Svaki sporazum s Iranom mora odobriti Kongres, kaže Graham
Republikanski senator Lindsey Graham, bliski saveznik američkog predsjednika Donalda Trumpa, ponovo je izjavio da svaki sporazum između Sjedinjenih Država i Irana mora odobriti američki Kongres.
Njegovo novo naglašavanje tog pitanja uslijedilo je nakon što je Trump saopštio da je, na zahtjev arapskih lidera iz Zaljeva, odgodio planirani napad na Iran 19. maja.
Reagujući na platformi X, Graham je napisao da svaki sporazum između Teherana i Washingtona "mora biti upućen Kongresu na odobrenje, kao što je bio slučaj sa JCPOA za vrijeme predsjednika Obame", misleći na nuklearni sporazum s Iranom iz 2015. iz kojeg su se Sjedinjene Države povukle 2018.
Iako je izrazio skepticizam prema izgledima za postizanje dogovora s Islamskom Republikom, Graham je dodao da bi okončanje sukoba "diplomatskim putem koji ostvaruje naše ciljeve nacionalne bezbjednosti bilo veliko postignuće".
Graham je naveo da Trump želi da Iran obustavi obogaćivanje uranijuma, preda kontrolu nad zalihama visoko obogaćenog uranijuma Sjedinjenim Državama, prestane ometati pomorski saobraćaj kroz Hormuški moreuz, odustane od razvoja balističkih projektila dugog dometa i nuklearnog oružja, te prekine podršku naoružanim posredničkim grupama širom regiona.
Američki senator je, međutim, istakao i da je duboko skeptičan da će Iran pristati na uslove koji bi novi sporazum učinili bitno drugačijim od nuklearnog dogovora iz 2015, dodajući da će "vrijeme pokazati".
Više od 4.000 uhapšenih i 50 pogubljenih od početka rata, saopštila organizacija za ljudska prava
Organizacija za ljudska prava HRANA saopštila je da su iranske vlasti uhapsile najmanje 4.023 osobe i izvršile 50 pogubljenja nakon početka američko-izraelskih napada na Iran 28. februara, navodi se u novom izvještaju koji analizira vojnu kampanju i njen uticaj unutar zemlje.
Prema izvještaju, uhapšeni su optuživani za špijunažu, ugrožavanje nacionalne bezbjednosti i dijeljenje informacija povezanih s sukobom. Dodaje se da su Iranci tokom rata iskusili "preplitanje štetnih efekata usljed pojačane unutrašnje represije".
HRANA navodi da su se uslovi u pritvorskim objektima "naglo pogoršali", dok su vlasti "proširile kontrolne punktove, pojačale ograničenja kretanja i uvele dugotrajnu internet blokadu", koja je smanjila nacionalnu povezanost na oko jedan posto uobičajenog nivoa.
Izvještaj takođe dokumentuje posljedice samog sukoba, potvrđujući najmanje 3.636 poginulih, uključujući 1.701 civila, 1.221 pripadnika vojske i 714 neidentifikovanih osoba. HRANA je dodatno potvrdila smrt 307 djece, dok je još 2.213 ranjeno tokom napada.
Izvještaj pod naslovom Između projektila i represije, objavljen 18. maja, zasniva se na 6.324 verifikovana incidenta prikupljena iz otvorenih izvora, spoljnog izvještavanja i mreže izvora unutar Irana. Organizacija navodi da je svaki slučaj potvrđen iz najmanje dva nezavisna izvora.
Tramp izjavio da je pauzirao planirani napad na Iran dok se mirovni pregovori nastavljaju
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da je pauzirao planirani vojni napad na Iran kako bi omogućio pregovore o okončanju sukoba na Bliskom istoku, nakon što je Teheran podneo novi mirovni predlog preko Pakistana.
Tramp je u ponedeljak na Truth Social naveo da je vojsci rekao da "neće sutra izvesti planirani napad na Iran, ali da smo im dali dodatne instrukcije da budu spremni da nastave s krenu u potpuni, veliki napad na Iran, u trenutku, u slučaju da se ne postigne prihvatljiv sporazum".
On je rekao da su ga, suočeni s pritiskom da se ponovo otvori Ormuski moreuz i smanje ekonomske posledice rata, lideri Katara, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata pozvali da odloži napad jer će "biti postignut sporazum".
Iran je potvrdio da su njegovi stavovi preneti Vašingtonu preko Pakistana, mada je pakistanski izvor upozorio: "Nemamo mnogo vremena".
Iranski predlog navodno daje prioritet okončanju sukoba, ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza i ublažavanju sankcija, uz odlaganje sporova oko nuklearnog programa Teherana.
Iranski izvori takođe tvrde da je Vašington pokazao veću fleksibilnost u pogledu zamrznute imovine i civilnih nuklearnih aktivnosti, iako SAD nisu potvrdile nikakve ustupke.
Izvor: Reuters
Iranski zvaničnik umanjuje ozbiljnost povreda Modžtabe Hamneija
Zvaničnik iranskog Ministarstva zdravlja odbacio je izveštaje da je vrhovni vođa Modžtaba Hamnei zadobio teške povrede tokom izraelskog napada na rezidenciju njegovog oca Alija Hamneija, insistirajući da se novom ajatolahu "ništa značajno nije dogodilo".
U napadu 28. februara ubijeni su Ali Hamnei i desetine visokih zvaničnika, dok je Modžtaba – kasnije imenovan za očevog naslednika kao vrhovnog vođu Islamske Republike – navodno preživeo s teškim povredama.
Hosein Kermanpur, koji je na čelu centra za odnose s javnošću i informisanje ministarstva, rekao je za državnu novinsku agenciju ISNA da je Modžtaba Hamnei zadobio samo rane, ali da nije bilo amputacije ili da nije u stanju trajnog invaliditeta.
Njegova izjava je u suprotnosti s ranijim izjavama ljudi iz režima i navodima iranskih državnih medija koji su Modžtabu opisivali kao "veteranom invalidom".
Međunarodni mediji, uključujući CNN, Reuters i The New York Times, izvestili su da je Modžtaba Hamnei i dalje na lečenju zbog ozbiljnih povreda lica, ruke, trupa i noge i da izbegava javne nastupe kako bi izbegao da deluje slabo.