Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova odložilo je do 15. januara naredne godine striktnu primenu Zakona o saobraćaju, na osnovu kog vozila sa stranim tablicama ne mogu da učestvuju u saobraćaju na Kosovu duže od tri meseca ili na osnovu ovlašćenja.
Policija Kosova za region sever ranije je saopštila da striktna primena ovog Zakona počinje od 1. novembra, što je naišlo na kritike srpske zajednice ali i srpskog civilnog sektora, te političkih predstavnika.
Kosovski MUP je u petak saopštio da će ipak od 1. novembra 2025. do 15. januara 2026. godine sprovoditi samo intenziviranu informativnu kampanju za sve građane Kosova i strance sa privremenim ili stalnim boravkom na Kosovu.
"Ova kampanja će se sprovoditi kroz sastanke sa građanima, okrugle stolove sa organizacijama civilnog društva, kao i informativne aktivnosti na terenu, u lokalnim i centralnim medijima i putem zvaničnih komunikacionih kanala, sa ciljem rešavanja pitanja i neizvesnosti u vezi sa sprovođenjem Zakona o vozilima i Zakona o strancima", navedeno je u saopštenju.
Pored mera koje se tiču upravljanja vozilima sa stranim tablicama, policija Kosova je sredinom septembra saopštila da će početi i sa striktnim poštovanjem Zakona o strancima kada su u pitanju lična dokumenta, odnosno svi oni koji nemaju kosovska moraće se prijaviti za boravišnu dozvolu.
Objavljen je i priručnik koji objašnjava proceduru za dobijanje dozvole za "kratkoročni, privremeni ili trajni boravak", a u suprotnom mogu biti deportovani.
Striktno poštovanje Zakona o strancima i saobraćaju na Kosovu moglo bi da pogodi pripadnike srpske zajednice koji u srpskom sistemu imaju prebivalište na Kosovu, a voze auto na tablice nekog grada u Srbiji uz ovlašćenje.
U tom ovlašćenju se nalaze podaci lične karte vozača, koju izdaju organi Srbije za gradove na Kosovu, a koje zvanična Priština ne priznaje.
Zakon o strancima pak može da pogodi one pripadnike srpske zajednice koji nemaju kosovska dokumenta iz nekog razloga a žive na Kosovu.
Nema tačnih zvaničnih podataka koliko Srba živi na Kosovu i poseduje kosovska dokumenta jer su pripadnici ove zajednice, uglavnom u četiri opštine na severu, bojkotovali popis stanovništva 2024.
Ipak, na osnovu procena srpskog civilnog sektora i lokalnih vlasti u opštinama sa srpskom većinom, na Kosovu živi oko 100.000 Srba, dok je izveštaj nevladine organizacije Aktiv iz 2024. godine pod nazivom "Analiza trendova, stavovi srpske zajednice" pokazao da više od 93 odsto od 503 ispitanika ima kosovska dokumenta.
Grupa srpskih nevladinih organizacija je ranije navela da ipak postoji na hiljade kosovskih Srba koji ne mogu da dobiju kosovska dokumenta jer se "civilna registracija kosovskih Srba, ali i drugih pripadnika nevećinskih zajednica, opstruiše duži niz godina".
Kosovske vlasti su u periodu od novembra prošle godine do aprila ove godine, Srbima na Kosovu omogućile "naknadno" dobijanje državljanstva imajući u vidu da jedan broj nije mogao da izvadi kosovska dokumenta jer su imali, primera radi, samo izvod rođenih koji izdaju srpske institucije, a koje kosovske vlasti ne priznaju.
