Odsustvo vrhovnog vođe Irana, ajatolaha Alija Hamneija iz javnosti tokom izraelsko-iranskog rata moglo bi postati presudan trenutak za njegovo liderstvo i budućnost Islamske Republike.
Dok je izraelski premijer Benjamin Netanjahu bio stalno prisutan – svakodnevno je davao izjave i demonstrirao odlučnost – Hamnei, vrhovni komandant Irana, bio je uglavnom nevidljiv, objavivši tokom sukoba samo dve video poruke, od kojih je jedna gotovo sigurno snimljena u bunkeru.
Kada se treća video poruka pojavila posle prekida vatre, debata o uticaju njegovog ponašanja tokom rata se zaoštrila među stručnjacima i iranskom javnošću.
Skrivanje radi preživljavanja
Hameneijev nestanak nije samo pitanje liderskog stila – direktno je podstaknut kredibilnim izveštajima da je bio na vrhu izraelske liste za odstrel.
Izraelski ministar odbrane Izrael Kac javno je potvrdio da je Izrael tokom sukoba aktivno nastojao da ubije iranskog vrhovnog vođu, ali da nije mogao jer je "otišao veoma duboko pod zemlju", što znači da "nije bilo operativne mogućnosti".
Pretnja je bila toliko akutna da je Hamenei navodno obustavio svu elektronsku komunikaciju i oslanjao se samo na pouzdane saradnike. List Njujork tajms (The New York Times) je izvestio da je čak odredio listu ljudi koji bi ga nasledili u slučaju da bude ubijen.
Liderstvo pod pritiskom?
Ovaj izuzetan nivo pretnje i Hameneijev odgovor oblikovali su percepciju njegovog liderstva.
"Ajatolah Hamnei je odgovoran i za izazivanje ove katastrofe po svoj režim i za njegovo spasavanje u trenutku opasnosti", rekao je za RSE Ali Vaez, direktor iranskog programa u Međunarodnoj kriznoj grupi.
U početnim izraelskim napadima eliminisan je ešalon iranske vojne komande, dok su razotkrivene "ozbiljne strukturne slabosti unutar iranskog rukovodstva i bezbednosnog aparata", rekao je Vaez.
Ti problemi, pogoršani štetom nanesenom iranskom raketnom arsenalu, nuklearnom programu i njegovim regionalnim saveznicima, napravili su rasulo u strateškoj doktrinu Islamske Republike.
"Mada je Hamnei preživeo sukob, i fizički i politički, njegovo nasleđe je pogubno za zemlju", rekao je Vaez.
Ipak, neki vide nijanse u tome kako Hamnei postupa u krizama.
Raz Zimt, direktor istraživačkog programa za Iran i šiitsku Osovinu u Institutu za studije nacionalne bezbednosti (INSS) sa sedištem u Tel Avivu, primetio je da je Hamnei, uprkos početnom šoku i gubitku viših komandanata, uspeo brzo da imenuje naslednike, što je organizacioni podvig koji "nije tako lak", posebno s obzirom na razmere gubitaka.
"Uprkos iznenađenju, uprkos šoku, koji je svakako povećao njegovu paranoju, mislim da je zapravo uspeo da imenuje naslednike za manje od 24 sata", rekao je Zimt za RSE.
Ta sposobnost da održi kontrolu uprkos haosu, rekao je Zimt, privremeno je zaštitila Hamneija od direktnih izazova po njegov autoritet.
"Biće još teže dovesti u pitanje njegov autoritet u bliskoj budućnosti, uglavnom zbog činjenice da je okružen manje iskusnim komandantima", rekao je on.
Uspon Revolucionarne garde
Međutim, ova epizoda je dodatno podigla ulogu Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC).
Vaez je primetio da je "svaki veći spoljni šok za Islamsku Republiku... u prošlosti doprinosio širenju uloge IRGC-a u sistemu".
IRGC je iz krize izašao kao kičma političkog establišmenta, brzo popunjavajući kritične praznine u komandi i pozicionirajući se kao institucija koja je neophodna za opstanak Islamske Republike.
Zimt se slaže s time. "Ne vidim nikoga drugog ko može da zameni Revolucionarnu gardu kao glavni element unutar iranske elite koji može da obezbedi bezbednost i podrži postojanje režima", rekao je on.
Ipak, strateški troškovi rata verovatno će pokrenuti teška pitanja u narednim mesecima "u vezi sa nemogućnošću Irana da održi svoje odvraćanje prema Izraelu i SAD".
"Mislim da sve dok je (Hamnei) tu i sve dok nema razloga da se on povuče, IRGC će ga samo podržavati... a zatim se pripremati za dan kada dođe njegov naslednik", rekao je Zimt
Promena ravnoteže snaga
Oba stručnjaka saglasnu su da će, iako je puč malo verovatan na kratki rok, uticaj IRGC-a samo rasti, posebno zato što Hamneijeve poodmakle godine pitanja sukcesije stavljaju u prvi plan.
Vaez upozorava da se IRGC "približava tome da svešteničko liderstvo smatra više smetnjom nego prednošću".
Zimt dotle ne vidi znake skore promene u strateškom pravcu Irana, ni pod Hamneijem ni pod njegovim naslednikom, što, kako je rekao, sasvim odgovara IRGC-u.
Tako da, iako su neposredni izazovi Hamneijevoj vladavini malo verovatni, centralna uloga IRGC-a je samo porasla zbog rata s Izraelom, što pokreće pitanja i borbe za moć koje će oblikovati budućnost Islamske Republike.