U Skupštini Srbije raspravljaće se o izmenama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, što je pokušaj onih koji se protive iskopavanju litijuma da spreče projekte poput projekta Jadar na zapadu Srbije.
Ukoliko bi bile prihvaćene izmene, praktično bi bilo zabranjeno istraživanje i eksploatacija ruda bora i litijuma.
Izmene je predložilo 86 poslanika opozicije, a prema rečima predsednice skupštine Ane Brnabić, biće na dnevnom redu "u zakonskom roku". Ona nije precizirala kad bi sednica skupštine mogla da se održi.
Do predloga je došlo nakon niza protesta u pedesetak gradova Srbije, koji su ove godine počeli u junu, protiv planova kompanije Rio Tinto da otvori rudnik litijuma u zapadnoj Srbiji.
Iz kompanije "Rio Tinto" za Radio Slobodna Evropa (RSE) navode da ne komentarišu "nacrte zakona", ali da bi eventualna zabrana istraživanja i eksploatacije "predstavljala presedan".
Šef pravnog tima nevladine organizacije "Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI)" Jovan Rajić za RSE kaže da ovaj predlog opozicije vidi kao "simboličan potez".
"To (je urađeno) kako bi se poslala poruka i stav, koji je jedinstven, a to je da se protive realizaciji projekta Rio Tinta. Nije suština u pravno-tehničkim detaljima (izmena zakona)", navodi Rajić.
Njegov kolega, advokat Rodoljub Šabić kaže za RSE da se Predlog zasniva na realnom, vrlo negativnom raspoloženju građana prema konkretnom, aktuelnom projektu, poznatom kao Jadar ili Rio Tinto.
Sa druge strane, Vlada Srbije se tokom poslednjih meseci ne protivi projektu izgradnje rudnika iako je pre dve godine, pod pritiskom ekoloških protesta, projekat stopirala.
Srbija je 19. jula sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i sa Evropskom unijom potpisala Memorandum o kritičnim sirovinama. Memorandum predviđa ceo proizvodni lanac – od kopanja litijuma u Rio Tintovom rudniku u dolini reke Jadar do proizvodnje baterija za električna vozila.
Šta je sadržina predloga izmene zakona?
Predlogom se, između ostalog, traži izmena člana Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima u kom su pobrojane "mineralne sirovine od strateškog značaja" za Srbiju i zahteva se brisanje rude litijuma i bora sa tog spiska.
Među mineralnim sirovinama od strateškog značaja nalaze se i nafta i prirodni gas, rude bakra i zlata, olovo, cink i druge sirovine.
Predlogom se zabranjuju "primenjena geološka istraživanja, eksploatacija i prerada rude bora i litijuma", a odobrenja za istraživanja litijuma i bora, koja su trenutno važeća, "ne mogu se produžiti".
Rude litijuma i bora se, prema predlogu, brišu i iz člana zakona u kom su definisane dozvoljene količine mineralne sirovine koje se mogu uzeti za tehnološka ispitivanja u okviru geoloških istraživanja.
U obrazloženju ovih izmena zakona navodi se da je ustavni osnov za to - zaštita životne sredine.
U daljem tekstu se ističe da je ruda jadarit u Srbiji pronađena 2004, ali da je eksploatacija litijuma iz rude jadarit "bez ustaljene prakse eksploatacije i dobre prakse", kao i da će eksploatacija zagaditi vazduh, zemlju i reke.
"Toksični koktel hemikalija koji se koristi za izvlačenje litijuma iz zemlje takođe je sposoban da se infiltrira u obližnje reke, potoke i snabdevanje vodom", navodi se u predlogu.
U obrazloženju predloga se ističe i da projekat eksploatacije litijuma "Jadar" nema ni ekonomsku opravdanost, odnosno da se isti godišnji prihod od ovog projekta može dobiti i tako što će država uložiti u poljoprivredu.
Šta navode iz opozicije, a šta predstavnici vlasti?
Potpredsednica opozicione Stranke slobode i pravde Marinika Tepić rekla je 10. septembra na konferenciji za novinare da je izmena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima jedini zahtev ekoloških organizacija na protestima i da su oni kao opozicija to podržali.
Sa druge strane, predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić i potpredsednica glavnog odbora vladajuće Srpske napredne stranke najavila je da će na skupštinski dnevni red staviti predlog zakona o zabrani iskopavanja litijuma i bora, ali je uputila niz kritika na račun predloga.
"Oni (deo opozicije) traže praktično zabranu istraživanja svih geoloških istraživanja na teritoriji Republike Srbije. Zašto? Pa zato što ni Rio Tinto nije došao da istražuje litijum, nego istraživao nešto drugo, a onda našao jadarit", rekla je Brnabić.
Šta o predlogu kaže Rio Tinto?
Iz kompanije Rio Tinto za RSE navode da ne mogu da komentarišu spomenuti predlog.
"Međutim, važno je napomenuti da bi eventualna zabrana predstavljala presedan jer bi zahtevala temeljne promene u zakonodavnom okviru koji reguliše rudarske aktivnosti i eksploataciju mineralnih resursa", piše u odgovoru.
RSE je uputio i pitanje da li kompanija prilikom prijave geoloških istraživanja prijavljuje i za koju rudu se sprovode istraživanja.
"Svaki projekat geoloških istraživanja koji je deo zahteva koji se podnosi Ministarstvu rudarstva i energetike za dobijanje odobrenja jasno sadrži naziv primarne mineralne sirovine koja bi se istraživala (na primer, bakar, zlato, srebro, bor, litijum itd.)", navodi se u odgovoru kompanije Rio Tinto.
"Rio Tinto" je ranije u odgovoru za RSE naveo da su "domaći i međunarodni stručnjaci potvrdili da se projekat "Jadar" može realizovati bezbedno i u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine".
'Simboličan potez' opozicije
Jovan Rajić iz nevladine organizacije RERI za RSE kaže da u samom tekstu predloga izmena zakona ima delova koji su "problematični", ali da smatra da je ovim putem opozicija samo želela da pošalje poruku javnosti.
"Neupitno je da bi, kada bi država odlučila da stavi tačku na taj projekat, to moglo da se izvede kroz izmene zakona, usvajanje novog zakona ili izmene prostornog plana (u zapadnoj Srbiji)", smatra on.
Rajić smatra da je pitanje eksploatacije litijuma "naopako postavljen" u Srbiji i da se sada izmenama Zakona o rudarstvu pokušava da reši problem projekta "Jadar".
"Da smo imali diskusiju stručnu kakvu je trebalo da imamo i da smo videli da li je tu problem eksploatacija litijuma i bora ili je problem eksploatacija na način na koji to želi da radi kompanija Rio Tinto. To nismo imali", kaže Rajić.
Advokat Rodoljub Šabić kaže da se Predlog zasniva, ne samo na apstraktnom predominantnom negativnom raspoloženju građana, nego i na činjenici da su se protiv projekta izjasnili brojni naučni autoriteti, i pojedinci i ustanove.
Dodaje i da je zabrana neke aktivnosti usled uverenja da je ona štetna ili opasna po zdravlje ljudi ili životnu sredinu načelno moguća.
Koji su planovi za rudnik litijuma?
Prema poslednjim najavama vlasti, Rio Tintov rudnik litijuma bi mogao da počne sa radom 2028. ako kompanija ispuni ekološke propise i dobije neophodne dozvole.
Inače, ova kompanija je 2004. na zapadu Srbije otkrila rudu "jadarit" – kombinaciju litijuma i bora, a rezerve ovog metala procenjene su na preko 158 miliona tona.
Rio Tinto je saopštio da područje doline Jadra ima jednu od najvećih evropskih rezervi rude za proizvodnju litijuma, te da njihov projekat predviđa proizvodnju 58.000 tona litijuma godišnje, dovoljno za 1,1 milion električnih vozila.
Pojedini meštani Jadra na zapadu Srbije i ekološka udruženja protive se otvaranju rudnika litijuma strahujući od posledica po životnu sredinu.
Masovni protesti protiv rudnika litijuma, na poziv ekoloških organizacija, počeli su u jesen 2021. kada su organizovane blokade i međunarodnog autoputa.
Vlada Srbije je 2022, kada je na njenom čelu bila Ana Brnabić, stopirala projekat nakon masovnih protesta i poništila dozvole Rio Tintu.
Međutim, zvaničnici Srbije 2024. ponovo u svojim izjavama daju podršku projektu.
Ustavni sud je 11. jula proglasio neustavnom uredbu Vlade Srbije o zaustavljanju projekta Rio Tinta, a nekoliko dana kasnije, Vlada je donela odluku koja ponovo otvara mogućnost za kopanje litijuma.
Facebook Forum