Jedinice protivvazdušne odbrane u zapadnom ukrajinskom gradu Lavovu su ranije ovog meseca bile neuobičajeno aktivne tokom noćnog ruskog napada raketama i dronovima.
Prema informacijama ukrajinske obaveštajne službe, oko 700 kilometara iznad njih tiho su prolazili kineski špijunski sateliti.
Kremlj je negirao da mu Kina pruža informacije sa ratišta, navodeći da ima sopstvene satelite.
Međutim, stručnjaci smatraju da Rusiji zapravo očajnički treba kineska pomoć.
"Ruska infrastruktura je prilično stara i klimava", rekao je Klejton Svoup (Clayton Swope), koji je proveo 14 godina u CIA-i, uglavnom u Direktoratu za nauku i tehnologiju.
"Stvarno deluje kao očigledna stvar – ako je Kina spremna da ponudi bilo šta, bilo preko neke kompanije ili kroz državne kapacitete, Rusija će to da iskoristi", rekao je Svoup, koji sada radi u Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS) u Vašingtonu, za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Kineski kapaciteti satelitskog špijuniranja
S obzirom na poverljivu prirodu takvih informacija, teško je reći tačno koliko špijunskih satelita ima bilo koja država.
Izveštaj koji je objavila Američka odbrambena obaveštajna agencija 2022. godine "Izazovi bezbednosti u svemiru" procenio je da Kina ima 262 satelita za obaveštajne svrhe, nadzor i izviđanje (ISR) u poređenju s ruskih 32.
"Rusija je zapravo počela da kupuje komercijalne satelitske snimke na slobodnom tržištu od aprila 2022. godine", rekla je za RSE Julijana Zis IJuliana Suess) iz nemačkog Instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja (SWP).
"To nam na neki način pokazuje da je Rusija uvidela da je to zapravo nešto što će joj biti potrebno. A takođe pokazuje da njeni suvereni kapaciteti jednostavno nisu dovoljni da popune tu prazninu."
Postoji i jaz u kvalitetu, uglavnom usled starenje ruske satelitske flote. Neki od njih datiraju iz sovjetskog vremena, mada je i bilo i skorijih lansiranja, uključujući i od početka ruske invazije na Ukrajinu, tokom 2022-24. godine.
Međutim, čak su i najnoviji ruski sateliti pogođeni zapadnim sankcijama uvedenim zbog invazije.
"To je definitivno nešto s čime će se mučiti u smislu gde nabavljaju delove i ruski sateliti su u prošlosti bili sastavljani od zapadnih delova", rekla je Zis.
Šef najvećeg ruskog proizvođača svemirskih letelica u avgustu, otvorio je redak uvid u probleme s kojima se suočava svemirska industrija te zemlje, rekavši da "moramo prestati da lažemo sebe" o stanju u kojem se nalazi.
Igor Maljcev, šef Energije, govorio je o hroničnom nedovoljnom finansiranju, "neefikasnim" procesima i izgubljenoj motivaciji.
"Definitivno smo videli kako Rusija razvija svoje kapacitete. Ali u celini, i dalje možemo reći da Rusija nema posebno dobre kapacitete za posmatranje Zemlje i to je takođe širi problem koji ima u smislu ogromnog zaostajanja njene svemirske industrije", rekla je Zis.
Kvalitet kineskih satelita, posebno u pogledu radara sa sintetičkom aperturom ili SAR-a (koji, na primer, može da vidi kroz oblake), generalno se smatra mnogo boljim od kvaliteta ruskih – pružaju snimke veće rezolucije i kreiraju 3D slike.
"U smislu količine, raznolikosti i kvaliteta podataka koje Kinezi mogu da pruže, nema sumnje da će biti korisni ruskim obaveštajnim i vojnim analitičarima", rekao je za RSE Bledin Bouen (Bleddyn Bowen), koji je savetovao Pentagon i Ministarstvo odbrane Velike Britanije po pitanjima svemira.
Ključna prednost je, rekao je Bouen, vanredni profesor astropolitike na Univerzitetu u Daremu, bolja procena štete u bitkama.
"Mogu bolje da prate ukrajinske vojne manevre... Ako je brdo evakuisano i nikoga nema tamo, a satelit to može da vidi, onda ako dobijete obaveštenje o tome sat vremena pošto se to dogodilo, a ne posle četiri sata, to omogućava vašim snagama da mnogo brže reaguju", rekao je on.
Dosad je u toj oblast tokom rata Ukrajina imala prednost nad Rusijom, dobijajući satelitske obaveštajne podatke od SAD, kao i od evropskih saveznika. Značaj tih podataka je naglašen kada je Vašington nakratko prestao da ih dostavlja ranije ove godine.
Ta mera koja je trajala nedelju dana omela je mogućnost Ukrajine da izvodi efikasne napade dronovima dugog dometa i onemogućila je da vidi kretanje ruskih strateških bombardera i lansiranja balističkih raketa.
Šta Kina želi?
Ostaje, međutim, nejasno koliko podataka, ako uopšte, Kina zapravo šalje Rusiji. Zapadni zvaničnici su se uzdržali od javnog iznošenja konkretnih optužbi po tom pitanju.
"Kina pruža presudnu pomoć Rusiji za rat u Ukrajini. Kina takođe obezbeđuje skoro 80 odsto robe dvostruke namene koja je Rusiji potrebna za održavanje rata", rekao je zvaničnik Stejt departmenta za RSE.
"Nastavak saradnje između te dve zemlje samo će dodatno doprineti globalnoj nestabilnosti i doprineti da SAD i druge zemlje budu manje bezbedne", dodao je zvaničnik.
U intervjuu za emisiju Karent tajm (Current Time – ruska televizijska i digitalna mreža kojom upravlja RSE), komesar Evropske unije za odbranu i svemir, Andrijus Kubilijus, bio je neodređen.
"Kakva je pozicija Kine prema celom ratu? Možemo da nagađamo, znate. Izgleda kao da, znate, želi da ovaj rat traje što je duže moguće, učeći i iz tog rata, podržavajući, znate, rusku stranu", rekao je on.
Svoup je ukazao na to da se malo zna o Jaogan satelitima koji su navodno špijunirali Ukrajinu. Tri od njih, rekao je, bila su opremljena SAR-om.
"Mislim da bi veliko pitanje moglo biti... da li oni samo pružaju više strateških obaveštajnih podataka, pa čak i taktičkih obaveštajnih podataka o tome šta se dešava na bojnom polju? Ili su ti sistemi nekako povezani sa, recimo, načinom na koji biste usmerili raketu?", rekao je on.
Isto tako, rekao je on, kineski sateliti su mogli prikupljati informacije isključivo za proučavanje u Pekingu, "za njihovu sopstvenu procenu kako će se sukob voditi u budućnosti".
Bouen je saglasan da su namere Kine nejasne.
"Ostaje da se vidi koliko je blizak, koliko je taktički taj odnos između Rusije i Kine po ovom pitanju", rekao je on. "Zato što oni zapravo nisu prirodni saveznici. Kina ne želi previše da pokaže svoje karte Rusima".
Još jedno važno pitanje je dovoljan kapacitet za prijem i procenu dolaznih informacija. Ovde obrada podataka postaje odlučujuća i nije jasno kakve su mogućnosti Rusije u tom pogledu.
"To je nešto s čime se zapadne vojske takođe moraju nositi", rekla je Zus.
"Sada govorimo o bojnom polju s mnogo senzora, ali usko grlo je zapravo obrada. Tu dolazi do izražaja veštačka inteligencija. Tu dolazi do izražaja vrsta algoritma... filtriranje ogromne količine informacija koje dobijate", dodala je ona.