Oko 11 odsto spoljnog duga Srbije čine dugovanja prema državnoj kineskoj Export Import banci, pokazuje poslednji izveštaj iz oktobra Uprave za javni dug, koja radi u okviru Ministarstva finansija Srbije.
Srbija trenutno isplaćuje više od deset kredita Kini koje je podigla uglavnom za infrastrukturne projekte, a taj dug iznosi oko 2,8 milijardi evra.
Ipak, to nije cela slika zaduženosti Srbije prema Kini jer je Srbija podizala kredite i od Banke Kine (Bank of China) za projekte izgradnje komunalne i kanalizacione infrastrukture, vidi se u budžetu koji je Srbija usvojila za 2026. godinu.
Iz Narodne banke Srbije odbili su da za Radio Slobodna Evropa (RSE) dostave koliko iznosi ukupan dug Srbije prema kineskim bankama i državi Kini navodeći da su u pitanju poverljivi podaci, a iz Ministarstva finansija nisu odgovorili na upit RSE da dostave te podatke.
Dostupni podaci Uprave za javni dug pokazuju i da se Srbija više zadužila kod kineske Export Import (EXIM) banke nego kod pojedinih evropskih banaka, kao što je Evropska investiciona banka.
Sonja Stojadinović, istraživačica i politikološkinja koja se bavi kineskim investicijama, za RSE kaže da je to očekivano.
"Kod kineskih kredita procedura (dobijanja kredita) je kraća, ali nije toliko transparentna", tvrdi ona.
Angažovanje kineskih kompanija na infrastrukturnim projektima u Srbiji prate optužbe za netransparentnost i zaobilaženje procedura koje podrazumevaju raspisivanje javnih tendera.
Vlasti u Srbiji pozivaju se na međunarodni ugovor o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture koji je Srbija sa Kinom potpisala 2009, a koji omogućava direktno ugovaranje posla sa kineskim kompanijama bez raspisivanja tendera.
Pitanje transparentnosti srpsko-kineskih poslova posebno je apostrofirano u javnosti otkako je u novembru 2024. pala nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu i usmrtila 16 ljudi.
Stanica je bila deo projekta modernizacije pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom na kom je, bez tendera, angažovan konzorcijum kineskih kompanija China Railway International (CRIC) i China Communications Construction Company (CCCC).
Ove kompanije sada su obuhvaćene istragom Tužilaštva za organizovani kriminal koje tereti pojedine funkcionere da su tim kompanijama na projektu "pribavili imovinsku korist" u vrednosti od najmanje 18,7 miliona dolara.
Srbija je za ovaj projekat rekonstrukcije pruge podigla kredit koji će plaćati do 2039, a trenutno stanje duga je 763 miliona evra, navodi se u budžetu Srbije za 2026.
Zašto Srbija uzima kineske kredite?
Politikološkinja Sonja Stojadinović kaže da se odgovor krije u "jednostavnim procedurama".
"Kineski krediti su povoljniji što se tiče procesa, lakše se dobijaju, brže realizuju i u pogledu uslova u poređenju sa Evropskom investicionom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj", kaže ona.
Stojadinović objašnjava da evropske banke imaju "veliki spisak političkih uslova koje države treba da ispune" da bi dobile kredit, poput regularnih izbora, poštovanja ljudskih prava, slobode govora.
"Kod kineskih nema političkih uslova sem da se država ne meša u unutrašnju i spoljnu politiku Kine, odnosno da podržava politiku jedne Kine", navodi ona.
Zvanični Beograd, inače, podržava "politiku jedne Kine" prema kojoj je ostrvo Tajvan, koje sebe smatra suverenom državom, deo kineske teritorije.
Kineski krediti su, prema rečima Stojadinović, u proseku nešto skuplji od kredita evropskih banaka.
"To nije velika razlika - oko 0,5 do 1,2 odsto je kamata viša", kaže ona.
Vlasti u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, kako navodi, naklonjeniji su kineskim kreditima i kako bi građanima demonstrirali "efikasnost" u gradnji putne i železničke infrastrukture.
"Vlast želi da se to (projekat) što pre uradi kako bi imala veći politički kredit kod građana na sledećim izborima", kaže Stojadinović.
Zvaničnici Srbije hvale saradnju sa Kinom, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovio je u decembru da je "Kina iskreni i čelični prijatelj Srbije".
Koji projekti se finansiraju iz kineskog kredita?
U budžetu Srbije za 2026. navedeno je da je Srbija u postupku otplate 14 kredita Export Import banci, a među njima su izgradnja beogradskog mosta Zemun-Borča, obilaznice oko Beograda, modernizacija pruge Novi Sad-granica sa Mađarskom.
Pojedini projekti su iz oblasti energetike, kao što je izgradnja toplovoda u Beogradu, kao i projekat Kostolac B - modernizacija termoelektrane Kostolac na istoku zemlje.
U budžetu je naveden i kredit za projekat uvođenja Nuctech sistema za inspekciju kontejnera/vozila na graničnim prelazima.
RSE je 2023. pisao o postavljanju mobilnih skenera kineskog proizvođača "Nuctech" na granici Srbije-Bugarske uprkos tome što se ova kompanija našla na "crnoj listi" Sjedinjenih Država, a deo poslanika Evropskog parlamenta tražio je od Evropske komisije da kompaniju isključi iz tendera iz bezbednosnih razloga.
Budžet Srbije za 2026. pokazuje da se Srbija zadužila i kod Banke Kine, između ostalog, za projekat "Čista Srbija", koji je najavljen kao jedna od "najvećih investicija" u zaštitu životne sredine.
Reč je o projektu izgradnje kanalizacije i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u više mesta u Srbiji.
Zašto Kina daje Srbiji kredite?
Politikološkinja Sonja Stojadinović objašnjava da je Kina prisutna u Srbiji i šire, na Zapadnom Balkanu, iz ekonomskih i političkih razloga.
"Balkan je deo Inicijative 'Pojas i put'. Balkan je važan kako bi se putevima i železnicom povezala Atina i Budimpešta i omogućilo dalje širenje Kine u istočnoj i centralnoj Evropi", kaže ona.
Većinski vlasnik najveće grčke luke Pirej je kineska kompanija "COSCO Shipping".
Brza pruga Beograd – Budimpešta, čiji se deo u Srbiji finansira iz kineskog kredita, deo je inicijative "Pojas i put" i strateškog cilja Kine za povezivanjem luke Pirej sa centralnom Evropom, odnosno Mađarskom kao jednom od država Evropske unije.
Stojadinović kaže da izgradnja infrastrukture omogućava Kini "da se njihov čelik i drugi proizvodi prodaju".
Kina je u Srbiji prisutna i kao investitor.
Najveći kineski investitori u Srbiji su kompanija Ziđin, koja je 2018. godine kupila državnu rudarsku kompaniju RTB Bor, kao i kompanija Hestil koja je kupila Železaru Smederevo 2016. godine.
Oba investitora prati zabrinutost i optužbe lokalnih aktivista za zagađenje životne sredine.
'Crne rupe' kinesko-srpske saradnje
Na adresu zvaničnog Beograda u više navrata stizale su kritike i upozorenja iz Brisela i Vašingtona zbog intenziviranja saradnje Srbije sa Kinom.
Saradnja je jačala od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine.
Jedna od najvećih zamerki je manjak transparentnosti i zaobilaženje procedura kada je reč o angažovanju kineskih kompanija.
Sonja Stojadinović smatra da se saradnja Srbije i Kine odvija mimo standarda i ima više "crnih rupa".
"Srbija u te aranžmane ulazi jer je to brže i lakše, zato što je to dogovor tete-a- tete (licem u lice), nije transparentno, nema tendera", kaže ona.
Kineske kompanije angažovane su ne samo na državnim projektima koji se finansiraju kreditima iz Kine, već i na drugim velikim poslovima za koje država nije raspisivala javni poziv i birala izvođače radova na tenderu.
Za veliki projekat međunarodne izložbe EXPO u Beogradu angažovana je državna kineska kompanija Pauerčajna (PowerChina).
Srbija je za ovaj projekat donela specijalan zakon (lex specijalis) u kome je navedeno da "neće primenjivati odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke" zbog hitnosti realizacije projekta.
RSE je u decembru pisao o projektu izgradnje novog Mosta na Savi u Beogradu na kom su takođe angažovane kineske kompanije bez tendera.
Srbija se u tom slučaju pozvala na Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Srbije i Kine koji je potpisan 2009. godine sa ciljem unapređenja saradnje, posebno u oblasti infrastrukture.
U aneksu 2 ovog sporazuma, potpisanog 2014, navedeno je da se projekti u okviru tog sporazuma "ne podležu obavezi raspisivanja javnog nadmetanja".
