IT industrija u Srbiji beleži 200 odsto brži rast u odnosu na ostatak privrede, zbog čega se taj sektor u perspektivi vidi kao velika razvojna šansa ove balkanske zemlje. Ipak, tehnološka zaostalost u odnosu na razvijene države i uslovi poslovanja još uvek su velike prepreke u iščekivanju investicija svetskih kompanija.
Kada je izvoz softvera iz Srbije, 2012. godine, premašio 200 miliona evra, i tako na neprikosnovenom prvom mestu prodajnih aduta prvi put premašio čuvene srpske maline, i najveći skeptici priznali su da bi jedan od recepata za bolju budućnost mogao da bude ulaganje u IT industriju.
Da Srbija u IT-ju ima perspektivu, kaže Stefan Lazarević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine i telekomunikacija, govori i podatak da se na svetskim rang listama najbolje kotira baš u toj oblasti:
„Iz meseca u mesec raste sve više interesovanje velikih IT kompanija za našu državu. Sve su to pozitivni trendovi koji ukazuju na veliki potencijal koji ima naš IT sektor. S druge strane, mi imamo veliku tradiciju u ovom sektoru. Dovoljno je da se setimo Nikole Tesle i Mihajla Pupina, imamo dobre univerzitete i škole, kada je ova oblast u pitanju. Imamo i veliki broj kadrova", kaže Lazarević.
Mladi stručnjaci, dobra infrastruktura i strateški položaj Srbije su prednosti koje se najčešće pominju u svakoj priči o razvoju domaće IT industrije. Veliki problem su mala ulaganja u ovaj sektor u odnosu na druge evropske zemlje. U Srbiji se u IT-ju godišnje po stanovniku potroši oko 65 evra, u Hrvatskoj 180, u Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj 300, dok je u najrazvijenijim državama Evropske unije ta suma čak 850 evra.
Veselin Jevrosimović, vlasnik beogradske kompanije ComTrade, najveće softverske firme u Istočnoj Evropi, koja 80 odsto proizvoda izvozi u evropske zemlje, Sjedinjene Američke Države i Australiju, kaže da Srbija ima IT potencijal, ali da će napredak zavisiti od strateških odluka:
„Moramo prvo domaću privredu da ojačamo, ako želimo da nam dođu velike kompanije. Ako se mi sada okrenemo tehnologijama koje prolaze, mi ćemo večito trčati za drugima. Treba da se okrenemo tehnologijama koje dolaze, u smislu androida, wirelessa, Googl-a, Amazona, socijalnih mreža, cloud-a i svega onoga što treba u narednih 20 godina da nosi tehnološki razvoj ove planete", smatra Veselin Jevrosimović.
Srbija, kao jedna od zaostalijih zemalja u primeni najnovijih informacionih tehnologija, u trku sa evropskim i svetskim silama na tom polju, ulazi sa 56 odsto domaćinstava koja imanju pristup Internetu i podacima da broj kupaca, roba i usluga preko svetske mreže svake godine raste za 300.000, da je više od 800.000 građana koristilo neke od servisa elektronske uprave i da je udeo telekomunikacija u BDP-u države oko 5,5 odsto.
Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja, rekao je da Srbija još nema uslove da dovede najveće kompanije iz sveta informacionih tehnologija:
„Mnogo bi bilo bolje da smo mi spremni da sa takvim kompanijama razgovaramo, u smislu neke ozbiljne ponude, a ne samo priče. To jeste najprofitabilnija oblast. Činjenica je da je ona visoko tehnologizirana, a to su apsolutno poslednje reči tehnologije. Tehnologije se u IT obnavljaju u periodima kraćim od 18 meseci, a mi tu nismo ni počeli. Mi smo srednji vek za IT“, tvrdi Bušatlija.
Prilagoditi regulativu
Softverske kompanije poštuju činjenicu da u Srbiji postoji visokoobrazovana i relativno jeftina radna snaga, pa je tako još 2005. Microsoft u Beogradu otvorio jedini razvojni centar u jugoistočnoj Evropi, koji zapošljava 150 ljudi i danas ima mrežu od 1.000 partnera širom zemlje. Međutim, velikih investicija iz sveta u nove tehnologije u Srbiji još nema.
Stefan Lazarević smatra da je jedna od ključnih stvari za IT razvoj olakšavanje elektronskog poslovanja kroz prilagođavanje regulative:
„Pre svega treba da izvršimo digitalizaciju ili automatizaciju naših procedura, te da se zakoni iz domena finansijskog poslovanja prilagode XXI veku i poslovanju putem Interneta. U jednoj državi u Africi oko četiri miliona ljudi ima račun u banci, a osam miliona ljudi kupuje robu i usluge putem mobilnog telefona", kaže Lazarević.
Najveću IT investiciju u Srbiju za sada je najavila Mubadala, gigant iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, sa godišnjim obrtom od 55 milijardi dolara, koja je zainteresovana da izgradi Centar za istraživanje i fabriku čipova. Prema prvim informacijama, procenjena vrednost investicije u početnoj fazi mogla bi da bude nekoliko stotina miliona dolara, a kasnije do čak četiri milijarde.
Ekonomista Mahmud Bušatlija sumnja da su tako veliki projekti sada mogući u Srbiji:
„Prvo njihovo pitanje je bilo - da li mi možemo da obezbedimo 1000 livaca silikona. Naši su neoprezno rekli da to nije nikakav problem, pa kada su se vratili kući i pitali šta je livac silikona, ispostavilo se da to kod nas niko ne zna. Mi nemamo obučene ljude za to, mi nemamo ni jednu ozbiljnu fabriku bilo kojih IT komponenti", naglašava Bušatlija.
Sa predstavnicima vlasti u Beogradu o mogućim istraživanjima, poslovima u oblasti inovacija i razvoju novih tehnologija, do sada su razgovarali čelni ljudi kompanija Microsoft, IBM, Mubadala, Intel, EMC, kao i brojne manje svetske firme, koje već posluju u Srbiji.
Stefan Lazarević zaključuje da sve to predstavlja dobar signal:
„Mislim da se velike investicije ne događaju preko noći, ali imajući u vidu ovako pozitivan trend, nadam se da ćemo u skorijoj budućnosti moći da vidimo neku veću investiciju. Dolaskom manjih investicija, dolazi veliki broj većih i manjih ribica, a onda za njima možemo da očekujemo da dođe i neki kit od investicije.“
Kada je izvoz softvera iz Srbije, 2012. godine, premašio 200 miliona evra, i tako na neprikosnovenom prvom mestu prodajnih aduta prvi put premašio čuvene srpske maline, i najveći skeptici priznali su da bi jedan od recepata za bolju budućnost mogao da bude ulaganje u IT industriju.
Da Srbija u IT-ju ima perspektivu, kaže Stefan Lazarević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine i telekomunikacija, govori i podatak da se na svetskim rang listama najbolje kotira baš u toj oblasti:
„Iz meseca u mesec raste sve više interesovanje velikih IT kompanija za našu državu. Sve su to pozitivni trendovi koji ukazuju na veliki potencijal koji ima naš IT sektor. S druge strane, mi imamo veliku tradiciju u ovom sektoru. Dovoljno je da se setimo Nikole Tesle i Mihajla Pupina, imamo dobre univerzitete i škole, kada je ova oblast u pitanju. Imamo i veliki broj kadrova", kaže Lazarević.
Mladi stručnjaci, dobra infrastruktura i strateški položaj Srbije su prednosti koje se najčešće pominju u svakoj priči o razvoju domaće IT industrije. Veliki problem su mala ulaganja u ovaj sektor u odnosu na druge evropske zemlje. U Srbiji se u IT-ju godišnje po stanovniku potroši oko 65 evra, u Hrvatskoj 180, u Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj 300, dok je u najrazvijenijim državama Evropske unije ta suma čak 850 evra.
Veselin Jevrosimović, vlasnik beogradske kompanije ComTrade, najveće softverske firme u Istočnoj Evropi, koja 80 odsto proizvoda izvozi u evropske zemlje, Sjedinjene Američke Države i Australiju, kaže da Srbija ima IT potencijal, ali da će napredak zavisiti od strateških odluka:
„Moramo prvo domaću privredu da ojačamo, ako želimo da nam dođu velike kompanije. Ako se mi sada okrenemo tehnologijama koje prolaze, mi ćemo večito trčati za drugima. Treba da se okrenemo tehnologijama koje dolaze, u smislu androida, wirelessa, Googl-a, Amazona, socijalnih mreža, cloud-a i svega onoga što treba u narednih 20 godina da nosi tehnološki razvoj ove planete", smatra Veselin Jevrosimović.
Srbija, kao jedna od zaostalijih zemalja u primeni najnovijih informacionih tehnologija, u trku sa evropskim i svetskim silama na tom polju, ulazi sa 56 odsto domaćinstava koja imanju pristup Internetu i podacima da broj kupaca, roba i usluga preko svetske mreže svake godine raste za 300.000, da je više od 800.000 građana koristilo neke od servisa elektronske uprave i da je udeo telekomunikacija u BDP-u države oko 5,5 odsto.
Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja, rekao je da Srbija još nema uslove da dovede najveće kompanije iz sveta informacionih tehnologija:
„Mnogo bi bilo bolje da smo mi spremni da sa takvim kompanijama razgovaramo, u smislu neke ozbiljne ponude, a ne samo priče. To jeste najprofitabilnija oblast. Činjenica je da je ona visoko tehnologizirana, a to su apsolutno poslednje reči tehnologije. Tehnologije se u IT obnavljaju u periodima kraćim od 18 meseci, a mi tu nismo ni počeli. Mi smo srednji vek za IT“, tvrdi Bušatlija.
Prilagoditi regulativu
Softverske kompanije poštuju činjenicu da u Srbiji postoji visokoobrazovana i relativno jeftina radna snaga, pa je tako još 2005. Microsoft u Beogradu otvorio jedini razvojni centar u jugoistočnoj Evropi, koji zapošljava 150 ljudi i danas ima mrežu od 1.000 partnera širom zemlje. Međutim, velikih investicija iz sveta u nove tehnologije u Srbiji još nema.
Stefan Lazarević smatra da je jedna od ključnih stvari za IT razvoj olakšavanje elektronskog poslovanja kroz prilagođavanje regulative:
„Pre svega treba da izvršimo digitalizaciju ili automatizaciju naših procedura, te da se zakoni iz domena finansijskog poslovanja prilagode XXI veku i poslovanju putem Interneta. U jednoj državi u Africi oko četiri miliona ljudi ima račun u banci, a osam miliona ljudi kupuje robu i usluge putem mobilnog telefona", kaže Lazarević.
Najveću IT investiciju u Srbiju za sada je najavila Mubadala, gigant iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, sa godišnjim obrtom od 55 milijardi dolara, koja je zainteresovana da izgradi Centar za istraživanje i fabriku čipova. Prema prvim informacijama, procenjena vrednost investicije u početnoj fazi mogla bi da bude nekoliko stotina miliona dolara, a kasnije do čak četiri milijarde.
Ekonomista Mahmud Bušatlija sumnja da su tako veliki projekti sada mogući u Srbiji:
„Prvo njihovo pitanje je bilo - da li mi možemo da obezbedimo 1000 livaca silikona. Naši su neoprezno rekli da to nije nikakav problem, pa kada su se vratili kući i pitali šta je livac silikona, ispostavilo se da to kod nas niko ne zna. Mi nemamo obučene ljude za to, mi nemamo ni jednu ozbiljnu fabriku bilo kojih IT komponenti", naglašava Bušatlija.
Sa predstavnicima vlasti u Beogradu o mogućim istraživanjima, poslovima u oblasti inovacija i razvoju novih tehnologija, do sada su razgovarali čelni ljudi kompanija Microsoft, IBM, Mubadala, Intel, EMC, kao i brojne manje svetske firme, koje već posluju u Srbiji.
Stefan Lazarević zaključuje da sve to predstavlja dobar signal:
„Mislim da se velike investicije ne događaju preko noći, ali imajući u vidu ovako pozitivan trend, nadam se da ćemo u skorijoj budućnosti moći da vidimo neku veću investiciju. Dolaskom manjih investicija, dolazi veliki broj većih i manjih ribica, a onda za njima možemo da očekujemo da dođe i neki kit od investicije.“