mora da ima jasan plan B ako dijalog ne uspe.
"Jedno rešenje bi moglo da bude da pet država koje još priznale Kosovo, da ga priznaju. Jer, u tom slučaju Srbija ne može da kaže da je pitanje priznavanja Kosova još uvek u vazduhu. Morala bi da se bavi Kosovom koje priznaju sve članice EU. I, ako zaista želi da uđe u EU, Srbija će morati da radi u tim okvirima", kaže Hartvel.
Međutim, postoje spekulacije da s predsednikom Donaldom Trampom (Trump) u Beloj kući Srbija ima više manevarskog prostora, zbog bližih veza – bilo političkih ili ekonomskih – s ljudima bliskim Trampu.
Stoga, analitičari kažu da bi fokus Kosova trebalo da bude na održavanju dvopartijske podrške u Vašingtonu.
Prema rečima Hartvela, Priština treba da se pozicionira kao pouzdan partner, posebno u bezbednosnim i ekonomskim pitanjima, kao i da poveća saradnju sa SAD u oblasti energetike i odbrane.
Poslednjih godina, Vlada Kosova, koju predvodi Aljbin Kurti, našla se pod uzastopnim kritikama američkih zvaničnika zbog nekoliko akcija na severu zemlje, koje su oni opisali kao nekoordinisane s negativnim posledicama po srpsku zajednicu.
Poslednji poznati kontakt koji je Kosovo imalo sa Belom kućom bilo je pismo koje je predsednik Tramp u februaru uputio predsednici Osmani, povodom 17. godišnjice nezavisnosti Kosova.
Tramp se u tom pismu obavezao da će proširiti veze s Kosovom i nije pomenuo dijalog za normalizaciju odnosa Prištine i Beograda.
U EU nije odgovoreno na pitanje Radija Slobodna Evropa da li se planira da se uskoro sazove sastanak lidera dve zemlje. Takođe nije jasno da li bi se odazvali pozivu.
S Kosovom i dalje bez nove vlade posle februarskih izbora i s protestima u Srbiji, jedino što sa sigurnošću ide napred je kalendar.