Primirje između Izraela i Libana stupilo na snagu, Trump pozvao Hezbolah da se ponaša 'pristojno'

Predsjednik Sjedinjenih Država Donald Tramp rekao je da nema planove da produži dvonedeljno primirje s Iranom.

"Može se završiti na bilo koji način, ali mislim da je dogovor poželjniji jer tada oni mogu da se obnove", rekao je Tramp u intervjuu za ABC News novinaru Jonathanu Karlu kasno 14. aprila.

Dvije strane su 7. aprila postigle dogovor o obustavi rata kako bi se omogućili mirovni pregovori, koji su održani prošlog vikenda u Islamabadu.

Pregovori održani 11. i 12. aprila nisu dali rezultat u vidu sporazuma o okončanju rata, koji je počeo američkim i izraelskim vazdušnim napadima na Iran 28. februara.

Ranije 14. aprila Tramp je nagovijestio da bi nova runda razgovora sa Iranom mogla da bude nastavljena za dan ili dva.

Izrael i Liban su u utorak završili retku rundu direktnih razgovora u Vašingtonu posle otprilike dva sata, što je prvi njihov takav susret od 1983. godine.

Sastanak u američkom Stejt departmentu, čiji je domaćin bio državni sekretar Marko Rubio, zvaničnici su opisali kao "istorijsku priliku" uprkos "decenijama istorije i kompleksnosti".

Izraelski ambasador u SAD Jehiel Lajter izneo je optimističnu procenu, rekavši da su strane došle do saglasnosti tokom razgovora.

"Danas smo otkrili da smo na istoj strani jednačine. To je najpozitivnija stvar s kojom smo mogli da izađemo", rekao je novinarima, dodajući da su obe zemlje "ujedinjene u oslobađanju Libana od okupacione sile kojom dominira Iran, a zove se Hezbolah".

Hezbolah je militantna grupa i politička stranka koju podržava Iran, a koja kontroliše veliki deo juga Libana i koju SAD smatraju terorističkom organizacijom, mada je Evropska unija stavila na crnu listu samo njegovo oružano krilo.

Lajter je rekao da je razgovorano o jasno definisanoj granici i normalizaciji.

"Jedini razlog zbog kojeg ćemo morati da prelazimo teritoriju jedni drugih biće u poslovnim odelima radi obavljanja posla ili u kupaćim kostimima radi odmora", rekao je on.

Takođe je ponovio stav Izraela o bezbednosti.

"Jasno smo stavili do znanja da se o bezbednosti naših civila ne može pregovorati. To razume vlada (libanskog predsednika) Džozefa Auna", rekao je on, navodeći da su razgovori "pobeda zdravog razuma, odgovornosti i miri".

Lajter je rekao da će biti objavljeno zajedničko saopštenje u kojem će biti izneti stavovi obe strane i potvrdio je da je u toku rad na širem sporazumu.

"Radimo na sporazumu na svakom frontu... kako bismo pokušali da zajedno postignemo potpuni mirovni sporazum", rekao je on.

Lajter je takođe rekao da je libanska strana naznačila promenu.

"Ono što mi daje nadu je činjenica da je libanska vlada jasno stavila do znanja da više neće biti pod okupacijom Hezbolaha", rekao je on, mada libanski zvaničnici nisu javno potvrdili taj stav.

Dodao je da je uticaj Irana oslabio, što je stvorilo prazninu. "Ovo je prvi put da naše dve zemlje sede zajedno u više od tri decenije. Hajde da iskoristimo trenutak", rekao je on.

Što se tiče regionalnog uticaja, Lajter je rekao da je "imperativ" odvojiti Liban od Irana, opisujući Teheran kao "zlonamerni uticaj", i rekao da bi napredak u bezbednosti mogao da otvori put vezama sličnim onima između Izraela i arapskih država u okviru sporazuma o normalizaciji.

Američki zvaničnik rekao je da je sastanak bio planiran unapred i da nije bio povezan sa zasebnim razgovorima SAD i Irana, ponavljajući podršku Vašingtona razoružavanju Hezbolaha i obnavljanju libanskog suvereniteta.

Razgovori se održavaju usred kontinuirane prekogranične vatre između Izraela i Hezbolaha uprkos krhkom prekidu vatre, s više od milion raseljenih Libanaca zbog izraelskih napada, prema procenama SAD.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa pustiće da 30-dnevno izuzeće od sankcija koje pokrivaju iranske isporuke nafte istekne kasnije ove nedelje, dok Vašington pojačava pritisak na Teheran pored pomorske blokade, navodi Rojters.

Jedan zvaničnik je rekao za tu novinsku agenciju da Ministarstvo finansija SAD "preduzima mere punom snagom".

Ovaj potez podvlači nastavak dugotrajne kampanje "maksimalnog pritiska" SAD na Iran zbog nuklearnog programa i podrške Teherana njegovim proksijima na Bliskom istoku.

Izuzeće, izdato 20. marta a koje ističe 19. aprila, omogućilo je da oko 140 miliona barela nafte stigne na globalna tržišta, ublažavajući probleme u snabdevanju tokom nedavnog američko-izraelskog rata sa Iranom, rekao je američki ministar finansija Skot Besent.

Članovi Kongresa su kritikovali privremeno ublažavanje sankcija i Iranu i Rusiji.

Vašington takođe, prema jednom od Rojtersovih izvora, nije obnovio izuzeće za rusku naftu na moru, koje je isteklo 12. aprila.

Američka vojska saopštila je u utorak da nijedan brod nije prošao kroz pomorsku blokadu usmjerenu na plovila koja plove prema Iranu ili iz te zemlje tokom prvih 24 sata provođenja restriktivne mjere, dok podaci o praćenju brodskog saobraćaja ukazuju na to da je nekoliko brodova povezanih s Iranom napustilo Hormuški moreuz u tom periodu.

"Tokom prvih 24 sata nijedan brod nije prošao američku blokadu, a šest trgovačkih brodova poslušalo je upute američkih snaga da se okrenu i ponovo uplove u iransku luku u Omanskom zaljevu", navela je na mreži X Centralna komanda SAD-a, nadležna za operacije u regiji.

"Blokada se nepristrasno provodi protiv brodova svih zemalja koji ulaze u iranske luke i priobalna područja ili iz njih isplovljavaju, uključujući sve iranske luke u Arapskom i Omanskom zaljevu", saopštila je Centralna komanda. "Snage SAD-a podržavaju slobodu plovidbe za brodove koji prolaze kroz Hormuški tjesnac prema neiranskim lukama i iz njih."

Podaci službi za praćenje brodskog saobraćaja navode najmanje četiri broda, od kojih su dva nedavno pristala u iranske luke, koji su prošli ili su prolazili kroz Hormuški moreuz širok 30 kilometara u satima nakon što je blokada stupila na snagu u ponedjeljak u 15 sati po UTC-u.

Brod pod liberijskom zastavom, koji je isporučio kukuruz u iransku luku Bandar Imam Homeini, prošao je pored iranskog otoka Laraka u moreuzu nekoliko sati kasnije, dok je tanker pod zastavom Komora, koji je prevozio metanol i isplovio iz iranske luke Bušer 31. marta, napustio tjesnac otprilike u isto vrijeme, izvijestila je novinska agencija AFP, pozivajući se na podatke kompanije Kpler.

Pročitajte više.