Ivan Vejvoda sa Instituta za humanističke nauke u Beču kaže da Priština i Beograd moraju da pronađu kompromisno rešenje o upotrebi dinara, valute Srbije, na Kosovu.
Prema njegovim rečima, pritisak međunarodne zajednice na Kosovo je opravdan, budući da su odluku o zabrani srpskog dinara donele kosovske vlasti.
Vejvoda u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) ističe da bi se zvanična Priština trebala konsultovati i uzeti u obzir savete međunarodnih partnera.
"Vlada Kosova može da donese odluku kakvu god hoće, ali ona ne živi u vakuumu, ona živi na jugoistoku Evrope, sa partnerima koji žele da ona uđe u Evropsku uniju i NATO", kaže Vejvoda.
On navodi da kašnjenja u provedbi odluke Ustavnog suda Kosova u vezi sa zemljištem manastira Dečani nisu pomogla imidžu Kosova.
"Pritisak koji je vršen na Vladu premijera Kurtija [Albin] sada daje rezultate, jer je protivljenje očito dovelo u slepu ulicu", kaže on.
RSE: Američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabriel Escobar je na Kosovu, u nadi da će da pronađe rešenje za situaciju nastalu nakon zabrane upotrebe dinara. Da li treba ceo pritisak po tom pitanju da se vrši samo na Kosovo?
Vejvoda: Bila je to odluka Vlade Kosova da, za neke neočekivano, izađe s ovom merom. Iznenađujuće su bile i reakcije iz Sjedinjenih Država i Evropske unije. Prema njihovim navodima, odluka nije bila dobro pripremljena, nije dato dovoljno vremena za nju, a nisu preduzete nikakve mere za prelazni period.
Stoga, smatram da je u ovom slučaju teret odgovornosti više na Prištini. Međunarodni pregovarači pokušavaju da pronađu rešenje koje bi obezbedilo glatku tranziciju, u što bi, očito, trebala da se uključi i srpska strana.
RSE: Ali Kosovo kaže da je nezavisna država koja sama odlučuje o unutrašnjim pitanjima. Prema Vašem mišljenju, treba li Kosovo da donosi odluke bez konsultacija sa svojim bliskim saveznicima?
Vejvoda: To je dobro pitanje. Vlada Kosova može da donosi odluke koje god hoće, ali ona ne živi u vakuumu, ona živi u Evropi, na jugoistoku Evrope, sa partnerima koji žele da ta država uđe u Evropsku uniju i NATO.
Naravno, Sjedinjene Države su važan partner u ovom slučaju, a svoj nivo nezadovoljstva iskazao je i pomoćnik državnog sekretara James O'Brien rekavši da se tako ne ponaša prema partneru i onda se savet ne uvažava. To je ponovio i Escobar.
RSE: Šta mislite da je rešenje?
Vejvoda: Kompromisa mora da bude. Svaka strana mora se suzdržati od maksimalističkih zahteva. U ovom slučaju, korišćenje dinara znači isplaćivanje plata i penzija za ljude koji žive na severu [Kosova].
Trebalo bi napraviti postepenu tranziciju, mesec, dva ili tri, da ljudi budu mirni, jer se radi o njihovom svakodnevnom životu, sa jedne strane, ali i o nastojanjima Kosova da uvede evro na sever zemlje, sa druge strane.
RSE: Escobar je rekao da je dijalog između Kosova i Srbije u ključnom trenutku. Mislite li da se može "spasiti"?
Vejvoda: Naravno, jer druge alternative za dijalog apsolutno nema. Čitav ovaj region jugoistočne Evrope, Zapadnog Balkana, potpuno je okružen ne samo zemljama članicama EU i NATO-a, već je i sam NATO prisutan na Kosovu. Zatim, Srbija ima odnose sa NATO-om kroz Akcioni plan, u Bosni i Hercegovini imamo evropske snage [EUFOR] koje, de facto, takođe čine članice NATO-a.
Stoga je teško razmišljati o povlačenju iz pregovora, sa obzirom da napredak [Kosova i Srbije] prema članstvu u EU zavisi, pre svega, o potpunoj normalizaciji međusobnih odnosa.
RSE: Vlada Kosova odlučila je u sredu da zatraži od Katastarske agencije Kosova da sprovede odluku Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine o ustupanju zemljišta manastiru Srpske pravoslavne crkve Visoki Dečani. Premijer Kosova je dugo vremena bio protiv ove odluke. Kako gledate na njegove postupke sada kada je Escobar na Kosovu?
Vejvoda: Na ovu odluku Ustavnog suda Kosova čekalo se osam godina. Svi su partneri tražili od Kosova da to sprovede i to je postao glavni uslov za članstvo Kosova u Savetu Evrope. Dakle, bilo je pitanje vremena.
Odlaganja nisu pomogla imidžu Kosova. Kosovo je već pod sankcijama Evropske unije i Sjedinjenih Država jer nije učinilo neke stvari. A pritisak koji je izvršen na Vladu premijera Kurtija sada daje rezultate, jer je protivljenje nedvojbeno dovelo do ćorsokaka.
RSE: Očekujete li neke nove kaznene mere protiv Kosova ako ne odustane od odluke o dinaru?
Vejvoda: Teško je reći. Smatram da su izjave koje su date u poslednje vreme, posebno od strane Sjedinjenih Država i Evropske unije, bile sasvim jasne, da treba tražiti kompromisno rešenje kako bi se smirile tenzije oko dinara.
RSE: Gotovo šest meseci nakon napada u Banjskoj, organizator Milan Radoičić je i dalje na slobodi. Ono što je nedavno izazvalo reakcije u javnosti je fotografija ambasadora Srbije u Washingtonu Marka Đurića sa Radoičićem. Smatrate li da će Srbija procesuirati Radoičića za navodni oružani napad na kosovsku policiju?
Vejvoda: Da, to očekujem. Postoji pritisak Sjedinjenih Država, Evropske unije i same vladavine prava da se krene za nekim ko je učinio lošu stvar. Štoviše, ova osoba je priznala da je izvela paravojni napad na Banjsku. Mislim da će [Radoičić] da završi na sudu.
Ne vidim kako Srbija može da ide napred a da ne ispuni ovaj uslov... Srbija želi da postane deo Evropske unije i taj uslov je suštinski važan za kretanje u tom pravcu.
RSE: Obaveštajna zajednica Sjedinjenih Država je upozorila da bi se Zapadni Balkan ove godine mogao suočiti sa rastućim rizikom od međuetničkog nasilja, te je navela da čelnik bosanskih Srba Milorad Dodik preduzima korake za, de facto, otcjepljenje Republike Srpske od Bosne i Hercegovine. Koji je Vaš komentar na ovo?
Vejvoda: Mislim da je vrlo opasno govoriti o promeni granica. U svakom slučaju, u ovoj postkonfliktnom regionu bivše Jugoslavije ovakva retorika ne ide u prilog miru i stabilnosti koje svi toliko cenimo, posle svega što se dešavalo 90-ih godina prošlog veka, a potom i drugih usputnih incidenata. Očekujem da ovo ostane na nivou retorike, koliko god ona bila opasna.
RSE: Kakve odjeke ovo Dodikovo delovanje ima na nemirni region Zapadnog Balkana?
Vejvoda: Nimalo pozitivne... i to u vremenu ruske agresije na Ukrajinu, onoga što se događa na Bliskom istoku, između Izraelaca i Palestinaca... Kao što sam ranije rekao, region je u potpunosti unutar geografskog i geopolitičkog okruženja Evropske unije i NATO-a i ovo treba posmatrati kao prednost. Zemlje Zapadnog Balkana moraju da pronađu stabilne stubove mira i stabilnosti, umesto da traže nove tačke trvenja i podela.
RSE: Dakle, koje korake treba preduzeti kako bi se smanjio rizik od eskalacije situacije na Zapadnom Balkanu?
Vejvoda: Nekoliko je tu stvari. Prvo moram da kažem da je posle ruske invazije na Ukrajinu, Evropska unija shvatila da je vrlo sporo u potpunosti integrisala zemlje Zapadnog Balkana u svoje redove.
Međutim, važno je reći da je glavna odgovornost za proces proširenja na šest zemalja Zapadnog Balkana, koje su morale da sprovedu potrebne demokratske i institucionalne reforme, da bi bile spremne za ulazak u Evropsku uniju. I Unija je shvatila da bi trebala da ima aktivniju ulogu.
Dodeljivanje statusa kandidata Ukrajini i Moldaviji, mislim da je bio važan korak napred i poruka za Zapadni Balkan.
Isto tako, činjenica da je Bosni i Hercegovini preporučeno da započne pregovore za članstvo je konkretan dokaz da je Evropska unija shvatila da mora biti vrlo aktivna, da pruži ruku zemljama Zapadnog Balkana - u ovom slučaju Bosni i Hercegovini - da se, što je pre moguće, pokrenu napred.
