Dok se Evropa ponovo naoružava, NATO u krizi, a savezi pod pritiskom, bezbednost na Kosovu je dovedena u pitanje. Vlasti garantuju stabilnost, ali stručnjaci upozoravaju na ranjivost Kosova i pozivaju lidere da budu prisutniji za stolovima gde se raspravlja o sudbini bezbednosti.
Kosovski ministar odbrane Ejup Maćedonci (Maqedonci) tvrdi da su odbrambeni i bezbednosni kapaciteti zemlje značajno poboljšani poslednjih godina.
On naglašava da su ulaganja u ljudstvo, opremu i doktrinu odigrala ključnu ulogu u unapređenju Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS), omogućivši im da ispunjavaju odbrambene zadatke i prilagođavaju se novim bezbednosnim izazovima.
Međutim, zbog osetljivosti informacija, Maćedonci ima ograničenja u pogledu detalja koje javno iznosi i pominje samo neke od sistema koje Kosovo poseduje.
"Imamo flotu dronova Bajraktar. Pored njih, nabavili smo i druge sisteme bespilotnih letelica – koji nisu objavljeni – i nastavljamo sa nabavkom, kako bismo zadovoljili ne samo operativne potrebe KBS-a, već i da bismo imali dovoljno kapaciteta za moguću promenu situacije", kaže Maćedonci za Radio Slobodna Evropa.
Kosovo se, od kraja rata 1999. godine, uglavnom oslanjalo na mirovne snage NATO-a, Kfor.
Bezbednosne snage Kosova su 2018. počele desetogodišnji proces transformacije u vojsku s punim kapacitetima.
Ministar Maćedonci kaže da se ove godine očekuje početak treće i poslednje faze tranzicije i ističe da je već ostvareno nekoliko ciljeva planiranih za 2028. godinu.
Povodom toga pominje dovoljnu količinu municije, kao i pomake u regrutovanju kadrova.
"Sada smo premašili broj od 4.000 (vojnika). Verujem da ih je više od 4.300 ili 4.400. U tom pogledu, mi smo ispred plana – što znači da smo postigli ciljeve ranije nego što je predviđeno. Verujem da ćemo do sledeće godine imati 5.000 (vojnika)", kaže Maćedonci.
On očekuje se da će do kraja transformacije Kosovske bezbednosne snage imati više od 7.500 pripadnika – od toga 5.000 aktivnih, a ostali rezervisti.
Od početka tranzicije, proces je imao podršku SAD, ali ne i NATO-a koji je insistirao da KBS treba da se pridržava svojih prvobitnih zadataka, kao što su reagovanje na krize ili civilnu zaštitu.
Ovaj stav je ove nedelje ponovio generalni sekretar NATO-a Mark Rute (Rutte) tokom posete Kosovu.
"BSK mora da ima sve što je potrebno da bi bio efikasan u obavljanju svoje humanitarne uloge ovde na Kosovu. Ovo je mandat koji NATO ima da pomogne KBS – da se razvija i bude humanitarna snaga u ovoj zemlji, kada se pojave humanitarna pitanja. Ovo je mandat i mi radimo na tome svaki dan", rekao je Rute.
U odgovoru, predsednica Kosova Vjosa Osmani je rekla da to što Kosovo ne priznaju četiri članice NATO-a otežava unapređenje odnosa KBS i alijanse, ali je naglasila da KBS, u skladu sa zakonima na snazi, ima pun mandat da štiti suverenitet i teritorijalni integritet Kosova.
"Pored toga, pronašli smo i druge načine da unapredimo ulogu KBS-a i njihov doprinos miru i bezbednosti u drugim zemljama, kroz sporazume o saradnji koje imamo sa pojedinačnim državama članicama (NATO-a)", rekla je Osmani.
Od šest zemalja Zapadnog Balkana, Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora su članice NATO; Srbija i Bosna i Hercegovina su deo NATO-ovog programa Partnerstvo za mir, dok Kosovo ostaje van tog okvira, pošto njegovu nezavisnost ne priznaje četiri članice: Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija.
Kao rezultat toga, Kosovo je prinuđeno da se oslanja na bilateralne sporazume, posebno sa saveznicima kao što su SAD i Turska.
Preko granice, Srbija – koja ne priznaje nezavisnost Kosova i ima teritorijalne pretenzije na njega – nastavlja da jača svoju vojsku oružjem, kako sa Zapada tako i s Istoka.
Kosovo to smatra velikom pretnjom po svoju bezbednost i bilo je nekoliko slučajeva poslednjih godina kada je ovaj sused gomilao trupe na granici.
Da ne bi došlo do nesporazuma i eskalacije tenzija, Katarina Đokić, sa Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), kaže da dve zemlje, pored unapređenja komunikacije, moraju povećati i transparentnost o vojnim kapacitetima koje imaju.
"Bilo bi lepo da postoji posrednik voljan da se angažuje. Kfor je u dobroj poziciji – nije u njegovom mandatu, ali je prisutan. Zatim, Evropska unija posreduje u dijalogu između Kosova i Srbije – iako je on u zastoju, ona je i dalje uključena. Dakle, ima prostora za kreativnost kada je u pitanju diplomatija", kaže Đokić za program Radio Slobodna Evropa.
Za neke stručnjake za bezbednost, verovatnoća konvencionalnog vojnog napada na suverenitet i teritorijalni integritet Kosova je mala, uglavnom zbog prisustva Kfora.
Međutim, s ratom u Ukrajini, nestabilnošću na Bliskom istoku i promenom globalnog bezbednosnog pejzaža, oni kažu da Kosovo mora hitno da poveća napore da transformiše KBS u potpuno operativnu vojsku što je pre moguće.
Adrijan Štuni (Shtuni), iz Međunarodnog centra za borbu protiv terorizma, kaže da ovo više nije samo političko pitanje, već "hitna potreba".
"U ovom trenutku Evropa se naoružava kao nikada od kraja Hladnog rata. To se ne radi iz želje, već iz nužde, zbog pretnji koje dolaze sa Istoka, konkretno iz Rusije. A Balkan je u Evropi, tačnije na jugoistoku – tako bliže mestu odakle pretnje dolaze", kaže Štuni za RSE.
Administracija predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) navodno razmatra prepozicioniranje svojih trupa u Evropi. Istovremeno, to takođe povećava pritisak na evropske saveznike da povećaju vojnu potrošnju i preuzmu veću odgovornost za svoju odbranu.
Štuni kaže da se ovaj poziv odnosi i na Kosovo kao evropsku državu.
"Mnogo toga treba da se uradi u vezi s transformacijom KBS-a u vojsku. Nalazimo se u vremenu tranzicije, veoma teškom, s mnogo izazova, što zahteva povećanje odbrambenih kapaciteta čak i kod zemalja koje imaju vojne strukture decenijama ili stotinama godina, zamislite šta bi Kosovu moglo biti potrebno", kaže Štuni.
Budžet koji je dodeljen Ministarstvu odbrane Kosova povećan je sa 67,3 miliona evra u 2021. na 207,8 miliona evra ove godine.
Ministar odbrane Maćedonci kaže da je, u svetlu nedavnih geopolitičkih promena, za odbranu u naredne četiri godine predviđen budžet od preko milijardu evra.
Međutim, Štuni dodaje da Kosovo, suočeno s izolacionističkom američkom politikom, takođe mora da diverzifikuje svoja bezbednosna partnerstva.
On pominje plan Evropske unije da potroši 800 milijardi evra na odbranu i kaže da Kosovo mora da bude strateški pozicionirano da ima koristi od tih sredstava i da bude prisutno za stolovima na kojima se govori o sudbini bezbednosti.
Ekspert za bezbednost izražava svoje ogorčenje činjenicom da, više od mesec dana posle izbora, Kosovo i dalje ostaje zaglibljeno u debatama o glasovima.
U vreme kada se mnogo toga menja u spoljnoj politici, politici odbrane i globalnom poretku, kosovski lideri se, prema njegovim rečima, bave "domaćim političkim brbljanjem".
"Mislim da je to neodgovorno. Kosovo nema luksuz da se smanjuje, ono mora da raste, da bude prisutno, ne samo s govorima, već aktivno, uporno, strateški, s partnerima, da objasni zašto je snažno, bolje zaštićeno, bolje naoružano Kosovo u najboljem interesu bezbednosti Evrope. Jer, ne samo da bi to omogućilo sposobnost samoodbrane, već bi oslobodilo i kapacitete drugih članica NATO-a koje se trenutno nalaze na Kosovu", kaže Štuni.
Radio Slobodna Evropa je pitao i Stejt department i Ministarstvo odbrane SAD kako će Trampova administracija nastaviti da podržava transformaciju KBS-a u vojsku, ali nije dobio odgovor ni od jedne institucije.
Vlada Kosova je u sredu, 12. marta, načelno odobrila zaključivanje sporazuma sa SAD o produbljivanju saradnje u oblasti odbrane.
Za ministra Makedonci, to znači da će SAD pomoći Kosovu da izgradi strateške vojne kapacitete.
Iz SAD Kosovo dobija i protivvazdušne sisteme Džavelin (Javelin) – poznate po mogućnosti da deluju protiv oklopnih vozila.
Maćedonci kaže da je njihova isplata trenutno u toku, ali nije precizirao kada će stići na Kosovo. Kosovo je podnelo zahtev za kupovinu više od 200 ovakvih projektila 2024. godine.
Iste godine Kosovo je sklopilo i sporazum s Turskom za izgradnju prve fabrike municije raznih kalibara.
Maćedonci je krajem prošle godine za RSE rekao da je Kosovo za četiri godine potrošilo više od 269 miliona evra na kupovinu oružja.
A, prema Štuniju, svaki trenutak koji ima izazove takođe nudi mogućnosti koje mudri lideri moraju iskoristiti za dobrobit svog naroda. Prema njegovim rečima, "najbolje stvari ponekad dođu kada ste prikovani uza zid, jer su okolnosti takve da morate da nađete rešenja".