Ukoliko potpiše sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom, Srbija mora da precizira i klauzulu o otkazivanju sporazuma sa ovim savezom, nakon što pristupi Evrpskoj uniji, izjavio je David McAllister, predsednik spoljnopolitčkog komiteta u Evropskom Parlamentu i donedavni izvestilac za Srbiju u ovoj instituciji.
U izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) McAllister podvlači da bi tekst Sporazuma o slobodnoj trgovini Evroazijske ekonomske unije i Srbije trebalo da bude u skladu sa obavezama Beograda koje proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Drugim rečima mora da obuhvati "izlaznu klauzulu, koja garantuje da Srbija može da otkaže sporazum do dana pristupanja u EU".
"Srbija treba da obezbedi kompatibilnost svih svojih sporazuma o trgovini, investiranju i ekonomskoj saradnji, i druge relevantne sporazume, sa pravnom tekovinom EU", rekao je McAllister.
Podsetimo, ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko najavio je prošle sedmice da će 25. oktobar 2019. Srbija potpisati Sporazum o slobodnoj trgovini između sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EAEU).
Reč je o ekonomskom savezu Rusije, Belorusija, Jermenija, Kazahstan i Kirgistan.
Upozorenja iz sedišta EU
Evropska Unija (EU) je upozorila Srbiju da u trenutku prijema u evropski blok, ona neće moći da zadrži trgovinske odnose sa Rusijom.
"U kontekstu pristupnih pregovora sa EU, Srbija se obavezala da će se povući iz svih bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini na dan svog pristupanja EU", podvukli su evropski zvaničnici, sagovornici Radija Slobodna Evropa (RSE).
Briselski zvaničnici su svesni da sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije postoji još od 2000. godine te da ovaj sporazum bi trebalo da se proširi i na Evroazijsku Ekonomsku Uniju.
U sklopu toga, EU zvaničnici poručuju da Srbija može da sklopi sporazume sa drugim zemljama ili organizacijama "pre pristupanja ove zemlje u EU", ali da taj trend ne može da postoji u trenutku kada zemlja postane punopravna članica EU.
Briselski zvaničnici podvlače da EU ostaje najvažniji trgovinski partner Srbije, koja pokriva 63 odsto ukupne trgovine, sa vrlo dobrom dinamikom rasta.
"Trgovina sa Rusijom je manje od 10 odsto ukupne trgovine Srbije", naglasili su izvori u EU.
Inače budućnost odnosa Srbije i Rusije u kontekstu evropskih integracija je konstantna tema rasprave u svim diskusijama na relaciji Brisel-Beograd. Srbija pripada grupi zemlja koje se smatraju liderima u procesu EU integracija. Odnosi sa Rusijom će biti predmet pregovora nakon što Srbija otvori poglavlje 31 koje se tiče zajedničke spoljne, bezbednosne i odbrambene politike.
EU institucije konstanto pozivaju Srbiju da usaglasi njenu spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU.
Podsetimo, u 2018. godini Srbija je uskladila 52 odsto svoje međunarodne politike sa politikom EU. To je pokazalo istraživanje ISAC fond, odnosno Centar za međunarodne i bezbednosne poslove u Beogradu, pre četiri meseca.
Ljajić: Izjava EU zvaničnika nije novost
Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi Srbije Rasim Ljajić, u izjavi za RSE, navodi da činjenica da će Srbija prilikom pristupanja Evropskoj uniji morati da raskine postojeće sporazume nije nikakva novost.
On podseća da u zajedničkoj poziciji Evropske unije za otvaranje Poglavlja 30 koje se odnosi na spoljnu trgovinu „jasno stoji da Evropska unija podseća da će se od Srbije zahtevati da raskine sve postojeće bilateralne sporazume između Srbije i trećih zemalja i sve druge međunarodne sporazume koje je Srbija zaključila, a koji nisu kompatibilni sa obavezama koje proizilaze iz članstva u EU“.
„To se ne odnosi samo na sporazum sa Rusijom, to se odnosi i na sporazum sa Turskom i eventualno druge sporazume koje ćemo eventualno potpisati“, kaže Ljajić.
Na pitanje RSE kakvu korist Srbija ima od potpisivanja bilateralnih sporazuma, kao što je Sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EAEU), koji će priključivanjem Srbije u EU morati da budu raskinuti, Ljajić navodi da je Srbija do sada osam puta povećala svoj izvoz u Tursku zahvaljujući sporazumu sa tom državom, te da je korist od ovih sporazuma velika.
„Imamo pristup (potpisivanjem sporazuma sa Evroazijskom unijom, prim. red.) za 99 odsto roba (iz Srbije, prim. red.) na tržištu Evroazijske ekonomske unije, što je ogromna šansa za našu privredu i cilj je da našim privrednicima, izvoznicima i proizvođačima omogućimo što lakši pristup tim novim tržištima. Svesni smo činjenice da ne postoji tržište koje može da zameni Evropsku uniju zato što sa EU ostvarujemo preko 65 odsto spoljnotrgovinske razmene“, objašnjava Ljajić.
Vučić: Kad ulazimo u EU?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas nije želeo da komentariše upozorenja iz Evropske unije. Umesto komentara odgovorio je pitanjem:
“Je l’ rekao portparol Evropske komisije kad ulazimo u Evropsku uniju? E kad precizira, onda dođite sa tim pitanjem do mene”, rekao je Vučić.
Inače, predsednik Srbije sastao se u ponedeljak, 26. avgusta, sa ambasadorom Rusije Aleksandrom Bocan-Harčenkom i tom prilikom su potvrdili da će 25. Oktobra Srbija potpisati Sporazum sa EAEU. Posle tog susreta Vučić i Harčenko poručili su, kako je saopšteno iz Predsedništva, da će Sporazum Srbije sa EAEU “dati novi kvalitet budućoj saradnji, jer omogućava slobodno kretanje robe, usluga i radne snage i pristup Srbije tržištu od oko 180 miliona potrošača”.
Šta očekivati od sporazuma sa EAEU?
Suzana Grubješić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, za RSE takođe naglašava da je poznato da će bilateralni sporazumi Srbije biti poništeni ulaskom u Evropsku uniju i da je Srbija tokom trogodišnjih pregovora o sporazumu sa Evroazijskom unijom toga bila svesna.
Ona pak navodi da ne treba mnogo očekivati od tog sporazuma imajući u vidu obim trgovinske razmene sa zemljama Evroazijske unije.
„Sporazum ne može da šteti, ali neće doneti veliku korist jer mi naprosto nemamo toliko robe da ta tržišta popuni“, kaže Grubješić.
Ona dodaje da će se smatrati velikim uspehom ako razmena sa Evroazijskom ekonomskom unijom dostigne i 10 odsto ukupne razmene „s obzirom na sve što je do sad iskorišćeno iz sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom“.
„Ta spoljnotrgovinska razmena nije dostigla ni šest odsto ukupne razmene koju Srbija ima“, navodi Grubješić.
Neznatno proširivanje liste proizvoda
RSE je ranije pisao da sporazum sa Evroazijskom unijom nudi Srbiji nešto povoljnije uslove za slobodnu trgovinu od onih koje Srbija već ima na osnovu tri ranije zaključena sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, Kazahstanom i Belorusijom.
Naime, sva tri pomenuta ugovora poseduju gotovo identičnu listu proizvoda koji su izuzeti iz režima slobodne trgovine prilikom uvoza iz Srbije.
Kako je potvrđeno RSE u Ministarstvu trgovine Vlade Srbije u junu ove godine, sir, alkohol i cigarete mogli bi biti pridodati listi proizvoda koji se bez carinskih opterećenja izvoze na tržište zemalja Evroazijske ekonomske unije potpisivanjem sporazuma sa EAEU.
Takođe, sporazumom sa EAEU postojeći sporazumi će biti zamenjeni i prošireni i na tržišta Kirgistana i Jermenije. Ipak, od svih zemalja Evroazijske ekonomske unije Srbija ima ubedljivo najveću robnu razmenu sa Rusijom. Podaci Ministarstva trgovine pokazuju da je ukupna robna razmena Srbije sa EAEU u 2018. godini iznosila je 3,4 milijarde dolara, od toga samo sa Rusijom tri milijarde.
Podaci Zavoda za statistiku pokazuju da ukupna robna razmena Srbije sa Evroazijskom ekonomskom unijom iznosi svega 7,5 odsto od ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbije u 2018. godini. Sa druge strane, u istom periodu, spoljnotrgovinska razmena sa zemljama članicama Evropske unije iznosi preko 60 odsto ukupne razmene.
Evroazijska ekonomska unija nastala je 2015. godine sa ciljem ujedinjavanja postsovjetskih država u jedan kohezivan ekonomski entitet. Evroazijska ekonomska unija zaključuje sa državama izvan saveza sporazume o slobodnoj trgovini.
Facebook Forum