Kosovo nije u ratu, ali pretnje koje zabrinjavaju Evropu možda neće zaobići ni njega.
S hiljadama vojnika NATO-a na svojoj teritoriji, stalnim tenzijama sa Srbijom i kritičnom infrastrukturom koja je već bila meta napada, zemlja se suočava s rizicima koji ne moraju nužno da imaju oblik vojnog sukoba.
U drugim delovima Evrope oni su se ispoljili kroz sabotaže, sajber napade i tajne operacije, čiji se broj povećao od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022.
Evropske vlasti istražuju niz incidenata, od kojih su neki povezani s ruskim obaveštajnim službama.
Na meti su bile transportne mreže, državne institucije i kompanije koje snabdevaju Ukrajinu vojnom opremom.
Ovakvim postupcima Moskva, koja stalno negira umešanost, navodno nastoji da omete podršku Kijevu i izazove nesigurnost u zapadnim zemljama, bez ulaska u direktan vojni sukob s njima.
Prema analizi Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), broj napada i planova za napade s fizičkim posledicama u Evropi, za koje je utvrđeno da su povezani s Rusijom, povećao se sa samo tri u 2022. na 34 u 2024. godini.
Porast ovih incidenata ukazao je i na poteškoće u njihovom sprečavanju.
Analiza Atlantskog saveta, objavljena početkom oktobra, ocenjuje da je NATO ojačao vojnu odbranu, ali da i dalje ima poteškoća u suzbijanju operacija koje ostaju ispod praga otvorenog sukoba.
Problem nije samo u sprečavanju napada, već i u identifikovanju onih koji stoje iza njih i određivanju načina reagovanja.
"Odgovori NATO-a i zemalja članica bili su uglavnom reaktivni i odbrambeni. Oni su bili usredsređeni na otkrivanje i suprotstavljanje pojedinačnim provokacijama, ali nemaju istoriju efikasnog odvraćanja", navodi se u analizi.
Pored materijalne štete, takve operacije mogu izazvati strah i nesigurnost, primoravajući vlasti da reaguju na incidente čiji odgovorni često ostaju neidentifikovani.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute (Rutte) upozorio je tokom posete Talinu prošlog meseca da preterane reakcije na svaki incident mogu ići naruku Moskvi.
On je istovremeno ponovio odlučnost Alijanse da brani teritoriju država članica.
"Branićemo svaki pedalj teritorije saveznika, bez obzira na to da li tamo žive ljudi ili ne, bez obzira na to da li se nalazi blizu Pariza, Talina, Vašingtona ili Otave", rekao je Rute.
Od poruke na Telegramu do akta sabotaže
Za izvođenje operacija sabotaže nisu neophodni obučeni obaveštajni agenti.
Ponekad sve može početi porukom na Telegramu, jednostavnim zadatkom i isplatom od nekoliko stotina evra.
Fotografisanje objekta, prikupljanje informacija ili akt vandalizma mogu se poveriti neiskusnoj osobi koja pristane da deluje uz novčanu naknadu.
To je jedna od metoda koje, prema mišljenju stručnjaka, ruske obaveštajne službe koriste za organizovanje operacija na evropskoj teritoriji.
Kinga Redlovska (Redlowska), istraživačica britanskog Kraljevskog instituta za združene službe (RUSI), objašnjava da ovakvom taktikom organizatori mogu angažovati ljude uz niske troškove, održavajući distancu od akcija koje se izvode na terenu.
"Rusija koristi veoma jeftinu, ali efikasnu taktiku, angažujući one koje nazivamo agentima za jednokratnu upotrebu. Ruski operativci regrutuju stanovnike zemalja Evropske unije ili Britanije, često iz ranjivih grupa, poput studenata ili nezaposlenih koji žele da zarade novac", kaže Redlovska za Radio Slobodna Evropa.
Zadaci mogu početi fotografisanjem nekog objekta ili prikupljanjem informacija, a zatim eskalirati do vandalizma ili podmetanja požara.
Isplate zavise od prirode i rizika zadatka.
"Postoji gotovo cenovnik za zadatke. Ponekad su iznosi svega 100 ili 200 evra. Za veće zadatke to može biti 1.000 evra, dok za složenije misije mogu dostići i nekoliko hiljada evra", kaže Redlovska.
Prema studiji RUSI-ja, isplate se uglavnom vrše u kriptovalutama, mada su dokumentovani i bankarski transferi i plaćanja gotovinom.
Ovakav način organizovanja otežava otkrivanje veza između onih koji izvode napade i onih koji ih nalažu.
Tako incident koji na prvi pogled deluje izolovano može biti deo mnogo šire operacije.
Prema rečima Aleksandera Palmera (Alexander) iz Centra za strateške i međunarodne studije, cilj Moskve je više od same štete koju može naneti pojedinačna akcija.
"Svaka prepreka ili nemir u zemlji orijentisanoj ka Zapadu doživljava se kao nešto pozitivno za Rusiju, čak i ako ona od toga nema direktnu korist. Mislim da to proističe iz načina razmišljanja prema kojem je gubitak jedne strane automatski pobeda druge", kaže Palmer za RSE.
Međutim, da bi se izazvala šteta, nije uvek neophodno ni fizičko prisustvo na mestu gde se izvodi napad.
Napadi se mogu izvoditi i na daljinu, putem digitalnih sistema.
Nemačka i Češka su, na primer, identifikovale sajber napade koje su pripisale hakerima povezanim s ruskom vojnom obaveštajnom službom.
U Nemačkoj je na meti bila Socijaldemokratska partija, dok su u Češkoj to bile državne institucije, i to iskorišćavanjem bezbednosnog propusta u programu Microsoft Outlook.
Kakav je rizik za Kosovo?
Za Kosovo, ovakve pretnje nisu samo pitanje dešavanja u drugim delovima Evrope.
Njegove bezbednosne institucije već su identifikovale niz rizika koji se mogu iskoristiti za destabilizaciju.
U strateškom dokumentu SOCTA 2025, kosovska policija pominje tajne operacije, sajber napade, propagandu i korišćenje neformalnih grupa.
Kao ranjivosti navode se bezbednosna situacija na severu Kosova, socijalno nezadovoljstvo i energetske krize.
Dokument upozorava i na mogućnost povećanja sajber napada na institucije, banke i medije, kao i na pokušaje podsticanja nepoverenja prema Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama.
Neki od ovih rizika već su ranije dobili konkretan oblik na Kosovu.
U maju 2024, internet stranice Predsedništva, Kabineta premijera i nekoliko drugih institucija privremeno su bile nedostupne posle sajber napada.
Incidenti su usledili posle izjava ministra odbrane Ejupa Maćedoncija (Maqedonci) u znak podrške Ukrajini.
Nekoliko prorusko orijentisanih grupa preuzelo je odgovornost za napade, dok je Vlada Kosova okrivila ruske hakere.
Međutim, utvrđivanje počinilaca sajber napada složenije je od identifikovanja adrese s koje je izveden.
Kujtim Gaši (Gashi), bivši direktor Agencije za informaciono društvo Kosova, objašnjava da napadači mogu koristiti posredničke servere i kompromitovane uređaje kako bi sakrili poreklo.
"Činjenica da napad dolazi sa IP adrese ili infrastrukture smeštene u određenoj državi ne dokazuje sto odsto da poreklo tog napada potiče upravo s te adrese ili iz te države", kaže Gaši za RSE.
Rizici za Kosovo nisu ograničeni samo na digitalni prostor.
U novembru 2024. eksplozija je oštetila kanal Ibar-Lepenac, od kojeg zavise vodosnabdevanje nekoliko gradova i potrebe proizvodnje električne energije.
Kosovske vlasti su incident okarakterisale kao teroristički napad i optužile Srbiju za umešanost. Beograd je odbacio odgovornost.
U ovom slučaju podignute su optužnice protiv tri osobe.
Međutim, nisu predočeni javni dokazi koji bi ga povezali s ruskim obaveštajnim službama ili s operacijama sabotaže koje se istražuju u Evropi.
Slučaj je, ipak, pokazao kakve posledice može imati udar na infrastrukturu od koje zavise vitalne usluge.
Ali, da li su kosovske institucije identifikovale pokušaje regrutovanja, sabotaže ili prikupljanja informacija o takvim objektima?
To ostaje nejasno.
Radio Slobodna Evropa tražio je odgovore od policije i tužilaštva Kosova po ovim pitanjima, dok je Agenciji za informaciono društvo i misiji NATO-a, KFOR-u, uputio pitanja o sajber pretnjama.
Nijedna od ovih institucija nije odgovorila do objavljivanja ovog članka.
Bezbednosni stručnjaci, u međuvremenu, upozoravaju da Zapadni Balkan ima karakteristike koje ga mogu učiniti ranjivim na destabilizujuće operacije.
Palmer ocenjuje da Rusija vidi ovaj region kao pogodan teren za nju, zbog njegove nedavne istorije i unutrašnjih političkih podela.
On pominje sumnje u organizovanje nemira, planove za državne udare i umešanost naoružanih grupa u regionu.
Palmer, međutim, ne smatra da je prisustvo NATO-a nužno glavni razlog zbog kojeg Kosovo može biti meta.
"Nije mi sasvim jasno da li je prisustvo baze NATO-a jedan od ključnih faktora koji Kosovo čine ranjivim. Mislim da se ovaj region doživljava kao nestabilniji deo sveta, a Rusija, po mom mišljenju, ima lakši pristup takvim zemljama zbog relativno mlade istorije institucija i unutrašnjih političkih podela", kaže Palmer.
Izveštaj Kosovskog centra za bezbednosne studije, objavljen u decembru 2025. godine, procenjuje da Rusija svoj uticaj na Kosovu proširuje uglavnom putem veza sa srpskim stanovništvom i korišćenjem međuetničkih tenzija.
Prema izveštaju, dezinformacije, političko mešanje, sajber napadi i ekonomski pritisak spadaju među metode koje se koriste za podsticanje podela i ometanje evroatlantskih integracija regiona.
Koliko je Kosovo spremno?
Ako bi neki napad prekinuo funkcionisanje institucija ili vitalnih službi na Kosovu, koliko brzo bi mogle da se oporave?
To je jedno od ključnih pitanja koja se postavljaju u vezi s odbrambenim kapacitetima zemlje.
Izveštaj Kosovskog centra za bezbednosne studije, objavljen u avgustu 2026, identifikuje slabosti u institucionalnoj koordinaciji, komunikaciji tokom kriza i zaštiti kritične infrastrukture.
U najnegativnijem scenariju za 2030. godinu, autori opisuju Kosovo suočeno s učestalim bezbednosnim incidentima, sabotažama, prekidima usluga zbog sajber napada i širenjem dezinformacija.
To nije prognoza, već scenario koji ilustruje kakve posledice mogu imati postojeće slabosti ako se ne otklone.
Jedna od osetljivih tačaka je državna digitalna infrastruktura.
Državni centar podataka, kojim upravlja Agencija za informaciono društvo, drži platformu eKosova i državne registre.
Ozbiljan prekid rada ovog centra mogao bi uticati na usluge koje građani i institucije dobijaju putem tih sistema.
Ministarstvo digitalizacije navodi za RSE da centar ima mehanizme fizičke i sajber bezbednosti.
Međutim, ne pojašnjava koliko bi vremena bilo potrebno za vraćanje kritičnih usluga posle prekida, niti kada je poslednji put testiran takav plan.
Prema Gašiju, Kosovo ima kapacitete za zaštitu sistema, ali problem ostaje nedostatak rezervne infrastrukture u skladu sa standardima.
"Kosovo nema, u skladu sa standardima, državni centar za oporavak podataka u slučaju katastrofa, odnosno 'disaster recovery center', koji bi mogao da služi kao infrastruktura za kontinuitet usluga", kaže on.
Ministarstvo digitalizacije potvrđuje da je takav centar još u fazi projektovanja, u okviru projekta koji podržava Svetska banka.
Pripreme za suočavanje sa sajber pretnjama nisu dovršene i u pravnom i u institucionalnom pogledu.
Izveštaj Evropske komisije o Kosovu za 2025. konstatovao je da je zemlja usvojila osam od 14 podzakonskih akata o sajber bezbednosti i zatražio funkcionalizaciju Agencije za sajber bezbednost i Nacionalnog saveta za sajber bezbednost.
Korak napred zabeležen je u avgustu, kada je vladin tim GovCERT akreditovan u međunarodnoj mreži Trusted Introducer, koja omogućava razmenu informacija o sajber pretnjama i incidentima između specijalizovanih timova u Evropi.
Ova saradnja ima poseban značaj u suočavanju s pretnjama koje ne poznaju granice.
U operacijama sabotaže koje se istražuju u Evropi, osobe koje izvode napade, oni koji ih organizuju i izvori finansiranja mogu se nalaziti u različitim zemljama.
Zato je, prema rečima Redlovske, jedan od načina za otkrivanje ovih mreža praćenje tokova novca.
"Vlasti moraju da prate tragove novca od samog početka. Isplate mogu povezati pojedince koji na prvi pogled nemaju nikakve veze jedni s drugima", kaže ona.
Međutim, kada se isplate vrše u kriptovalutama, istraga zahteva saradnju i preko državnih granica.
"Kriptovalute ne poznaju granice. I organizovani kriminal ne deluje preko granica, pa zato i odgovor mora biti prekogranični. Ne možemo delovati izolovano, jer su akti sabotaže povezani s Rusijom rasuti širom Evrope", kaže Redlovska.
Prema njenim rečima, ova saradnja treba da obuhvati i privatni sektor, naročito finansijske institucije koje poseduju informacije koje mogu pomoći u identifikovanju veza između uključenih osoba.
Za Kosovo, slika ostaje mešovita.
Pretnje su identifikovane, neki zaštitni mehanizmi su ojačani, ali se i dalje beleže nedostaci u pripremljenosti, a izostaju i odgovori o kapacitetima za reagovanje.
U okruženju u kojem se napadi mogu organizovati na daljinu, uz male troškove i bez upozorenja, rešavanje ovih pitanja može napraviti razliku.