Dve opozicione stranke na Kosovu, Demokratska partija Kosova (PDK) i Alijansa za budućnost Kosova (AAK), odbacile su mogućnost formiranja bilo kakve koalicije sa Pokretom Samoopredeljenjem Aljbina (Albin) Kurtija, koji je pobedio na parlamentarnim izborima 9. februara.
Bedri Hamza, koji je bio kandidat PDK za premijera, rekao je da njegova stranka neće ući ni u jednu koaliciju koja uključuje stranku premijera Kurtija.
"Među nama su velike razlike", rekao je Hamza novinarima u ponedeljak.
"Oni [Samoopredeljenje] žele apsolutnu vlast i nemaju program. Tokom kampanje izbegavali su debate, čak i na televiziji. Vređali su političke protivnike i građane. Oni su raspirivali mržnju, a mi promovišemo jedinstvo i saradnju", dodao je Hamza, čija je stranka na drugom mestu sa 25 osvojenih poslaničkih mesta zaključno sa 11. februarom.
Posle više od 95 odsto prebrojanih glasova, Centralna izborna komisija Kosova je objavila da Samoopredeljenje vodi sa oko 40 odsto glasova, PDK sa oko 22 odsto, Demokratski savez Kosova (LDK) sa oko 17 odsto i AAK-Nisma sa oko sedam odsto.
Međutim, da bi obezbedila većinu u Skupštini, stranci je potrebno da ima najmanje 61 poslanika u Skupštini koja ima ukupno 120 mesta.
Do ovog časa, 11. februara, Samoopredeljenje ima 47 osvojenih mesta. Ovaj broj bi se mogao povećati nakon prebrojavanja glasova dijaspore u narednim danima.
Lider AAK Ramuš (Ramush) Haradinaj je ranije odbacio mogućnost koalicije sa Samoopredeljenjem, navodeći da više voli formiranje vlade od opozicionih stranaka.
"Rado bismo sarađivali sa albanskim opozicionim političkim subjektima da formiramo većinu, što je moguće", rekao je novinarima Haradinaj, kandidat AAK za premijera, čija je stranka do sada osvojila osam poslaničkih mesta.
"Čast mi je podržati opozicionu vladu – ni pod kojim okolnostima sa Samoopredeljenjem", naglasio je on.
Lider LDK Lumir Abdidžiku (Abdixhiku) napisao je na Facebooku da njegova stranka čeka da se završi potpuno prebrojavanje glasova pre nego što iznese svoje političke stavove.
"U ovoj fazi nastavljamo sa prebrojavanjem preostalih glasova, posebno onih iz dijaspore. Nakon konačnog prebrojavanja, LDK će da iznese svoje političke stavove", rekao je Abdidžiku, čija je stranka do sada osvojila 20 poslaničkih mesta.
Abdidžiku je tokom predizborne kampanje isključio moguću koaliciju sa Kurtijem.
Nije ni komentarisao Haradinajev poziv za formiranje opozicione vlade.
Politički stručnjak iz Prištine Artan Muhadžiri (Muhaxiri) smatra da trenutni preliminarni rezultati stvaraju nejasnoće u vezi s novim sastavom Skupštine Kosova, ali i nove izvršne vlasti.
Na osnovu ovih rezultata, ističe Muhadžiri, Samoopredeljenje, iako je izborni pobednik, neće moći da samostalno vlada kao u prethodnom mandatu.
"Ako Samoopredeljenje odluči da formira vladu samo sa manjinskim strankama, biće krajnje nestabilno, jer će jedva dostići 61 glas. Moglo bi biti problema i sa Srpskom listom", rekao je Muhadžiri za Radio Slobodna Evropa.
"Ako se opozicione stranke udruže i pokušaju da formiraju Vladu, ona će takođe biti nestabilna i verovatno neće politički opstati", ističe Muhadžiri.
Česte tenzije na severu Kosova od 2022. do ovogodišnjih izbora, pozicionirale su Srpsku listu, koja je na osnovu dosadašnjih rezultata osvojila devet mandata, kao protivkandidata aktuelnoj Vladi Aljbina Kurtija.
Obraćajući se pristalicama u izbornoj noći, Kurti, koji je premijer od 2021. godine, rekao je da će njegova stranka vladati naredne četiri godine, ali nije naveo detalje o tome kako i s kim će ići u savez.
Do sada, Kurti je vladao sa poslanicima manjina koji nisu Srbi.
Uprkos pobedi na izborima 9. februara, Samoopredeljenje je izgubilo skoro deset odsto podrške u poređenju sa izborima 2021. godine.
Rahman Pačarizi (Rrahman Pacarizi), profesor na katedri za novinarstvo Univerziteta u Prištini, ističe da Kurti nije mnogo zainteresovan za formiranje nove vlade.
"Kurti je bio zainteresiran da zadrži rezultat koji je imao, ali sa više od 100.000 izgubljenih glasova, teško će mu biti da nastavi sa formiranjem vlade. Smatram i da opozicija nema jedinstva da formira vladu", ocenjuje Pačarizi za Radio Slobodna Evropa.
On ističe da bi zemlja, "nažalost, mogla krenuti ka prevremenim izborima, kroz neke ustavne i zakonske manevre, maksimalno odlažući formiranje Skupštine nakon potvrđivanja rezultata".
Izbori 9. februara na Kosovu bili su prvi redovni od proglašenja nezavisnosti 2008. godine.
Odziv birača bio je nešto veći od 40 odsto.
Evropska unija je pozdravila organizaciju izbora, rekavši da su održani u mirnoj atmosferi.
