Pisanje američkih medija o doušniku u Kremlju, koga je zvanični Vašington povukao, manje govori o američko-ruskim odnosima, a više o trzavicama između Donalda Trampa i njegovih obaveštajnih službi, te nastojanju da se predsednik SAD prikaže kao nekompententan, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) vojno politički analitičar iz Moskve Aleksandar Goljc.
Po njegovim rečima u Kremlju vlada prava paranoja zbog "revolucija u boji", jer se pribojava da bi CIA, MI6 i druge strane službe mogle da podstaknu javnu pobunu i prevrat u Rusiji.
"Stoga nije slučajno što su u ruskoj vojnoj doktrini revolucije u boji označene kao jedna od glavnih opasnosti po bezbednost zemlje i tretiraju se kao nova vrsta ratovanja. Dakle, na isti tas su stavljeni javni protesti i strana invazija.
Ako se na svet gleda iz te perspektive, onda je najbolji način zaštite da se od Rusije stvori 'tvrđava' okružena neprijateljima. Istovremeno, da se zastraše suparnici na Zapadu potezima i izjavama, poput često ponavljanih Putinovih stavova da Rusija raspolaže sa najvećim nuklearnim arsenalom na svetu", ističe Goljc dodajući da ne veruje da će se vlast promeniti na izborima.
Nedavni gubitak partije predsednika Vladimira Putina trećine poslaničkih mesta na izborima u Moskvi pokazuje, po mišljenju Goljca, da mladi žele više slobode i da ne pristaju na nepisani ugovor između Kremlja i ruskih građana: "Mi vam dajemo kobasice a vi nam dozvoljavate da upravljamo vama".
Goljc kaže da se Rusija oseća usamljenom podsećajući na izjavu cara Aleksandra Trećeg pre 120 godina da je crnogorski knez Nikola jedini saveznik Rusije.
Pokušaj da se Tramp prikaže nekompententnim
RSE: Američki mediji su početkom sedmice objavili da je CIA povukla glavnog doušnika iz Moskve, koji je radio u predsedničkoj administraciji. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov je ubrzo reagovao saopštenjem da je Oleg Smolenkov zaista bio zaposlen u Kremlju, ali da nije u blizini šefa države Vladimira Putina. Ovo podseća na hladnoratovske priče o nadmetanju KGB-a i CIA-e.
Goljc: Činjenica da su SAD imale visokorangiranog doušnika u blizini Putina deluje sasvim normalno, jer sve zemlje imaju obaveštajnu mrežu i nastoje da se što dublje infiltriraju u centre odlučivanja rivalskih država. Međutim, to što su objavili "Njujork tajms" i "Si-En-En" manje govori o američko-ruskim odnosima, a više o zbrci u Vašingtonu i trzavicama između predsednika Donalda Trampa i njegovih obaveštajnih službi, koji su poslednjih tri godine u sukobu.
Ovo curenje informacija u američkim medijima je neuobičajeno imajući u vidu principe i način funkcionisanja obaveštajnih agencija. Oni koji su prosledili informacije "Njujork tajmsu" i "Si-En-En"-u izložili su direktnoj opasnosti osobu za koju se tvrdi da je bio američki doušnik u Moskvi. Time su hteli da naglase da američka obaveštajna zajednica nema poverenja u svog vrhovnog komandanta.
RSE: Zašto im je bilo u interesu da objave takvu informaciju?
Goljc: Postoje dva objašnjenja. Prvo, kao što sam rekao, neko u obaveštajnim agencijama želi da pokaže da je Tramp nekompententan da vodi zemlju, te da nema poverenja između njega i tajnih službi.
Druga teorija je da neko u američkoj obaveštajnoj zajednici želi da objavljivanjem informacije o doušniku u Moskvi, zapravo, prikrije drugu operaciju, odnosno da privuče svu pažnju javnosti na slučaj Smolenkova.
RSE: Kako se može tumačiti deo izveštaja "Si-En-En"-a da je Tramp tokom susreta sa Putinom u Hamburgu, navodno, na kraju razgovora uzeo beleške od prevodioca, što se smatra neubičajenim postupkom?
Goljc: To je deo kampanje protiv Trampa koju vode američki mediji, kako bi pokazali da nije kompetentan da obavlja funkciju predsednika.
RSE: Da li mislite da je Tramp zaista obelodanio poverljive informacije tokom susreta sa ruskim zvaničnicima? Njegovi saradnici to odlučno demantuju.
Goljc: Ne verujem da je to uradio, mada su ova dva američka medija veoma ozbiljna i pozivaju se na izvore iz obaveštajnih službi.
RSE: Dmitrij Peskov je nastojao da umanji značaj Smolenkova, što se i moglo očekivati.
Smolenkov bio visoko pozicioniran u Kremlju
Goljc: Bog zna da li je on zaista bio doušnik, ali je bio prilično visoko pozicioniran u Kremlju – što bi bio ekvivalent činu general majora u armiji. On nije bio lice koje samo pomaže tehnički. Uostalom ako već radite u predsedničkoj administraciji, nije toliko važno kakvo je vaše formalno zvanje. Takav zvaničnik komunicira sa različitim ljudima, kroz njegove ruke prolaze razna dokumenta. Takođe, za špijuniranje je ponekad važnije tehničko lice nego visoko pozicionirani zvaničnik.
RSE: Peskov je izjavio da Smolenkov nije imao direktan pristup Putinu. Istovremeno, "Si-En-En" je objavio da je ovaj, navodni, doušnik napravio fotografije dokumenata na stolu ruskog predsednika.
Goljc: Ja ne znam proceduru dostavljanja dokumenata Putinu, ali možemo pretpostaviti da pre nego što stignu na njegov sto, prođu kroz ruke nekoliko niže rangiranih zvaničnika, a Smolenkov bi mogao biti jedan od njih.
RSE: Ako je Smolenkov zaista radio za američke službe, da li je naneo veliku štetu ruskoj obaveštajnim agencijama i centrima odlučivanja?
Goljc: Teoretski govoreći, ako je postojao takav agent, naravno da je mogao naneti veliku štetu. On je radio u međunarodnom odeljenju predsedničke administracije. Potencijalno je imao pristup poverljivim informacijama o Putinovoj strategiji za pregovore o raznim važnim pitanjima.
RSE: Istovremeno, američki mediji pišu da je time naneta velika šteta i službama u Vašingtonu jer će sada biti još teže pronaći i infiltrirati informatore u Kremlju, s obzirom da će pojačati kontraobaveštajni nadzor.
Nestanak Smolenkova signal za Rusiju da je špijunirao
Goljc: Kada je Smolenkov nestao pre dve godine, to je bio signal za rusku kontraobaveštajnu službu da se nešto loše desilo. Mislim da su mere u cilju sprečavanja curenja informacija preduzete ne sada nego još pre dve godine, jer je vanredna okolnost kada visokorangirani zvaničnik nestane sa porodicom. To je jasan signal da je bio špijun i da je napustio zemlju.
RSE: Dakle, sada će američkim službama biti teže da nađu informatora u Kremlju.
Goljc: Teško je to reći. Pomenuću primer iz sovjetske prošlosti, kada su primenjivane mnogo strože zaštitne kontraobaveštajne mere nego u današnjoj Rusiji. No, uprkos tome general Dmitriji Poljakov (Poznat pod kodnim imenom "Burbon". Uhapšen i pogubljen u SSSR 1988. godine) je bio američki špijun čitavih 25 godina.
RSE: U kojoj meri ruski agenti uspevaju da deluju u SAD?
Goljc: Po prirodi stvari, ne možemo da znamo detalje rada uspešnog špijuna jer deluje tajno. No, američke službe su 2010. otkrile čitavu mrežu ruskih agenata.
RSE: Mnogo je polemika da li se Rusija mešala u predsedničke izbore u SAD 2016. Generalno govoreći, da li je tradicionalno špijuniranje izgubilo na značaju s obzirom da su mnoge nekada tajne informacije sada javno dostupne zbog razvoja tehnologije?
Goljc: Ljudski faktor, odnosno rad agenata, i dalje je veoma važan, jer za sve tehničke mogućnosti i mere postoje kontramere. Naravno, svaka zemlja ima nešto da prikrije zbog čega je, kao što sam rekao, veoma važan ljudski činilac u obaveštajnom delovanju.
Mladi u Moskvi traže više slobode
RSE: Odnosi Moske i Vašingtona su poslednjih godina sve zategnutiji, naročito nakon aneksije Krima 2014. i rata u Ukrajini. Zapad je uveo sankcije Rusiji. Koliko su one pogodile rusku ekonomiju i kako se to odražava na političku scenu? Nedavno je Putinova partija izgubila trećinu mesta u gradskoj skupštini u Moskvi.
Goljc: Tu postoji indirektna veza. Sankcije svakako nanose štetu ruskoj ekonomiji i podstakle su deo građana da drugačije gledaju na svoju budućnost. U tom kontekstu, kaznene mere Zapada su imale indirektni uticaj na aktuelnu političku scenu u Rusiji.
Kada je reč o Moskvi, u kojoj živi deseti deo stanovništva zemlje, mnogi su veoma nezadovoljni situacijom. Naime, svi prethodni Putinovi uspesi počivaju na, nazvao bih tako, nepisanom ugovoru između Kremlja i ruskih građana: "Mi vam dajemo kobasice a vi nam dozvoljavate da upravljamo vama". I ta mantra je bila efikasna, jer mnogi Rusi imaju na umu nedaće tokom poslednjih godina Sovjetskog Saveza i kasnije, 1990-ih.
Međutim, nove generacije koje su rođene i odrasle u vreme Putinove vladavine, kada je ekonomska situacija bila manje više normalna, ne smatraju da zbog toga treba da izražavaju zahvalnost ruskom predsedniku. Štaviše, oni žele da porede svoj standard u Moskvi sa zapadnim, a ne sa severnokorejskim. Stoga postavljaju pitanje zašto nisu bogati kao, recimo u Francuskoj ili Britaniji, i njihov život komforniji.
Drugi faktor su ogromne razlike između bogatih i siromašnih. Postoji klasa izuzetno imućnih ljudi, koji uglavnom potiču iz vladajućeg establišmenta. Mladi uviđaju da su za većinu njih zatvorena vrata za uspon na društvenoj lestvici, jer na svim važnim pozicijama u raznim oblastima sede deca ljudi iz vladajućih struktura. Zbog toga su nezadovoljni i žele više slobode, a ne samo hleba. To je imalo ključni uticaj na ishod izbora u Moskvi.
Podrška Putinu u ruralnim područjima
RSE: Pretpostavljam da je u ostatku Rusije, pre svega u ruralnim područjima i manjim gradovima, situacija drugačija. Da li Putin u tom delu zemlje i dalje uživa veću podršku?
Goljc: Naravno. Postoji još jedan faktor. Naime, televizija koja je propagandno oruđe vlasti, nema veliki uticaj u Moskvi, ali je veoma delotvorna u provinciji. Iako je u ostatku Rusije mnogo niži standard nego u prestonici, taj nepisani ugovor između Putina i naroda još uvek funkcioniše. Mnogi ljudi su zahvalni svom lideru zato što i dalje imaju mogućnosti da se prehrane, obuku i odu na odmor u Soči, na Krim, ili u Tursku.
Vlast se neće promeniti na izborima
RSE: U kojim okolnostima su moguće političke promene u Rusiji. Da li će Putin jednoga dana odabrati svog naslednika, kao što je Jeljcin odabrao njega, ili će do smene doći na izborima?
Goljc: Ja sam veoma pesimističan da će doći do promene vlasti na izborima. Naime, ona koristi policiju i bezbednosne službe protiv opozicije. Time onemogućava mirnu političku tranziciju, jer garnitura u Kremlju smatra da je njihova vladavina večna.
Naravno, sada su u opticaju razni scenariji, kao što je ujedinjenje Rusije i Belorusije, što bi Putinu omogućilo da bude ponovo izabran kao lider nove države. U svakom slučaju, istorija nam pokazuje da autoritarne vođe ne prihvataju princip smenjivosti vlasti. Pogledajte primer Roberta Mugabea.
RSE: Dakle, teško je zamisliti opciju da za pet ili deset godina na izborima dođe do istinskih promena u Rusiji!
Goljc: Nažalost, ne verujem da je moguće izvesti te promene preko izbora, već potpuno drugačijim putem.
RSE: Tako što će Putin odabrati naslednika, kao što je Jeljcin odredio njega?
Goljc: Teško je reći. Nemam kristalnu kuglu.
Rusija kao "tvrđava" okružena neprijateljima
RSE: U međuvremenu, Rusija nastoji da na globalnoj sceni dovede u pitanje premoć SAD, kritikuje, kako ističe, zapadnocentrični međunarodni poredak. No, ona nema nekadašnju moć Sovjetskog Saveza. Šta je cilj takve politike: promena odnosa snaga u svetu, očuvanje uticaja i interesa u takozvanom bliskom inostranstvu, odnosno bivšem sovjetskom prostoru, ili je pre svega namenjena domaćoj javnosti kako bi se pokazalo da je Rusija i dalje važan globalni igrač?
Goljc: Smatram da je takav spoljnopolitički kurs Rusije, zapravo, najviše usmeren ka domaćoj političkoj sceni. Naime, u Kremlju vlada prava paranoja zbog takozvanih revolucija u boji. On se pribojava da bi CIA, MI6 i druge strane službe mogle da podstaknu javnu pobunu i prevrat u Rusiji. Dakle, iz Putinove vizure to je glavna pretnja njegovoj vlasti. Stoga nije slučajno što su u ruskoj vojnoj doktrini revolucije u boji označene kao jedna od glavnih opasnosti po bezbednost zemlje i tretiraju se kao nova vrsta ratovanja. Tako su na isti tas stavljeni javni protesti i strana invazija.
Ako se na svet gleda iz te perspektive, onda je najbolji način zaštite da se od Rusije stvori "tvrđava" okružena neprijateljima. Istovremeno, da se zastraše suparnici na Zapadu potezima i izjavama, poput često ponavljanih Putinovih stavova da Rusija raspolaže sa najvećim nuklearnim arsenalom na svetu. Gotovo svake sedmice govori o novim raketama, razvoju strateškog naoružanja i tome slično.
Racionalna Putinova strategija
No, ta strategija ima smisla jer pričom o nukleranom oružju zastrašuje rivale tako da moraju da razmišljaju o mehanizmima odvraćanja od pretnje iz Moskve umesto da razmatraju planove o podršci revolucijama u boji u Rusiji. U govoru u Ujedinjenim nacijama 2015. Putin je istakao da svaki lider ima pravo da upravlja zemljom, odbacujući mogućnost da nezadovoljni građani ustanu protiv vlasti.
Time se može objasniti zašto je Rusija oružano intervenisala u Siriji. Uzrok krize u Ukrajini je Putinov bes jer građani susedne zemlje žele slobodu, što je, po njegovom mišljenju, loš primer za Rusiju.
Istovremeno, za Putina je važno da se bori protiv demokratskih revolucija u svetu gde god je to moguće.
RSE: Pomenuli ste rakete. SAD i Rusija se međusobno optužuju zbog kraha sporazuma o nuklearnom naoružanju srednjeg dometa (INF). Moskva ističe da ne želi trku u naoružanju, ali da će voditi računa o svojoj odbrani. S obzirom da je ruska ekonomija izložena zapadnim sankcijama, da li može da priušti razvoj najmodernijeg oružja?
Goljc: Zavisi od okolnosti. Naravno da Rusija ne bi mogla da izdrži trku u naoružanju kakvu smo videli za vreme Hladnog rata. Međutim, dok postoji ograničenje za strateško naoružanje, mislim na sporazum START, to omogućava Rusiji da poštedi svoju ekonomiju od dodatnog tereta. Sovjetski Savez je trošio više od 20 odsto svog bruto društvenog proizvoda na vojsku, a Rusija 4,5 procenata.
Rusija može da "sprži" planetu
RSE: Da li to znači da uprkos pompeznim pričama o najmodernijem ruskom oružju koje je nadmoćnije od američkog, ona zaostaje za SAD-om?
Goljc: Tačno je da je američki budžet za odbranu deset puta veći od ruskog, ali govoreći otvoreno Rusija i dalje ima potencijal da nanese ogromnu, neprihvatljivu štetu po SAD i "sprži" planetu. To znači da nijedan razumni lider ne bi trebalo da razmišlja o scenarijima napada na Rusiju ili sličnim radikalnim opcijama. To znači da Moskva ima veoma snažno i efikasno sredstvo odvraćanja.
RSE: Pominjete nezadovoljstvo građana, pre svega u Moskvi. Da li je ono dostiglo razmere da može da ugrozi aktuelne vlasti?
Goljc: Sve zavisi od okolnosti. Najpre, da li će se ekonomska situacija pogoršavati ili ne, da li će se privredne teškoće produbljivati sporo ili brzo.
Dosadašnje iskustvo nam govori da se revolucije u boji dešavaju kada se vremenski poklopi političko nezadovoljstvo naroda sa ekonomskim problemima. No, teško je predvideti da li će do toga doći. Na primer, kolika će biti cena nafte u budućnosti, koja je jedna od najvažnijih izvora ruskih prihoda. Dakle, niko ne može projektuje budućnost u narednih pet, deset ili 15 godina.
Savez Rusije i Zapada protiv Kine – veštački scenario
RSE: Kada pominjete energente, na Zapadu se protive izgradnji gasovoda Severni tok 2 za izvoz u Nemačku. U međuvremenu, SAD su postale najveći proizvođač i nafte i gasa, a Rusija zbog sankcija Vašingtona i Brisela nastoje da to kompenzuju povećanjem izvoza u Kinu. No, pojedini autori poput Henrija Kisindžera, smatraju da su zapravo Zapad i Rusija prirodni saveznici koji jedino mogu zajedno da se odupru rastućoj moći Kine.
Goljc: To je veštački scenario. Prvo, Kina nije takmac Rusije na vojnom planu. Uostalom, Peking nikada ne bi rizikovao rat sa nuklearnom silom kakva je Rusija. Naime, postavlja se pitanje šta je Kini potrebno od Rusije? Pre svega prirodni resursi. Da li Peking mora da ratuje da bi došao do ruskih sirovina? Apsolutno ne. Samo je potrebno da donese što više juana da bi ih kupio, a u Moskvi su srećni da prodaju što god mogu.
Takođe, ne verujem u mogućnost nekakvog saveza Zapada i Rusije, jer je u njenom interesu postojanje velike sile sa čak rigidnijim političkim sistemom kakav je kineski koji je veoma inspirativan za tvrdu struju u Moskvi. Stoga je u Rusiji sve veće raspoloženje za nekom vrstom saveza sa Kinom, čak i vojnog. Usput da kažem da Peking želi da izbegne takvu vrstu savezništva sa Moskvom. Međutim, pre mesec dana su ruski i kineski strateški bombarderi učestvovali u zajedničkom patroliranju pacifičkom zonom.
Centralna Azija: Pretnja od radikalnog islama a ne od Kine
RSE: Nisam mislio na otvoreni rat, već na sukob interesa. Na primer, dosta je indicija da kineski uticaj raste u Centralnoj Aziji na račun ruskog, a to je do skora bilo jedno od uporišta Moskve. Zatim, Kina nastoji da se infiltrira na retko naseljenom ruskom Dalekom istoku.
Goljc: Ne mislim da Rusija pridaje tome preveliku pažnju. Kada je reč o Centralnoj Aziji, tu joj nije Kina najveća pretnja već radikalni islam. Na primer, Rusija nema zaštićenu granicu sa Kazahstanom, što znači da u nju lako mogu ući ekstremisti.
U slučaju nereda ili građanskog rata u Centralnoj Aziji to bi bio mnogo veći problem za Moskvu nego jačanje uticaja Pekinga. Štaviše, Rusiji su u interesi kineski projekti u toj regiji jer omogućavaju zapošljavanje ljudi, a što može biti brana radikalizmu.
RSE: A kada je reč o Dalekom istoku?
Goljc: Da ponovim, Kina nema razloga da okupira Daleki istok i Rusija će prihvatiti sve moguće oblike saradnje sa njom u toj oblasti. Zašto da ne?
Crnogorski knez kao jedini saveznik Rusije
RSE: Balkan je jedan od regiona koji Rusija nastoji da iskoristi u odmeravanju sa Zapadom. Računa na tradicionalne veze, pre svega sa Srbijom, ali evroatlantska orijentacija zemalja na Zapadnom Balkanu, prilično sužava prostor Moskvi za delovanje.
Goljc: Glavni cilj Rusije je da oteža integraciju ovih država u evroatlantske strukture, jer doživljava najpre NATO, a potom EU kao najveće protivnike. Ruski lideri pate od kompleksa inferiornosti. Naime, SAD imaju mnoštvo saveznika, evropske zemlje se međusobno podržavaju, dok je Rusija usamljena. Gledajući na svet iz te perspektive, jasno je da Moskva želi da ima Srbiju, ako ne kao saveznicu, onda kao prijateljski blisku zemlju što je duže moguće.
Podsetiću na izjavu ruskog cara Aleksandra Trećeg od pre 120 godina da njegova zemlja nema drugog saveznika osim crnogorskog kneza Nikole. To je izjavio tokom posete crnogorskog suverena Sankt Petersburgu. A gde je danas Crna Gora?
RSE: U NATO-u i na putu ka EU. Kada i ako Srbija jednog dana uđe u EU, da li će Rusija pokušati da je iskoristi kao "Trojanskog konja", kao što to čini sa pojedinim političkim strukturama u Bugarskoj, Kipru i drugim zemljama?
Goljc: Mislim da kada neka zemlja uđe u NATO i EU, Moskva gubi gotovo sve šanse da je koristi kao "Trojanskog konja", jer u njima slabi proruski sentiment. Pogledajte Bugarsku.
Rusija računa na nacionaliste u EU
RSE: Međutim, mađarski premijer Viktor Orban je prilično naklonjen Moskvi, ili češki predsednik Miloš Zeman.
Goljc: To je nešto drugo. U tim slučajevima Rusija igra na kartu nacionalista. Dakle, tu se ne radi o nekom bliskom pravoslavnom identitetu ili privrženosti Rusiji. Mađarska apsolutno nije privržena Rusiji i njenoj tradiciji. Reč je o uzajamnoj kalkulaciji i cinizmu. Moskva sa svoje strane nastoji da iskoristi svaku pukotinu unutar evroatlantske strukture. U tom kontekstu igra i na kartu ultradesničarskih partija u zapadnim zemljama, kao što su Francuska ili Nemačka.
RSE: Rusija snabdeva Srbiju naftom, gasom a nedavno je poslala i veoma stare avione MIG 29. U međuvremenu, Kina je sve aktivnija pre svega na ekonomskom planu, ali u poslednje vreme i vojnom, prodavši Beogradu dronove, što nije uobičajeno da velika zemlja omogući maloj ovakvu vrstu opreme. Stiče se utisak da Peking delimično potiskuje Moskvu i na ovom prostoru.
Goljc: Kina ne potiskuje Rusiju. Ona postaje supersila, a jedna od glavnih karakteristika svake supersile je da svuda ima interese. Peking tako govori i o svojim interesima na Arktiku. Stoga nije čudno što želi da ojača veze na vojnom planu i sa Srbijom, kao što je uspostavila i sa mnogim azijskim i afričkim zemljama.
Facebook Forum