SAD navode da su izvele samoodbrambene udare na jugu Irana

Izrael je u ponedeljak intenzivirao napade na jugu Libana nakon što je premijer Benjamin Netanjahu rekao da je naredio vojsci da eskalira operacije protiv Hezbolaha.

Netanjahu je rekao da će Izrael "intenzivirati naše udare, povećati našu vatrenu moć i da ćemo ih zdrobiti", uprkos prekidu vatre koji je stupio na snagu 17. aprila.

Do nove eskalacije je došlo dok SAD i Iran rade na finalizaciji šireg sporazuma za okončanje sukoba širom Bliskog istoka, potencijalno uključujući i libanski front.

Izrael i Hezbolah gotovo svakodnevno razmenjuju vatru od početka primirja.

Izraelski udari kasno u ponedeljak bili su usmereni na gradove i sela na jugu Libana i u dolini Beka. Libanska Nacionalna novinska agencija je izvestila da su tri osobe poginule u napadima na dva automobila i motocikl.

Stanovnici su bežali iz južnih predgrađa Bejruta, uporišta Hezbolaha, nakon izraelskih naređenja za evakuaciju 10 sela.

Izrael je optužio Hezbolah za kršenje primirja. Portparol Izraelskih odbrambenih snaga Avičaj Adrai rekao je da je vojska bila "primorana da silom deluje protiv njega".

Hezbolah je kasnije saopštio da je napao izraelske vojne položaje "kao odgovor na kršenje primirja" sa strane Izraela.

Dva izraelska ministra s krajnje desnice takođe su pozvala na proširenu ofanzivu.

"Za svaki eksplozivni napad dronom, 10 zgrada mora pasti u Bejrutu", rekao je ministar finansija Bezalel Smotrič.

Liban i Izrael trebalo bi da održe razgovore u Vašingtonu sledeće nedelje, iako je lider Hezbolaha Naim Kasem ponovio svoje protivljenje direktnim pregovorima i odbacio pozive da se njegova organizacija razoruža.

Izvor: AFP

Vojska Sjedinjenih Američkih Država saopštila je da je 25. maja izvela "samoodbrambene" udare na jugu Irana, gađajući pozicije za lansiranje raketa i iranske čamce koji su navodno pokušavali da postave mine u blizini ključnih plovnih ruta.

Centralna komanda SAD (CENTCOM) navela je u saopštenju da su udari imali za cilj zaštitu američkih trupa od, kako je navela, pretnje koje predstavljaju iranske snage tokom napetog perioda primirja.

"Centralna komanda SAD nastavlja da brani naše snage uz uzdržanost tokom postojećeg primirja", rekao je portparol CENTCOM-a Tim Hokins.

Prema saopštenju, američke snage su napale "pozicije za lansiranje raketa i iranske čamce koji su pokušavali da postave mine" na jugu Irana.

Čini se da su se udari fokusirali na područja blizu Ormuskog moreuza, jednog od strateški najvažnijih plovnih puteva na svetu za globalne isporuke nafte pre rata koji je počeo američkim i izraelskim udarima na Iran 28. februara.

Iranske novinske agencije su izvestile o eksplozijama u Bandar Abasu i oko tog lučkog grada na jugu Irana. Iranska poluzvanična novinska agencija Mehr kasnije je navela da je situacija "potpuno pod kontrolom" i pozvala stanovnike da ne brinu.

Posle udara, američki državni sekretar Marko Rubio, obraćajući se novinarima tokom posete Indiji, branio je stav SAD, insistirajući da vitalna brodska ruta "mora biti otvorena na ovaj ili onaj način".

"Ono što se tamo dešava je nezakonito, nelegalno je, neodrživo je za svet, neprihvatljivo je", rekao je Rubio o iranskim postupcima.

"Ne postoji zemlja na svetu koja je za sistem naplate prolaska, osim režima u Iranu. Dakle, to nije prihvatljivo", dodao je on, misleći na najavljene planove Teherana da naplaćuje naknade za prolazak brodova kroz moreuz.

Vojna akcija izvedena je uprkos tekućim diplomatskim kontaktima između Vašingtona i Teherana usmerenim na okončanje višemesečne konfrontacije.

Rubio je novinarima rekao da je sporazum s Teheranom i dalje moguć i da bi uskoro mogao biti postignut.

"Mislim da se mnogo diskutuje o konkretnim formulacijama u početnom dokumentu, tako da će biti potrebno nekoliko dana", rekao je on.

Predsednik SAD Donald Tramp rekao je tokom vikenda da pregovarači razgovaraju o "konačnim detaljima" mogućeg sporazuma, dok su iranski zvaničnici rekli da su dve strane postigle preliminarni okvir o nekoliko pitanja, ali da nikakav sporazum nije na pomolu.

Obe strane su signalizirale da ostaju velike razlike.

Tramp je 25. maja ponovio da iranske zalihe obogaćenog uranijuma treba ili da budu predate SAD ili da budu "uništene na licu mesta".

U objavi na Truth Social, Tramp je naveo da bi Komisija za atomsku energiju SAD trebalo da nadgleda uništavanje ili prenos uranijumskog materijala.

Iran je, međutim, odbacio izveštaje koji sugerišu da je pristao da obustavi obogaćivanje uranijuma.

Visoki iranski diplomata je, prema izveštajima, odbacio takve tvrdnje kao "čistu izmišljotinu", dok je iransko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da, iako su neki zaključci postignuti u pregovorima, "to ne znači da smo blizu" konačnog sporazuma.

SAD i Iran održavaju krhko primirje od 8. aprila, iako su se sporadični incidenti nastavili u regionu Zaliva.

Glavni iranski pregovarač Mohammad Baqer Qalibaf i ministar vanjskih poslova Abbas Araqchi otputovali su u Dohu na razgovore s katarskim premijerom Mohammedom bin Abdulrahmanom bin Jassimom bin Jaberom Al Thanijem o mogućem sporazumu između SAD-a i Irana za okončanje sukoba na Bliskom istoku, rekao je izvor za Reuters.

Razgovori su bili fokusirani na Hormuški moreuz i iranske zalihe visoko obogaćenog uranija.

Guverner iranske centralne banke također se pridružio delegaciji kako bi razgovarao o mogućem oslobađanju zamrznutih iranskih sredstava u okviru konačnog sporazuma.

Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Trump rekao je da pregovori s Iranom "napreduju dobro" i pozvao nekoliko bliskoistočnih i većinski muslimanskih zemalja da se pridruže Abrahamovim sporazumima kao dio bilo kakvog budućeg dogovora s Teheranom.

U objavi na Truth Socialu 25. maja, Trump je rekao da bi svaki sporazum s Iranom bio ili "Veliki dogovor za sve ili nikakav dogovor", upozorivši da bi neuspjeh mogao značiti povratak "na bojno polje i pucnjavu, ali veću i snažniju nego ikada prije".

Abrahamovi sporazumi, prvi put posredovani tokom Trumpove prethodne administracije 2020. godine, uspostavili su diplomatske odnose između Izraela i nekoliko arapskih država, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate i Bahrein.

Trump je rekao da je o tom pitanju razgovarao s liderima Saudijske Arabije, Katara, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Pakistana, Turske, Egipta, Jordana i Bahreina, te kaže da bi većina trebala "istovremeno" pristupiti sporazumima. Rekao je da bi učešće trebalo smatrati obaveznim za zemlje koje traže uključivanje u bilo kakav širi dogovor s Iranom.

Trump je također tvrdio da bi regionalni lideri bili "počastvovani" da se Iran na kraju pridruži sporazumima, nazivajući potencijalni dogovor "neuporedivom svjetskom koalicijom".