Kina planira da prestane sa izgradnjom termoelektrana na ugalj u inostranstvu i pojača podršku siromašnijim zemljama u razvoju čiste energije, izjavio je kineski predsednik Si Đinping na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Kina je finansirala projekte na ugalj u zemljama poput Indonezije i Vijetnama u okviru masivnog infrastrukturnog projekta poznatog kao inicijativa Pojas i put, ali je pod pritiskom da prekine finansiranje, jer svet pokušava da ispuni ciljeve Pariskog sporazuma o klimi.
"Kina će pojačati podršku drugim zemljama u razvoju zelene energije i energije sa niskim udelom ugljenika i neće graditi nove energetske projekte na ugalj u inostranstvu", poručio je Si u video zapisu na godišnjem samitu.
Dodatni detalji nisu izneti, ali bi ovaj potez mogao ograničiti širenje postrojenja na ugalj u mnogim zemljama u razvoju u okviru kineske inicijative Pojas i put (Belt and Road Initiative - BRI).
BRI podrazumeva da Kina finansira vozove, puteve, luke i postrojenja na ugalj u brojnim zemljama, od kojih su mnoge u razvoju. Međutim, prvi put nakon nekoliko godina nije finansiran nijedan projekat postrojenja na ugalj u prvoj polovini 2021.
Kina je takođe najveći svetski emiter staklenih gasova i u velikoj meri se oslanja na ugalj za domaće energetske potrebe.
Si je pomenuo prošlogodišnja obćanja o tome da će Kina postići najveće emisije pre 2030. godine, a zatim preći na ugljeničnu neutralnost do 2060. godine.
Američki izaslanik za klimu John Kerry pozdravio je pvu najavu, rekavši u saopštenju da je "apsolutno oduševljen što je čuo da je predsednik Si doneo ovu važnu odluku".
Vest je pozdravio i šef konferencije COP26 Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama koja bi trebalo da se održi u Škotskoj sledećeg meseca.
"Pozdravljam opredeljenje predsednika Sija da prestane sa izgradnjom novih projekata uglja u inostranstvu - ključna tema mojih razgovora tokom moje posete Kini", navela je Alok Sharma na Tviteru.
Polovina uglja spaljenog u svetu spaljuje se u Kini i ta zemlja u okviru svojih granica još uvek dodaje brojne nove elektrane na ugalj sa životnim vekom od 40 do 50 godina.
Obraćanje predsednika Kine usledilo je nakon što je američki predsednik Joe Biden održao govor u Ujedinjenim nacijama tokom kojeg je pozvao zemlje da rade kao nikada do sada na rešavanju globalnih problema poput klimatskih promena i pandemije.
Biden je takođe rekao da demokratija neće biti poražena autoritarizmom, ali se uzdržao od pominjanja Kine.
"Budućnost će pripadati onima koji svojim ljudima daju mogućnost da slobodno dišu, a ne onima koji žele ugušiti svoj narod gvozdenom rukom", rekao je.
"Svi moramo prozvati i osuditi ciljanje i ugnjetavanje rasnih, etničkih i verskih manjina, bilo da se to događa u Sinđijangu ili severnoj Etiopiji, ili bilo gde u svetu", dodao je on, misleći na zapadni kineski region gdje je Kina optužena za praktikovanje prinudnog rada.
Odnosi između SAD-a i Kine su zategnuti po raznim pitanjima uključujući trgovinu, ljudska prava i poreklo COVID-19.
