Specijalni izaslanik Evropske unije (EU) Peter Sorensen rekao je da je tokom posete Kosovu 6. avgusta razgovarao sa državnim liderima o tome kako sprovesti Ohridski sporazum, ali i o situaciji na terenu.
"Naravno, politička situacija ovde znači da stvari mogu potrajati duže. Znam to, tako da je ovo redovan sastanak. Srećan sam što sam ovde", rekao je novinarima nakon završetka sastanka sa vršiocem dužnosti kosovskog premijera Albinom Kurtijem (Albin Kurti).
Na pitanje novinara o trenutnom stanju dijaloga o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, evropski izaslanik je kratko rekao da je proces "aktivan".
U međuvremenu, sporazum na koji se Sorensen pozivao postignut je između strana 2023. godine. Uprkos činjenici da sporazum nije potpisan, EU insistira da je sporazum obavezujući za strane.
Sporazum od 11 članova, između ostalog, predviđa nivo samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu, međusobno priznavanje državnih simbola, kako Srbija ne bi blokirala članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, i zahteva od Prištine i Beograda da takođe sprovedu sve prethodne sporazume postignute tokom dijaloga.
Poslednja runda dijaloga Kosova i Srbije, kojim posreduje EU, održana je 10. juna. Nakon ovog sastanka glavnih pregovarača dve zemlje, Sorensen je izjavio da se vrše pripreme za sastanak na visokom nivou.
Kosovo i Srbija nisu održali sastanak na visokom nivou u dijalogu od septembra 2023. godine. Taj sastanak se održao nekoliko dana pre nego što je grupa naoružanih Srba napala kosovsku policiju u Banjskoj, kod Zvečana, ubivši pri tom kosovskog policajca.
Kosovo krivi Srbiju za ovaj događaj, ali Beograd negira bilo kakvu umešanost. U međuvremenu, EU je zahtevala da se odgovorni suoče sa pravdom.
Osmani zatražila od Sorensena da dijalog bude nepristrasan i sa jasnim ciljevima
Sorensen se tokom dana sastao i sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani, koja je zatražila od Sorensena da osigura da pregovarački proces u Briselu bude pravedan, nepristrasan i sa jasnim ciljevima.
"Predsednica Osmani je naglasila važnost pravednog i nepristrasnog procesa, postavljanja jasnih ciljeva, što bi takođe doprinelo unapređenju mira, stabilnosti i evropske perspektive regiona u celini", navodi se u saopštenju kosovskog predsedništva.
Pored dijaloga, prema saopštenju, Osmani i Sorensen su razgovarali i o ukidanju kaznenih mera koje je Kosovu uveo evropski blok.
Osmani je ove mere opisala kao nepravedne i rekla da one "pre svega pogađaju građane Kosova".
EU je već objavila da je počela sa ukidanjem mera, ali nije navela koje su mere do sada ukinute.
Na ovom sastanku, Osmani je sa evropskim izaslanikom razgovarala i o hapšenjima kosovskih državljana u Srbiji "zahtevajući angažovanje međunarodne zajednice kako bi Srbija zaustavila ove nezakonite akcije protiv kosovskih državljana".
Poseta evropskog izaslanika dolazi u vreme kada je Srbija upozorila da ne može biti dijaloga sa Kosovom o normalizaciji odnosa bez puštanja na slobodu zvaničnika kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije.
Igor Popović je pritvoren na Kosovu 18. jula. Specijalno tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv njega zbog "podsticanja podela i netolerancije", nakon što je tokom govora u Orahovcu nazvao Oslobodilačku vojsku Kosova "terorističkom organizacijom".
Sorensenovi sastanci sa kosovskim liderima održani su i u vreme kada se Kosovo nalazi u političkoj krizi, jer zemlja nije imala nove institucije od parlamentarnih izbora u februaru.
Šefica diplomatije EU Kaja Kalas, tokom posete Kosovu u maju, pozvala je političke lidere da deblokiraju politički zastoj, objavivši da je evropski blok počeo da ukida kaznene mere protiv Kosova.
EU je uvela ove kaznene mere Kosovu leta 2023. godine zbog rastućih tenzija na severu Kosova, gde živi većina Srba.
Kalas je takođe rekla da je normalizacija odnosa između Kosova i Srbije jedini put ka "bezbednijoj i prosperitetnijoj budućnosti za narode ovog regiona".
Dijalog Kosova i Srbije počeo je 2011. godine. Dve strane su 2023. godine postigle sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, ali kao i drugi sporazumi, EU kaže da se ovaj pakt ne sprovodi na terenu.
