Članovi Tužilačkog saveta Kosova, koji nisu učestvovali na sednici Tužilačkog saveta Kosova, osporili su odluku tog organa o razrešenju Besima Keljmendija (Besim Kelmendi) sa pozicije vršioca dužnosti glavnog državnog tužioca.
Keljmendi i nekoliko članova Tužilačkog saveta su na konferenciji za medije naveli da na sednici održanoj u četvrtak nije bilo kvoruma.
Saopšteno je da je glavni državni tužilac razrešen sa pet glasova za, te da je na njegovo mesto kao vršilac dužnosti imanovan Agron Ćalaj (Qalaj).
Član Tužilačkog saveta Visar Krasnići (Krasniqi) je na konferenciji za novinare osporio tu odluku, te ocenio kako je razrešenje Keljmendija protivzakonito jer na sastanku nije bilo kvoruma. Podvukao je da sastanku nije prisustvovalo više od polovine članova Tužilačkog saveta, odnosno šest članova.
Krasnići je ustvrdio kako iza cele situacije stoji glavni tužilac Specijalnog tužilaštva Bljerim Isufaj (Blerim), te je pozvao Kosovsku obaveštajnu agenciju da proceni situaciju i zaštiti pravnu sigurnost u zemlji.
Krasnići je naveo da će Keljmendi nastaviti da obavlja dužnost jer, kako je rekao, ne postoji zakonita odluka o njegovom razrešenju.
Zašto je razrešen glavni državni tužilac?
Razrešenje Besima Keljmendija usledilo je dan pošto je na vanrednoj konferenciji za medije negirao navode da je 1999. sarađivao sa srpskom sutkinjom Danicom Marinković, koja je postupala u slučaju masakra u Račku na Kosovu. Marinković je tada radila kao sutkinja Okružnog suda u Prištini a ovaj masakr okarakterisala je kao "izmišljeni događaj". Srpske snage su 15. januara 1999. u masakru u Račku ubile 45 albanskih civila.
Optužbe na račun Keljmendija da je sarađivao sa Marinković izneli su pojedini mediji na Kosovu, ali RSE nije mogao da potvrdi te navode.
Keljmendi je potvrdio da se u sredu pojavio kao svedok u Specijalnom tužilaštvu Kosova u vezi sa svojim angažmanom u sudu u vreme kada se masakr dogodio.
Prema njegovim rečima, u tom periodu bio je zaposlen u Okružnom sudu u Prištini kao stručni saradnik, navodeći da je obavljao posao zapisničara, te je odbacio optužbe da je bio asistent sutkinje Marinković.
Navodi sudije Marinković o masakru u Račku poklapaju se sa narativom sadašnjih srpskih vlasti o tom događaju.
Vilijam Voker, koji je 1999. bio šef Verifikacione misije OEBS-a, dokumentovao je zločine počinjene u tom selu, nakon čega je u martu 1999. NATO bombardovao vojne i policijske ciljeve u tadašnjoj Jugoslaviji.
Na Kosovu je tokom rata ubijeno ili nestalo oko 13.000 ljudi, a još uvek se traga za oko 1.600.
Keljmendi je rekao da još nije dobio nikakvu odluku o svom razrešenju sa funkcije vršioca dužnosti glavnog tužioca.
"U trenutku kada dobijem odluku, preostaje mi moje zakonsko pravo da se obratim nadležnim sudskim organima i oni imaju pravo da ovu odluku obustave ili razmotre. U zavisnosti od odluke suda, tako ću i postupiti. Uvek poštujem odluke suda i nadležnih organa", rekao je on.
Predlog za razrešenje Keljmendija podnela je članica Tužilačkog saveta Jehona Grantoli, dok je predsedavajući Ardijan Hajdaraj konstatovao da postoji kvorum, te da prisustvo glavnog tužioca nije neophodno, imajući u vidu da se o njemu raspravljalo.
Keljmendi je napustio salu nekoliko minuta pre glasanja, nakon što je tokom rasprave sa drugim članovima Saveta ocenio da je predlog za njegovo razrešenje pokušaj rušenja sistema.
Organizacije civilnog društva koje se bave pravosuđem ocenile su da je odluka Tužilačkog saveta "nezakonita".
Kosovski institut za pravdu je ocenio da se radi o zloupotrebi jer na sastanku nije bilo kvoruma.
I Grupa za pravne i političke studije je izrazila je zabrinutost zbog dešavanja u Tužilačkom savetu Kosova, te njegovu odluku ocenili takođe kao nezakonitu.
Prema toj organizaciji, poslednja dešavanja otkrivaju "krhko stanje unutrašnjeg upravljanja" unutar Tužilačkog saveta, dodajući da su "hitno potrebne suštinske reforme funkcionisanja tužilačkog sistema na Kosovu".
