Marković: Ustav nam garantuje pravo na štrajk

Predsednik Samostalnog sindikata u Fijatu i predsednik Štrajkačkog odbora Zoran Marković kaže da se kolektivni ugovor sprema ali da nije potpisan. U Intervjuu nedelje Radija Slobodna Evropa Marković navodi da su radnici dobili 9,54 odsto povećanja zarada i tvrdi da nije bilo alternative.

"Mi smo pokušavali da nateramo poslodavca samo da primeni standarde koje je napravio i potpisao", kaže Marković.

On je u Vladi Srbije potpisao Sporazum sa generalnom direktorkom Fijata u Srbiji kojim je obezbeđen nastavak proizvodnje modela "fijat 500L" u Srbiji, kao i nastavak dijaloga poslovodstva i sindikata.

Radnici "Fijat Krajsler automobili (FCA) Srbija" počeli su štrajk 27. juna zahtevajući povišicu zarada, isplatu bonusa, optimizaciju radnih mesta i naknadu za prevoz. Štrajk je prekinut 18. jula posle sastanka u Kragujevcu Štrajkačkog odbora sa premijerkom Anom Brnabić, a pregovori sa poslovodstvom su počeli dan kasnije uz predovanje Vlade Srbije koja u fabrici ima vlasnički udeo od 33 odsto. Sporazum je potpisan 25. jula.

RSE: Kakvo je raspoloženje radnika u Fijatu? Da li su zadovoljni ili ljuti na vas zato što ste potpisali sporazum sa poslovodstvom?

Marković: Jedni su ljuti, jedni su zadovoljni. Mada, sa sporazumom kao takvim, većina je, kada realno pogleda, zadovoljna. Ali, sa uspehom ili postignutim rezultatom, naročito oko povećanja zarade, niko nije presrećan. Ono što je važno da kažemo je da je ovo ipak kompromis. Kompromis je situacija u kojoj sam i ja nezadovoljan i suprotna strana je nezadovoljna.

Najviše zbog čega smo ušli u štrajk jesu uslovi rada, gde je radnik bio preopterećen u prethodnom periodu. Nadamo se da ćemo sa ovom komisijom i tim standardima iz same grupacije Fijat da rešimo saturaciju i preopterećenost radnika. Zaradom niko nije srećan jer ne znam ko u Srbiji može da izađe podignute glave i da kaže da je zadovoljan i srećan svojom zaradom.

RSE: Koliko je zarada povećana i zašto ne znamo šta piše u tom sporazumu? Dobijamo različite informacije od vas iz Sindikata i iz Vlade o procentu povećanja plata.

Marković: Ovde je prosta matematika. Naš radnik je dobio povećanje za 3,15 od 1. avgusta, i 9,54 ukupno povećanje. Naš prvobitni zahtev je bio 45.000 dinara bruto. Nismo stigli do tog nivoa. Došli smo do 42 240. Ko god pogleda matematički, to je 9,54.

Mnogi u Srbiji ne znaju, ali je interesantno da čak pojedini i u samoj kompaniji ne znaju, šta sačinjava zaradu, i u skladu sa zakonom i sa kolektivnim ugovorom. Radnik koji je zaposlen u kompaniji, na prvom platnom razredu, ima 38.500 dinara u bruto iznosu. Na to se dodaje svaka navršena godina radnog staža, a to 0,5 posto po kolektivnom ugovoru jer je Zakonom o radu definisano minimum 0,4 posto kolektivnim ugovorima. I za svaki dan rada 20 posto republičkog proseka je topli obrok. Kada to saberete, dobijate neku bruto zaradu.

Regres je mimo te zarade. Svi pominju neki novogodišnji bonus. U zadnjem periodu, kada smo imali šum u komunikaciji između predstavnika kompanije, pa čak i Vlade, došli smo do toga da mi imamo neki "holliday" bonus. Imao sam problema i kod kuće da objasnim da mi to nemamo i da ne znam šta je to. Kada saberete sva ta primanja na godišnjem nivou, možete da kažete da je to 6,70. Međutim, to nije toliko jer dobijate 0,5 po svakoj godini staža. Kada napunite godinu, dobijate 0,5 ponovo. Znači, radnik je dobio 9,54 povećanje, sa 38 500 na 42 250.

RSE: Da li je tačno ono što kažu u sindikatu Nezavisnost kompanije Fijat-Krajsler automobili, da su radnici štrajkovali za 16 evra?

Marković: A šta je bila alternativa? Posle boja su svi generali pametni. Ja sada mogu da sedim na ulici i da pljujem svakoga ko prođe. A šta smo uradili? Što vi niste nešto preduzeli? Čak su bili i sastavni deo štrajkačkog odbora. Član štrajkačkog odbora je prisustvovao čak i sastanku sa premijerkom. Na drugi sastanak nije želeo da dođe jer mu je viši organ zabranio da prisustvuje, ako ne dođe da se slika još neki njegov šef.

RSE: Šta je sa novim kolektivnim ugovorom? Da li je on potpisan?

Marković: Ne, on se potpisuje. I to je šum u komunikaciji.

RSE: Kako je došlo do tog šuma?

Marković: Zato što su se uključili mediji. Mediji su iz nekog razloga dobili zadatak da nas proglase državnim neprijateljem broj jedan, da predstave da je ovo politička borba, da je ovo neka sindikalna borba. Ovde nije bila ni politička, ni sindikalna borbe. Ovo je bilo jednostavno nezadovoljstvo radnika u Fijatu. Ako imate sedam robota, tri ulagača, tri radnika opslužuje sedam robota. Imate 14 mašina i devet radnika izvršioca, a svaka mašina treba da izbaci 220, pa uzmite 14 puta 220 podeljeno 9, to je oko 342. Znači, svaki radnik ne radi 220, nego 300 i nešto, a prebačaj norme ne postoji.

RSE: Ali, kako je došlo do šuma?

Marković: Stvarno nisam pratio ko je prvi rekao da je potpisan kolektivni ugovor. Kolektivni ugovor se sprema, to jeste tačno i to na jesen jer je sadašnji kolektivni ugovor još na snazi, on važi do 10. decembra. Pre 10. decembra treba da uđemo u proces pregovora za kolektivne ugovore.

​RSE: Da li je tačno da će u novom kolektivnom ugovoru biti odredba da se odričete prava na štrajk na sledeće tri godine?

Marković: Ustav Republike Srbije, član 61, jasno kaže da je pravo na štrajk ustavno pravo. Čuo sam da se priča da se uzdržavamo ili suzdržavamo od štrajka. Tako ja mogu da se uzdržavam da ne pijem vodu dva-tri dana, ali četvrti dan ću ili da preminem, ili da počnem da pijem vodu. To može da bude zahtev poslodavca i možda bude tema novog kolektivnog ugovora, ali Ustav Republike Srbije vam daje pravo na štrajk i Zakon o štrajku vam daje pravo na štrajk. To je svima jasno.

Neka samo poslodavac samo poštuje uslove rada i samu metodologiju rada. A sa platama, iskreno, i da su nam dali 70 000 dinara, mi ne bismo bili zadovoljni jer sa 70 000, kada je prosečna potrošačka korpa 68.000 dinara, ne možete da živite normalno.

[RSE/Video, jul 2017.]

RSE: Da li ste trpeli neki pritisak da pristanete na ovaj sporazum?

Marković: Pritisak je bio sa svih strana. Sa jedne strane su bili štrajkači, sa druge strane je bila kompanija, koja nije pregovarala, sa treće strane su bili mediji. Sami štrajkači su bili kao ranjeni lavovi. Besni, mi smo tražili nepunih 50 evra.

RSE: Da li je bilo pritisaka iz Vlade?

Marković: Jedino kada je premijerka izašla medijski da iznese ono što je bio šum. Ali, bilo je raznih ubeđivanja, predloga, sa svih strana. Ovo je bila borba radnika Fijata i mislim da smo postigli rezultat i uspeh, da se čulo da u Srbiji u jednoj privatizovanoj firmi, u multinacionalnoj kompaniji, radnici jednostavno kažu – dosta.

Slušali smo do sada oko Jure, ali nikada nismo dobili neki konkretan primer, mada svi imamo tamo nekog prijatelja ili rođaka, pošto je Jura vrlo blizu Kragujevca, na koji način se tamo ophode prema radnicima. Ovde je sve bilo dobro dok smo radili u tri smene.

Glavni krivac, prema mom shvatanju, jeste srednji menadžment. Dok su bili Italijani, kao glavni menadžeri, nismo imali ovakvih problema, nego su došli janjičari, naši srpski, koji uvek znaju sve da upropaste. Došlo je do takvih situacija da se standardi Fijata pomeraju.

Vi imate manipulator, sredstvo koje treba da diže točak, hladnjak, sve što je teško. Manipulator ima takt rada. Ne možete robot da ubrzate. Onda su oni sklonili manipulatore i radnik to radi ručno. Koliko radnik može da digne, ako jedan točak ima 16 kilograma, a jedan radnik drži levu stranu jer tu ima dva točka. To je 32 kilograma, puta 230, pa su smanjili na 220. Treba da budete kao Herkules da svaki dan dižete po 32 kilograma puta 220.

RSE: Sami ste rekli da slušamo različite priče o tome kako se strani poslodavci ponašaju prema radnicima u kompanijama. Kakvu ste poruku ovim štrajkom poslali ostalim radnicima?

Marković: Da svi treba da se bore za svoja prava. Mi sada trpimo posledice toga, primili smo za 20 000 dinara umanjenu zaradu jer je smanjena akontacija, iako nije trebalo tako da bude. Jednostavno su nas kaznili. Pričam to i ovoj mladoj populaciji u Fijatu, koja je sada besna na mene što sam ja to dozvolio. Pa niko me nije pitao. Poslodavac ima pravo da smanji akontaciju. Dužan je bio da nas obavesti, nije obavestio. Dužan je bio da pregovara, nije pregovarao.

Poruka svim radnicima Srbije je – dignite svoj glas, ako ste ugroženi. Mi nismo dobili kroz novac neka velika sredstva, ali barem se nadamo da ćemo posle godišnjeg odmora da uspemo da vratimo te standarde i metodologiju po kojoj rade Italijani, Poljaci, Turci, Brazilci, Amerikanci.

Možda neki kažu, kada čitam te komentare, da sam ih izdao. Mnogi shvataju da je ovo bila moja lična borba, ali ja sam samo predsednik sindikalne organizacije Samostalnog sindikata koji ima svoje organe: predsedništvo, odbor, skupštinu. Ti organi donose odluku. Ja sam samo kao predsednik bio više izložen medijima. Ovo je zasluga i onog najnižeg radnika, koji zavija šraf na točku.

​RSE: Šta će se dogoditi sa ovom akontacijom za jul, šta možete kao sindikat da uradite?

Marković: Imamo tu veliki problem. Mi imamo štrajkački fond jer imamo dugogodišnju saradnju sa mnogim organizacijama iz Evrope i okruženja i iz tog štrajkačkog fonda dobija svaki radnik, koji je bio u štrajku. Imamo problem pošto kompanija ne želi da nam dostavi spiskove.

Ovde je najbolja varijanta da nam kompanija da spisak svih štrajkača, sa informacijama koliko su dana bili u štrajku i sa tekućim računima. Mi bismo iz štrajkačkog fonda uplatili svakom radniku na tekući račun odgovarajuću sumu. Radnik je sada besan. Danas je zadnji radni dan, odlazi tri nedelje na godišnji odmor sa umanjenom zaradom od preko 20.000 dinara. Strašno.

RSE: Kako odgovarate na optužbe sindikata Nezavisnost iz Fijata da, ne samo da radnici nisu dobili praktično ništa, nego da su dobili takve uslove da će biti Fijatovi robovi?

Marković: Na takav komentar ne mogu da dam odgovor. Ako su oni smatrali da će biti robovi, što nisu pokrenuli neku akciju? Dobili smo da Fijat, prema garancijama Vlade i ovom sporazumu koji smo mi potpisali, neće otići iz Srbije još tri godine. Mi znamo da sledeće godine ističe ugovor, znamo da je jedan model u tri varijante rađen i da sada imamo restajling. To je prelazni sistem ili model do nekog novog modela.

Očekujemo, prema samim dogovorima i razgovorima između Vlade i kompanije Fijat, pošto je sama Vlada 33 posto vlasnik, da će Fijat održati to obećanje i ono što je potpisao u sporazumu, da će još minimum tri godine da bude u Kragujevcu. Dobili smo neku sigurnost. To je, po meni, prvenstveni uspeh.

​RSE: Vratiću Vas na sporazum, zašto nisu poznati detalji?

Marković: Dugo se bavim sindikatom, do sada sam uvek govor pričao iz glave, a sada sam čak bio i napisao tekst, da ne bi neko mogao da mi stavi u usta nešto što nisam rekao. Bio sam spreman da novinarima podelim taj tekst, ali sama situacija je bila takva kakva jeste, da su rekli da je to međunarodni sporazum. Nije mi jasno šta je tu neka tajna, ali definitivno, tu se mi, kao predstavnici zaposlenih najmanje pitamo. To je međunarodni ugovor koji je potpisala kompanija i sama Vlada Republike Srbije.

RSE: Pitam Vas o sporazumu koji ste vi potpisali o prekidu štrajka.

Marković: To je sastavni deo svih tih ugovora i aneksa. Iskreno, ne znam šta je tajno, ali kažu da ne smemo da pričamo jer ću onda imati i ja, kao potpisnik, i organizacija, koja je to potpisala, sankcije.

RSE: Kako ste vi, radnici u Fijatu, doživeli poruku novog ministra rada koji je rekao da bi trebalo da pokažete malo ljubavi prema Srbiji?

Marković: Prvi put čujem za tu izjavu.

RSE: Sada je čujete.

Marković: Mi smo bili društveno odgovorni. Bili smo u Ministarstvu privrede, i ja i kolega, koji je tada bio u štrajkačkom odboru i doneli smo zajedničku ideju i platformu da zamrznemo štrajk, da pregovaramo petak, subotu i nedelju. Držao sam se do zadnjeg dana, ali država nije bila društveno odgovorna i nije donela zaključak Vlade koji treba da nam da pokriće, da ne moramo da zakazujemo zakonski novi štrajk za pet dana ako ne budemo zadovoljni pregovorima.

​RSE: Da li je danas Fijat Krajsler automobili uspešna firma?

Marković: Fijat Krajsler automobili Srbija je u Kragujevcu, a cela grupacija je stalno u nekom porastu. Vidim da kolege u Italiji dobiju neke bonuse, u Poljskoj dobiju bonuse. Skoro sam bio u Turskoj, vidim da kod njih ima i novi model i širenje linija, a mi u Srbiji samo restajling. Zbog toga nismo zadovoljni jer politika kompanije je – Velika Fijat porodica.

Nije realno ni da kažemo da hoćemo da imamo italijanske plate jer je standard drugačiji. Ali, ako radimo isti posao kao onaj u Italiji, onda bi možda i trebalo da imamo iste plate. Ali, to je nešto za budućnost.

U ovom trenutku mi smeta što je Bursa prosečna plata 600 evra, u Poljskoj 900, u Italiji 1.700, a ja u Srbiji 300. Pa barem mi dajte neku pristojnu platu da mogu da živim, neki republički prosek ili potrošačku korpu, da budem srećan i da ne moram da tražim dodatni posao.

RSE: Koliko su sindikati danas uspešni u zaštiti radničkih prava?

Marković: Kada imate ovakve zakone, kakav uspeh očekujete. Kada po Zakonu treba da sednem i pregovaram sa poslodavcem, a ne može. Po tom istom Zakonu, kada smo dali odluku da i prva i druga smena dođe u jednu smenu, da se svi spojimo i da budemo zajedno, mi smo dobili opomenu pred otkaz Ugovora o radu. Ne poštuje se zakon. Mi smo kršili i te odredbe i sada će neko da pita a što smo to radili. Kada poslodavac neće da pregovara, onda i štrajkački odbor ima prava da promeni svoja prava.

Nama je inspekcija rada bila 23. jula jer smo 21. predali odluku o štrajku. Imali smo 23. jula štrajk upozorenja, pa 26. štrajk upozorenja, a 27. smo imali totalnu obustavu rada. Onda smo imali inspekciju rada koja je dala rešenje, i poslodavcu i sindikatu, da mi moramo da ispravimo ono što smo pogrešili oko Zakona o štrajku i da pregovaramo. Poslodavac se oglušio. Mi, kao sindikat smo slali još četiri dopisa poslodavcu, gde ih pozivamo na pregovore, a oni se oglušuju. To nama smeta kao radnicima, kao građanima Srbije.

U kodeksu ponašanja same kompanije, koja je multinacionalna, stoji da će bilo gde da poštuje lokane zakone. Kako smo mi sada došli u tako začaran krug i u situaciju da lupamo glavom o zid i ne znamo gde ćemo?

Mislim da je odluka Skupštine bila blagovremena, mada je možda trebalo da se dogodi i pre, ali bila je blagovremena jer u ovom trenutku nismo imali drugu alternativu.