Razvoj informacionih tehnologija je jedini način da se balkanske ekonomije uključe u moderne svetske tokove. Međutim, uprkos načelnoj podršci ovakvom opredeljenju, još uvek je veoma snažno tradicionalno gledište da balkanske zemlje treba da se fokusiraju na poljoprivredu, turizam, zatim da koriste prednosti saobraćajnih koridora na kojima se nalaze.
Informacioni sektor je najbrže rastuća grana privrede na Balkanu. No, stručnjaci upozoravaju da se još uvek nalazi u „srednjem veku“, odnosno da dramatično zaostaje za razvijenim svetom, kada je reč ovoj oblasti.
IT industrija u Srbiji beleži 200 odsto brži rast u odnosu na ostatak privrede, zbog čega se taj sektor u perspektivi vidi kao velika razvojna šansa ove balkanske zemlje. Ipak, tehnološka zaostalost u odnosu na razvijene države i uslovi poslovanja još uvek su velike prepreke u iščekivanju investicija svetskih kompanija, piše Zoran Glavonjić.
U Bosni i Hercegovini, IT industrija prati svetske trendove jer ne zavisi od države, zato što bosanskohercegovačke vlasti ne zanimaju informacione tehnologije kao sektor industrije, kažu upućeni. Većina IT firmi radi za tržište van granica Bosne i Hercegovine.
No, problem je što mladi obrazovani odlaze u inostranstvo iako na biroima za nezaposlene u BiH nema inženjera informacionih tehnologija, navodi Aida Đugum u tekstu Informaciona tehnologija iz BiH na ino tržištu.
U Crnoj Gori je veliki raskorak između statistički gledano visokog nivoa informaciono tehnološke razvijenosti, po čemu je maltene u samom svetskom vrhu, i stvarnog stanja na terenu, piše Esad Krcić u tekstu IT sektor bez podrške države.
Dok je hrvatska privreda u poslednjih pet godina u recesiji, jedino beleže rast informaciono-komunikacione tehnologije. No, sve je to još nedovoljno u odnosu na Evropsku uniju, konstatuje Ankica Barbir Mladinović u tekstu Na začelju EU po razvijenosti IT tehnologije.
Informacioni sektor je najbrže rastuća grana privrede na Balkanu. No, stručnjaci upozoravaju da se još uvek nalazi u „srednjem veku“, odnosno da dramatično zaostaje za razvijenim svetom, kada je reč ovoj oblasti.
IT industrija u Srbiji beleži 200 odsto brži rast u odnosu na ostatak privrede, zbog čega se taj sektor u perspektivi vidi kao velika razvojna šansa ove balkanske zemlje. Ipak, tehnološka zaostalost u odnosu na razvijene države i uslovi poslovanja još uvek su velike prepreke u iščekivanju investicija svetskih kompanija, piše Zoran Glavonjić.
U Bosni i Hercegovini, IT industrija prati svetske trendove jer ne zavisi od države, zato što bosanskohercegovačke vlasti ne zanimaju informacione tehnologije kao sektor industrije, kažu upućeni. Većina IT firmi radi za tržište van granica Bosne i Hercegovine.
No, problem je što mladi obrazovani odlaze u inostranstvo iako na biroima za nezaposlene u BiH nema inženjera informacionih tehnologija, navodi Aida Đugum u tekstu Informaciona tehnologija iz BiH na ino tržištu.
U Crnoj Gori je veliki raskorak između statistički gledano visokog nivoa informaciono tehnološke razvijenosti, po čemu je maltene u samom svetskom vrhu, i stvarnog stanja na terenu, piše Esad Krcić u tekstu IT sektor bez podrške države.
Dok je hrvatska privreda u poslednjih pet godina u recesiji, jedino beleže rast informaciono-komunikacione tehnologije. No, sve je to još nedovoljno u odnosu na Evropsku uniju, konstatuje Ankica Barbir Mladinović u tekstu Na začelju EU po razvijenosti IT tehnologije.