Nedavne poplave u Nemačkoj i ekstremne vrućine u SAD i Kanadi su posledica klimatskih promena i pokazuju da će takvih nepogoda biti sve više u budućnosti, kaže za RSE Hayley Fowler (Hejli Fauler), predavačica o klimatskim promenama na Univerzitetu Newcastle u Velikoj Britaniji.
Ona smatra da, iako se rizici povećavaju, većina vlada širom sveta ne preduzima adekvatne mere – kako za upozoravanje i upravljanje prirodnim katastrofama, tako i za smanjenje gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i tako dovode do globalnog zagrevanja.
RSE: Ekstremni vremenski uslovi su sve učestaliji širom sveta. U samo nekoliko dana videli smo velike poplave u zapadnoj Evropi, požare na Arktiku i rekordne vrućine u SAD i Kanadi. Kako to objašnjavate?
Fowler: Planeta je u proseku već 1,2 stepena toplija nego u predindustrijsko vreme. Međutim, ekstremne temperature rastu mnogo brže od ovog globalnog proseka. Takođe, ove promene su vidljivije na kopnu nego u okeanima.
Kada je reč o talasu vrućina u Kanadi, organizacija World Weather Atribution objavila je izveštaj u kojem se navodi da je to posledica klimatskih promena. Dakle, sigurno je da su ove vrućine mnogo teže zbog globalnog zagrevanja. Nepogode, poput poplava prošle sedmice u Nemačkoj, sve su intenzivnije zbog toplije atmosfere u kojoj živimo.
Meteorolozi upozoravali na poplave
RSE: Da li su događaji ovakvih razmera mogli da se predvide, jer su Nemačkoj prouzrokovali mnogo žrtava i razaranja?
Fowler: Da, meteorolozi su veoma dobro predvideli poplave u Nemačkoj.
Dakle, time se ne bave naučnici koji proučavaju klimu, već meteorolozi. Oni su predvideli u ponedeljak prethodne sedmice ekstremne padavine. Međutim, šta god da je bio razlog, nije obraćena pažnja na njihova upozorenja.
Nisam sigurna gde je došlo do zastoja u komunikaciji, ali su svakako predviđene obilne padavine. Ne znam da li je javnost upozorena, ili su ljudi mislili da neće biti poplava takvih razmera, jer se do tada nisu dešavale u tim mestima.
Doduše, bilo ih je pre više od 70 godina, pa ih se ljudi ne sećaju i sada nisu obratili pažnju ili možda nisu upozoreni. Stoga je potrebna sveobuhvatna analiza da bi se utvrdilo da li je sistem upozorenja zakazao.
RSE: Ovi događaji, kao što ste rekli, dolaze u vreme klimatskih promena. Koliko su na klimatske promene konkretno uticale na nedavne poplave u Evropi?
Fowler: Klimatske promene su uticale na ove poplave u Evropi jer živimo u vrelijem svetu nego u prošlosti, zbog čega su pomenuti događaji bili još pogubniji.
Organizacija World Weather Attribution uradiće analizu kako bi utvrdila koliko je globalno zagrevanje uticalo na ove poplave i rezultati će biti dostupni za oko mesec dana.
RSE: U kojoj meri su tome doprineli i ljudi? Na primer, urbani razvoj u blizini reka.
Govorimo o poplavama istorijskih razmera
Fowler: Da, definitivno. Govorimo o poplavama istorijskih razmera. Ali, ova mesta su poplavljena i pre 70-tak godina, čak i ranije, 1910. Naravno, broj stanovnika je znatno porastao u celom svetu, kao i ovim pogođenim delovima Nemačke.
Sagrađeno je mnogo zgrada pored kojih prolazi reka. Stoga je jasno da će se ovako nešto desiti ako dođe do poplava. Da bi se to izbeglo ne bi trebalo graditi u područjima podložnim poplavama i uvideti potencijalne rizike po stanovništvo. Neophodan je i razvijeniji sistem upozorenja i upravljanja u vanrednim situacijama u cilju evakuacije ljudi.
Nespremne vlade
RSE: Koliko su države spremne za suočavanje sa ekstremnim vremenskim uslovima?
Fowler: Čini se da nisu dobro pripremljene. U Velikoj Britaniji je pre nekoliko nedelja objavljen izveštaj Komiteta za klimatske promene u kome se analizira brzina sa kojom se prilagođava i sprema za reagovanje na ekstremne vremenske prilike.
Ispostavilo se da se taj jaz povećava - rizici se povećavaju, a da se ne preduzimaju odgovarajuće mere. Pretpostavljam da je to slučaj sa većinom zemalja u svetu. Jednostavno, ne postoje odgovarajući sistemi za upozoravanje i upravljanje tim katastrofama i sigurno nismo pažljivo razmišljali kako da prilagodimo infrastrukturu.
RSE: Da li ćemo se sve češće suočavati sa ovakvim ekstremnim vremenskim neprilikama?
Fowler: Projekat mog tima, na kome radimo zajedno sa britanskim Uredom za meteorologiju više od jedne decenije, sugeriše da će bit još ovakvih događaja.
U budućnosti će biti još intenzivnije kiše sa olujom. Vetrovi će se usporavati, što će dovesti veće akumulacije padavina, pa će nesumnjivo rasti rizik od poplava.
RSE: Kako da se prilagodimo ovom ekstremnom vremenu da bismo smanjili rizik?
Fowler: To će biti teško. Kao što sam već rekla, prvo moramo da razmislimo o upozorenju i upravljanju vanrednim situacijama. Kada predvidimo i znamo da će doći do velikih poplava, moramo evakuisati ljude. To je prvo što treba učiniti: spasiti živote.
Zatim, moramo razmišljati o novim domovima. Ne bi trebalo da ih gradimo u poplavnim ili područjima koja su u opasnosti od ekstremnih vremenskih prilika. Ti objekti treba da budu sagrađeni od što otpornijih materijala.
Iskreno rečeno, na osnovu onoga što smo videli u Nemačkoj, postoje mesta u kojima nije moguće sagraditi kuće koje su otporne na ovakve nepogode. Postoje neka sela, čak i gradovi u kojima ljudi više ne bi smeli da žive jer će sve češće biti plavljena.
Smanjiti emisiju gasova
RSE: Šta treba da čine vlade? Koje korake treba da preduzmu?
Fowler: Vlade treba da urade dve stvari. Prva - koja je izuzetno hitna - jeste usvajanje mera i finansiranje novih tehnologija čime bi se znatno smanjila upotreba ugljen dioksida, koji izaziva efekat staklene bašte. [to utiče, prema naučnicima, na globalno zagrevanje – V.T.]. Svako smanjenje upotrebe ovih gasova doprinelo bi redukovanju ekstremnih vremenskih događaja u budućnosti.
Drugo, sve vladine mere treba da imaju u vidu neophodnost prilagođavanja novim klimatskim uslovima. Moramo razmišljati, na primer, o tome kako da učinimo domove otpornijim na toplotne talase i poplave u budućnosti, u narednih 100 godina. Moramo da shvatimo koji su stvarni rizici i najugroženija područja.
RSE: Da li to što se dogodilo u Evropi prošle nedelje, može poslužiti kao lekcija da se brže deluje u budućnosti?
Fowler: Mislim da jeste. Ekstremne vremenske neprilike su sve učestalije širom sveta.
Ove godine oboreni su mnogi rekordi, što bi trebalo da bude poziv na buđenje vladama širom sveta kako bi se što pre smanjila emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Nedavni slučajevi samo su nagoveštaj onoga što bi se moglo još gore dogoditi u budućnosti.
Facebook Forum