Bivši američki diplomata Džejms Huper (James Hooper) u intervjuu za Radio Slobodna Evropa kaže da prva stvar koju bi Vlada Kosova trebalo da uradi jeste da popravi odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Ako se to ne dogodi, prema njegovim rečima, postojao bi rizik da se SAD uključe u napore Kosova da postigne sporazum sa Srbijom.
"... jer, vidite, SAD ne pomažu Ukrajini. Sada kada su uključene u (rešavanje tog sukoba), stale su na stranu autokrate, na stranu Rusije, a ne na stranu prave demokratije", kaže Huper.
SAD su više puta upozoravale Vladu Kosova na čelu s premijerom Aljbinom Kurtijem (Albin), zbog nekih postupaka – koje smatraju nekoordinisanim – na severu Kosova gde je srpsko stanovništvo u većini.
Tim potezima američki zvaničnici su poručili da je Kosovo dovelo u pitanje partnerstvo dve zemlje.
"Kosovo treba da bolje komunicira sa Vašingtonom, a ne da drži predavanja Vašingtonu", kaže Huper, stručnjak za dešavanja na Balkanu.
Prema njegovim rečima, "veoma je opasno za Kosovo kada ga Amerikanci vide kao problem".
RSE: Gospodine Huper, kako komentarišete promenu američke politike prema Ukrajini pod predsednikom Donaldom Trampom (Trump)?
Džejms Huper: Meni se lično ne sviđa. Verujem da to podriva NATO, a NATO je bio ključan za održavanje mira u Evropi od kraja Drugog svetskog rata ili od kasnih 1940-ih.
Imam veliko poštovanje za Ukrajinu. Mislim da se dobro borili, iznenadili svet i potrebna im je naša podrška. Potrebna im je američka podrška.
S NATO-om nisu samo u pitanju samo tenkovi, avioni, Himars (raketa) i slične stvari. NATO je verovanje u američku moć, svrhu i odlučnosti. I mislim da predsednik Tramp to potkopava kada je na strani predsednika (Rusije Vladimira) Putina.
RSE: Šta očekujete da proizađe iz toga?
Huper: Mislim da neće biti rešenja za problem. Problem je što Rusija želi Ukrajinu. Ukrajina ima iskustvo kao deo Rusije, unutar Sovjetskog Saveza. I, to je za nju bilo strašno iskustvo. Tako da neće pristati da ponovo postane deo Rusije.
Ne postoji mogućnost bilo kakvog sporazuma kojim bi Ukrajina postala deo Rusije. Mogli biste uzeti deo Ukrajine i pripojiti je Rusiji – što Rusija želi i pokušava da ubedi Amerikance da prihvate implicitno ili eksplicitno.
Ona bi više volela da to Amerikanci prihvate eksplicitno, ali ako to prihvate implicitno, kao nešto što je za žaljenje, ali neophodno za mir, onda je to dobar plan B za Putina – iako bi on više voleo da ima formalne sporazume.
'Kosovo treba da popravi odnose sa SAD'
RSE: Da li bi sve ovo moglo da signalizira širi zaokret u spoljnoj politici SAD, uključujući i njen pristup kosovsko-srpskom sporu?
Huper: Spor Kosova i Srbije je druga stvar i veoma je važno što to pitate.
Mislim da je veoma opasno za Kosovo da uvlači SAD u svoje napore da se postigne dogovor sa Srbijom, jer, vidite, SAD ne pomažu Ukrajini.
Sada kada su se SAD uključile u Ukrajini, stale su na stranu autokrate, na stranu Rusije, a ne na stranu prave demokratije.
Dakle, Kosovarima je veoma teško pretpostaviti da će im SAD priteći u pomoć ili pomoći na isti način na koji su im pomogle pre (više od) 20 godina u ratu sa Srbijom.
Jednostavno ne vidim kako se to može dogoditi. Osim toga, opasno je za Kosovo da se sada mešaju SAD, jer je premijer Kurti ozbiljno narušio odnose Kosova sa SAD. I dok se ovaj odnos ne popravi, učešće SAD neće biti od pomoći Kosovu.
Dakle, prva stvar koju premijer Kurti treba da uradi – ako želi da uključi SAD – jeste da popravi odnose sa SAD, a zatim ih uključi.
RSE: Može li Kosovo napredovati bez pritiska SAD?
Huper: Da, mislim da je moguće. Ovde se postavlja strateško pitanje. Može li Kosovo da obezbedi bolji dogovor pregovaranjem o njemu direktno sa Srbijom? Ili će obezbediti bolji dogovor ako su SAD uključene? To je strateško pitanje o kome Kosovo mora da odluči.
Ne mislim da je moguće da Kosovo postigne sporazum koji rešava sve probleme sa Srbijom bez učešća SAD. Slažem se s tim.
Ali Kosovo može postići manje – ali veoma važne – ciljeve ako direktno pregovara sa Srbijom.
Ako bi se premijer Kurti fokusirao na okončanje konfrontacije, mislim da je moguće da direktno pregovara sa Srbijom i da uspe u okončanje konfrontacije Kosova i Srbije.
Kosovo neće biti 'visoki prioritet' Trampove administracije
RSE: Mislite li da će nova američka administracija pristupiti kosovsko-srpskom sporu? Koliko će ona biti visoko u njenim prioritetima?
Huper: To će biti nizak prioritet. Državni sekretar Marko Rubio (Marco) nema puno s Balkanom, pa mislim da mu to neće biti u fokusu.
Ako bi došlo do krize, kao što se desilo pre nekoliko meseci kada se pokazalo da postoji rizik da Srbija napadne preko granice, SAD bi mogle da intervenišu.
A, ako se SAD umešaju, onda biste imali prednost ili rizik nametnutog rešenja – rešenja koje bi nametnule SAD. Mislim da Kosovo treba veoma pažljivo da razmisli o tome – da li želi da ima rešenje koje je nametnula Amerika.
Ali, mislim da bi i Kosovo trebalo da razmisli da li je za njegove interese bolje da pregovara direktno sa Srbijom. Ja smatram da bi za Kosovo bilo bolje da direktno pregovara sa Srbijom da se okonča konfrontacija.
Ponavljam, Kosovo neće moći da obezbedi priznanje od Srbije direktnim pregovorima sa njom, jer Srbija neće priznati Kosovo dok ne bude primljena u članstvo u Evropskoj uniji. A, to se neće dogoditi uskoro, koliko ja razumem EU i evropske ciljeve.
Ali postoji niz stvari koje kosovski lideri mogu da urade. Najvažnije je popraviti odnose sa SAD. Popravite taj odnos pre svega!
Drugo, mislim da treba da razviju dobar, čvrst odnos sa šeficom spoljne politike EU Kajom Kalas (Kallas). Ona je iz Estonije. To je mala zemlja koja je bila pod kontrolom Sovjetskog Saveza. Dakle, zna kako je biti pod okupacijom neprijateljske sile. Dakle, mislim da će Kalas biti saosećajna ili će bar razumeti situaciju Kosova.
I treće, premijer Kurti treba da razvije odnos s predsednikom Srbije (Aleksandrom) Vučićem.
'Stvoriti direktan kanal komunikacije Kosova i Srbije'
RSE: Ali mislite li da bi Srbija pristala da se direktno angažuje sa Kosovom?
Huper: Da. Zašto ne bi pristala? Između (bivšeg kosovskog predsednika Hashim) Tačija i predsednika Srbije Vučića postojao je kanal komunikacije i bio je veoma produktivan. Možda su neki Kosovari kritični i ne slažu se sa mnom, ali to je bio produktivan odnos. Time oni nisu bili prijatelji, ali ih je to nateralo da nauče kako da se nose s poštovanjem jedan s drugim i kako da komuniciraju jedan s drugim.
E sada, ne mislim da gospodin Vučić ima neku posebnu simpatiju ili bilo kakvo posebno poštovanje prema gospodinu Kurtiju. I, mislim da gospodin Kurti nema nikakvog posebnog poštovanja prema gospodinu Vučiću. Mislim da on Srbiju vidi kao trajnog neprijatelja Kosova i želi da se narod Kosova složi s tim, a mnogi to i čine.
On takođe želi da međunarodna zajednica podrži Kosovo i zaštiti ga od njegovog neprijatelja – odnosno da Srbiju tretira kao neprijatelja. Mislim da međunarodna zajednica to neće učiniti. Mislim da se ne slaže s gospodinom Kurtijem oko toga.
Ali, mislim da je sasvim moguće da Kosovo ima odnose sa Srbijom, koji nisu odnosi prijatelja, već suseda. Jedini način da se to postigne je, po mom mišljenju, da kosovsko rukovodstvo razvije kanal komunikacije s gospodinom Vučićem.
RSE: Nekoliko puta ste rekli da Vlada Kosova treba da unapredi svoje odnose sa SAD. Kako?
Huper: Kosovska vlada mora da nauči kako da efikasnije komunicira s Vašingtonom.
Američka Vlada sada smatra premijera Kurtija tvrdoglavim, nesposobnim za pregovore i nekim ko izaziva nevolje. Veoma je opasno za Kosovo kada ga Amerikanci vide kao problem.
Kosovo treba da ima bolji odnos, odnosno da bolje komunicira s Vašingtonom, a ne da drži predavanja Vašingtonu.
Mislim da Amerikanci veruju da Vlada Kosova pokušava da napravi probleme sa Srbijom. Znam da Srbija nije nevina u ovoj situaciji i da ponekad želi da napravi probleme s Kosovom.
Ali je opasno da Amerikanci veruju da je Kurti vodeći izazivač problema na Balkanu, koji želi da pravi probleme sa Srbijom, što bi moglo da zahteva intervenciju SAD i NATO. SAD ne žele da vojno intervenišu u kriznoj situaciji na Kosovu. I mislim da Kosovo ne treba da pretpostavi da će SAD intervenisati.
RSE: Mislite li da će posvećenost Vašingtona suverenitetu Kosova biti snažna kao ranije?
Huper: Ono što se može reći za (bivšeg američkog predsednika Joe Bidena) Bajdena jeste da je poznavao Balkan. Kao senator, bio je veoma angažovan na Balkanu – i sa Kosovom i sa Bosnom i Hercegovinom. I mislim da je njegova podrška suverenitetu Kosova bila veoma snažna. Ne mogu da zamislim neku snažniju.
Ne bih tvrdio da će se podrška Amerike suverenitetu Kosova nastaviti. Verovatno će se nastaviti, ali ne bih tako pretpostavio. Kosovo treba više da radi kako bi ubedilo Amerikance da budu aktivno uključeni i aktivno angažovani.
To je zaista moja poruka, da Kosovo ne treba da pretpostavlja ništa o SAD, već da radi na tome da obezbedi njihovu podršku.
RSE: Ako bi SAD imale više transakcijski pristup – kao što sada govore o predsedniku Trampu – šta bi u tom slučaju mogle da traže od Kosova? Može li se Kosovo suočiti s pritiskom da napravi neke teritorijalne ili političke ustupke?
Huper: Transakcioni sporazum bi mogao da znači da Amerikanci očekuju da Kosovari naprave političke ustupke. Možda čak i teritorijalni... ali mislim na političke ustupke.
RSE: Mislite li na nešto konkretno?
Huper: Ne želim da budem nepravedan prema predsedniku Trampu... Pre svega, on ne razume Balkan, nikada nije pokušao da ga razume, i ne pretvara se da ga razume. To nije ključni element njegove politike prema Evropi. Na Vladi Kosova je odgovornost da pomogne predsedniku Trampu da bolje razume Balkan.
'Strategija Kosova treba da bude članstvo u NATO-u'
RSE: Koje korake Kosovo treba da preduzme da zaštiti svoje interese?
Huper: Mislim da je Kosovu potreban direktan odnos sa Srbijom koji trenutno nema. Ako se ne može automatski računati na to da će SAD i NATO štiti Kosovo u svakoj kriznoj situaciji, onda Kosovo mora da obezbedi da nema kriza i mora da ih spreči, jer bi svaka eskalacija situacije ugrozila nezavisnost Kosova.
Mislim da je Kosovu potrebna strategija, premijeru je potrebna strategija. A strategija bi trebalo da bude članstvo Kosova u NATO. Naravno, Kosovo želi da bude u NATO-u i to svi znaju.
Ali, mislim da Kosovo ne zna kako da uđe u NATO. Nije lako, ali Kosovo zaista treba da bude deo NATO-a. Mislim da je važnije da Kosovo bude deo NATO-a nego EU.
Narod Kosova treba da vidi kao odgovornost premijera Kurtija da pregovara, da pronađe način, put da uvede Kosovo u NATO. To bi trebalo da bude cilj.
RSE: Mislite li da Kosovo trenutno ne radi na tom cilju?
Huper: Da, ali ne efikasno. Svi znaju da Kosovo želi da postane deo NATO-a, ne otkrivam nikakvu skrivenu istinu, ali problem je u tome što ne možete da uđete u NATO a kvarite odnose sa SAD. Jer, ako SAD hoće da Kosovo bude u NATO, biće u NATO.
Iako neke od zemalja NATO-a ne žele to... ako Amerikanci žele da se to desi, desiće se. To je realnost.
Kao što sam rekao, NATO je vera u američku moć, svrhu i odlučnost. I druge zemlje članice NATO-a razumeju važnu ulogu koju igraju SAD – barem važnu ulogu koju su igrale do sada. U budućnosti, videćemo. Ali, odgovornost je Vlade Kosova da razvije strategiju za kretanje ka članstvu u NATO-u i da ubedi SAD da im je u koristi da Kosovo bude u NATO-u.
RSE: Kosovo još nema novu vladu posle izbora 9. februara, ali šta mislite šta bi trebalo da budu njeni prioriteti kada bude formirana i bez obzira ko je formira?
Huper: Članstvo u NATO-u. Drugi prioritet bi trebalo da bude okončanje konfrontacije sa Srbijom. Završetak ove konfrontacije takođe čini Kosovo privlačnijim kandidatom za članstvo u NATO i to je nešto što se može učiniti. Te dve stvari su međusobno povezane - ako imate jednu, lakše je postići drugu.