Pozdravljamo najavu Kine da će prestati sa izgradnjom termoelektrana na ugalj u inostranstvu, ali ostaje da se vidi koliko će takvo obećanje imati težinu, odnosno, da li će ga Kina ispoštovati, saopštili su danas iz nevladine orgnizacije u Danskoj, Pravedne finansije (Just Finance).
„Da li će Peking postupiti u skladu sa svojim obećanjem o prestanku izgradnje termoelektrana na ugalj u inostranstvu znaćemo kada budu najavili vremenski okvir za prestanak podrške za sve inostrane projekte – uključujući i projekte koji su planirani ili su trenutno u izgradnji u zemljama Zapadnog Balkana”, naveli su iz nevladine organizacije Pravedne finansije, koja se bavi analizom i praćenjem kineskih energetskih projekta u svetu i na Zapadnom Balkanu.
Kako se navodi u saopštenju, ključan faktor za globalno postepeno ukidanje uglja je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
(OECD), gde Sjedinjene Države, Evropska unija i nekoliko drugih zemalja, uključujući Koreju, podržavaju predlog da se prekine zvanična podrška finansiranju izvoza uglja i postrojenja povezanih sa proizvodnjom uglja, do kraja 2021. godine.
“Da li će Peking, koji nije član OEBS-a, postupiti u skladu sa svojim obećanjem o prestanku izgradnje termoelektrana na ugalj u inostranstvu , bit će ključno za realizaciju stvarnog i neophodonog globalnog postepenog ukidanja uglja kao energenta“, dodaje se u saopštenju.
Kineske kompanije su samo 2021. godine omogućile 10 dodatnih projekata za elektrane na ugalj u Bosni i Hercegovini, Indoneziji, Turskoj, Vijetnamu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, dodaje se.
“Budući da Kina ne obelodanjuje javnosti statuse svojih međunarodnih projekata za iskopavanje uglja, ne znamo status tih projekata, da li je već obezbeđeno finansiranje, da li su potpisani ugovori, niti gde se i da li se sve tačno počelo sa igradnjom”, stoji u saopštenju.
Denis Žiško iz Centra za ekologiju i energiju iz Tuzle u Bosni i Hercegovini, koji je pratio projekat Bloka 7 termoelektrane na ugalj u Tuzli koji finansira Kina, pozdravlja najavu o prekidu finansiranja ovakvih projekata.
“Tražimo da Kina odmah prekine sa izgradnjom ove termolektrane, budući da je već naišla na osudu lokalne zajednice”, rekao je Žiško, piše u saopštenju.
Zvezdan Kalmar iz nevladinog Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) u Srbiji kaže da Evropska unija mora zvanično da zatraži od Kine da prestane sa finansiranjem ovih projekata.
“Ne samo da svi kineski projekti uglja na Zapadnom Balkanu nisu u skladu sa najnovijim standardima EU za kontrolu zagađenja, već je većina takođe pogođena nepravilnostima u studijama o izdavanju ekoloških dozvola i procenama, poput projekta elektrane na ugalj Kostolac B3 u Srbiji”, navodi Kalmar.
Kako se objašnjava u saopštenju organizacije Pravedne finansije, zemlje Zapadnog Balkana - sve u procesu pristupanja EU - povećale su korišćenje energije iz uglja kroz projekte koje podržava Kina, a sve uz pomoć kineske države, kompanije i banaka.
Zemlje Zapadnog Balkana, međutim, i dalje predstavljaju žarište kineskih kompanija u proširenju svojih projekata termoelektrana na ugalj, uprkos protestima Ujedinjenih nacija i različitih nevladinih orgnizacija, zaključuje se u saopštenju.
Kina planira da prestane sa izgradnjom termoelektrana na ugalj u inostranstvu i pojača podršku siromašnijim zemljama u razvoju čiste energije, izjavio je 22. septebra kineski predsednik Si Đinping na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Kina je finansirala projekte na ugalj u zemljama poput Indonezije i Vijetnama u okviru masivnog infrastrukturnog projekta poznatog kao inicijativa Pojas i put, ali je pod pritiskom da prekine finansiranje, jer svet pokušava da ispuni ciljeve Pariskog sporazuma o klimi.
