Posle 12 dana neviđenih direktnih neprijateljstava, Izrael i Iran su se saglasili o prekidu vatre koji je doneo napet i nelagodan mir u region.
Rat, obeležen razornim vazdušnim udarima, raketnim baražima i tajnim operacijama, ostavio je obe zemlje u šoku. Iako su direktne borbe prestale, političke, vojne i nuklearne implikacije ovog kratkog, ali intenzivnog rata tek počinju da se otkrivaju.
Obe zemlje su pohitale da proglase uspeh, Izraelci insistiraju da su ostvarili svoje ciljeve, a Iranci tvrde da su "nametnuli" prekid vatre svom zakletom neprijatelju.
Ipak, ispod zvaničnih saopštenja, analitičari upozoravaju da je prekid vatre krhak, da se strateška ravnoteža pomerila i da je rizik od obnavljanja sukoba ili opasne eskalacije i dalje visok.
Dobici Izraela i kritičan propust
Izraelska vlada je proglasila da je "ostvarila sve ciljeve Operacije uspon lava", navodeći uništavanje ključnih iranskih nuklearnih i raketnih lokacija, eliminisanje visokih vojnih lidera i vazdušnu nadmoć nad Teheranom.
"Izrael je bio u stanju da prilično efikasno pogodi ključne vojne strateške vladine ciljeve", rekao je za RSE Farzan Sabet, glavni istraživač na Ženevskom postdiplomskom institutu.
On je rekao da je sukob istakao obim izraelske infiltracije u iranski bezbednosni aparat, dodajući da je izraelska obaveštajna agencija Mosad "u suštini bila u stanju da stvori legiju prebega koji su verovatno bili jedan od elemenata u ovom ratu koji je prouzrokovao najveću štetu".
Međutim, uprkos izraelskim i američkim bombardovanjima, iranski nuklearni program, iako oštećen, nije potpuno demontiran – neki kapaciteti za obogaćivanje i stručnost su opstali, a rizik od tajnog iranskog nuklearnog proboja i dalje ostaje.
Stručnjak za neširenje nuklearnog oružja i viši saradnik u Institutu Brukings, Robert Ajnhorn (Einhorn), primetio je da je više od 400 kilograma iranskih zaliha uranijuma obogaćenih do 60 odsto čistoće premešteno i da se ne zna šta je s tim.
"Moguće je da bi, ako bi bile u posedu Irana, (zalihe) mogle biti odnesene na neku tajnu lokaciju i korišćene u programu nuklearnog oružja", rekao je Ajnhorn za RSE.
Oslabljena pozicija i poljuljani prestiž Irana
Iransko vođstvo je preživelo, ali po visokoj ceni. Nuklearni objekti, arsenal raketa i dronova su ozbiljno degradirani; veliki deo višeg vojnog rukovodstva zemlje je ubijen; njena protivvazdušna odbrana nije uspela da zaštiti zemlju od dubokih izraelskih udara; i Islamska Republika je politički oslabljena.
Sabet je rekao da je to "katastrofa za Iran", dok je Ajnhorn rekao da je "Iran slabiji i međunarodno izolovaniji nego što je bio pre dve nedelje".
Tvrdnja Islamske Republike da je garant nacionalne bezbednosti, što je ključan stub njenog legitimiteta, teško je oštećena zbog nemogućnosti Irana da odbije izraelske vazdušne napade i zaštiti svoje vojno rukovodstvo, koje je uglavnom eliminisano prvog dana rata.
"To je ogroman udarac ugledu (Islamske Republike)", rekao je Sabet.
Nuklearna dilema: Odvraćanje ili obuzdavanje?
Najopasnije nasleđe rata može biti podsticaj koji daje Iranu da teži nuklearnom oružju. Iran je ranije naveo da, iako ne teži nuklearnom oružju, da će preispitati svoju doktrinu ako se suoči s egzistencijalnom pretnjom.
Rat šalje pomešane signale iranskom rukovodstvu. Neke iranske frakcije mogu videti napade kao upozorenje da se ne prelazi nuklearni prag. Ali sa smanjenim potencijalom odvraćanja, drugi mogu nuklearno oružje smatrati jedinom pouzdanom garancijom opstanka iranskog establišmenta.
"Težnja za sticanjem nuklearnog oružja može biti veoma, veoma rizična za zemlju", rekao je Ajnhorn. "U Iranu će biti pripadnika tvrde linije koji će odlučiti da je jedini način odvraćanja stranih napada... sticanje nuklearnog oružja. I u ovoj fazi nije jasno koja će od tih grupa prevladati".
Fordo prije i poslije bombardovanja
Sabet je, međutim, skeptičan prema tehničkim i organizacionim kapacitetima Irana da izvede tajni nuklearni proboj, ne samo zbog toga koliko je on ugrožen.
"Ne bih mnogo verovao sistemu tako temeljno infiltriranom, nepouzdanom i nesposobnom kao što je Islamska Republika", rekao je on, dodajući da bi ako Iran izvrši nuklearni test, moglo doći do "nuklearne eskalacije protiv Irana, što mislim da je veoma opasno".
Krhka pauza, ali ne i trajni mir
Prekid vatre doneo je krhku pauzu u borbama. Izrael može da proglasi vojnu pobedu, ali politička i strateška završnica nije dostignuta.
Islamska Republika je pretrpela udarce i njena moć odvraćanja je narušena, ali opstaje, barem za sada.
Izrael je možda dobio bitku, ali dilema u osnovi rata – nuklearni rizik, regionalna nestabilnost i međusobno nepoverenje – ostaju nerešene.
Prema Ajnhornu, samo diplomatski napori mogu osigurati da se iranski nuklearni materijal zaista pronađe i da se region povuče s ivice propasti.
"Nedostajućih 400 kilograma visoko obogaćenog uranijuma... moglo bi postati osnova tajnog programa nuklearnog oružja", rekao je on. "I taj element se ne može rešiti vojnim napadom. Može se rešiti samo diplomatijom."
Saradnja na tekstu Amra Zejneli