"U aprilu još možemo da izmirimo račune, ali posle više nemamo novca."
Ovim rečima dekan državnog Hemijskog fakulteta u Beogradu Goran Roglić opisuje finansijsku situaciju u kojoj se našla ova obrazovna institucija.
Računi za struju stižu na naplatu, novca nema, a dalji rad fakulteta postaje upitan, upozorava.
"Računi za struju su se uvećali sa milion i po dinara (12.800 evra) na tri miliona (25.000 evra) za dve godine", kaže Goran Roglić u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Prema njegovim rečima, Hemijskom, ali i pojedinim drugim fakultetima, ugroženo je funkcionisanje ako se problem sa računima ne reši, odnosno ako država ne uveća izdvajanja za režije.
Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu veoma otežano i neretko sa zakašnjenjem izmiruje obaveze koje se tiču plaćanja računa za struju i komunalne usluge, naveli su sa ovog fakulteta za RSE.
Za sada se država nije oglasila kako planira da reši ove finansijske probleme, a odgovor Ministarstva prosvete i finansija nije dobio ni RSE.
Hemijski fakultet u glavnom gradu Srbije smešten je u zgradi zajedno sa još nekoliko fakulteta na kojima se izučavaju prirodne nauke i matematika.
U njoj je nastava za studente Matematičkog, Fizičkog, Biološkog fakulteta, Fakulteta za fizičku hemiju i drugih srodnih oblasti.
Borba fakulteta sa troškovima za struju
"Situacija se znatno pogoršala u poslednje dve godine zbog skoka cene struje", kaže za RSE dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić.
On objašnjava da Hemijski fakultet zauzima najveću površinu zgrade na Studentskom trgu u centru Beograda, pa samim tim ima i najveće troškove.
"Ostali (fakulteti) imaju oko šest puta manje račune jer zauzimaju negde između osam i 12 odsto zgrade", kaže on.
Roglić kaže da Hemijski fakultet trenutno nema dugove, ali da će plaćanje računa posle aprila biti teško.
Prema njegovim rečima, računi se sada izmiruju od školarina i prihoda fakulteta, ali ubrzo više neće biti sredstava.
"Troše se sredstva fakulteta za pokrivanje troškova koje bi država trebalo da pokrije. Tražili smo od Ministarstva (prosvete) da se novac za ovu namenu poveća. Novac za to je ostao na nivou iz 2019. godine", objašnjava on.
Roglić kaže da drugi fakulteti uspevaju da namiruju troškove jer imaju veći broj samofinansirajućih studenata i delom tako što povećavaju školarine.
Dobili smo obećanje da će problem samih troškova biti rešen. Međutim, mi obećanja dobijamo dosta dugo, a ništa se ne dešavadekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić
"Ako bismo povećali cenu školarine 100 odsto, mi bismo uspevali da platimo račune, a nama to nije rešenje", objašnjava on dodajući da je problem u tome što se mali broj studenata odlučuje za Hemijski fakultet.
"Mi smo imali nekih 55 slobodnih budžetskih mesta (prošle godine)", kaže on.
Inače, državni fakulteti u Srbiji upisuju jedan deo studenata o trošku državnog budžeta, dok deo studenata plaća školarinu (samofinansirajući studenti).
RSE nije dobio odgovor od Fizičkog, Matematičkog, Biološkog fakulteta koji izvode nastavu u istoj zgradi na pitanje da li imaju iste ili slične probleme.
Iz Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF) u Novom Sadu navode za RSE da imaju isti problem kao Hemijski fakultet u Beogradu.
"Konkretno, u 2023. godini je PMF u Novom Sadu od osnivaca dobio svega 17 odsto od ukupnog iznosa koji je bio potreban za plaćanje računa za struju i komunalne usluge", navode u pisanom odgovoru.
Navode da su na sednicama Senata i Odbora za finansije Univerziteta u Novom Sadu ukazivali na problem i molili da se "unutar univerzitetske zajednice inicira rešavanje problema".
U odgovoru na pitanja RSE takođe navode spomenuti problem postoji godinama unazad.
"Svake godine je sve intenzivniji jer od osnivača stiže sve manji procenat za izmirenje navedeneih troškova, a sve veći udeo tih troškova pada na teret sopstvenih sredstava fakulteta", ističu sa PMF-a.
Kakav je odgovor institucija?
Dekan Hemijskog fakulteta kaže da je fakultetu jedino Ministarstvo rudarstva i energetike izašlo u susret i dalo neke konkretne predloge za smanjenje troškova grejanja zgrade.
"Ušli smo u pregovore da uradimo stolariju i povećamo energetsku efikasnost zgrade", kaže on.
Ova zgrada je, inače, izgrađena početkom 60-ih godina.
Razgovori sa predstavnicima Ministarstva prosvete i finansija, kako navodi, bili su u decembru i februaru.
"Dobili smo obećanje da će problem samih troškova biti rešen. Međutim, mi obećanja dobijamo dosta dugo, a ništa se ne dešava", ističe Roglić.
Iz Ministarstva rudarstva i energetike potvrdili su za RSE da su sa predstavnicima Hemijskog fakulteta održali više sastanaka zbog problema plaćanja režija gde je postignut dogovor da se zgrada u kojoj su smešteni fakulteti sanira.
"Povećanjem energetske efikasnosti zgrade u kojoj je Hemijski fakultet, ali i drugi fakulteti, smanjiće se potrošnja energije, samim tim i sredstva koja se izdvajaju za električnu energiju", navode u odgovoru.
U ovom Ministarstvu kažu da su ih do sada ovim povodom kontaktirali jedino sa Hemijskog fakulteta.
Šta kažu studenti?
RSE je razgovarao sa tri studentkinje koje pohađaju nastavu na različitim fakultetima u zgradi na Studentskom trgu u Beogradu.
Sve kažu da su upoznate sa problemom.
"O tome se priča među studentima. Imam dosta vežbi na Hemijskom fakultetu. Što se toga tiče, ispunili su sve uslove. Jedino reagensi (materijali za hemijske reakcije) nekada nedostaju", kaže Lana.
Ona smatra da studenti retko upisuju prirodne nauke jer postoji predrasuda da su to "teški fakulteti".
"Takvo je vreme – ljudi su se preorijentisali na tehnologiju više nego na klasičnu nauku, tako da na fakultetu imamo dosta mesta za još studenata", navodi Lana.
Katarina Baucal studira na Katedri za astronomiju i kaže da uslovi za rad nisu zadovoljavajući.
"Nema grejanja, to je neka standardna priča. Lift često ne radi. Pre tri godine nismo imali funkcionalnu belu tablu na kojoj može da se piše i briše", kaže ona dodajući da je od profesora čula da postoji i problem sa plaćanjem režija.
"To je priča koja se ponavlja. Ne verujem u to da će se zatvoriti zgrada", smatra ona.
Katarina smatra da je sve manje studenata koji žele da se bave prirodnim naukama jer "slika bavljenja naukom u Srbiji je katastrofa".
"Ja da nisam toliki zaljubljenik u to što radim, i ja bih možda razmišljala o tome da nađem neki posao sa jadnom platom, nego neki programerski posao. Nema popularizacije nauke u Srbiji", zaključuje ona.
Jana Velimirović studira na Hemijskom fakultetu i kaže da je iz medija saznala da fakultet ima problem sa plaćanjem troškova.
"Mislim da je taj problem do države i da bi fakultet trebalo da ima olakšice za plaćanje struje", kaže ona.
Jana kaže da se nauka nešto više promoviše u Srbiji nego ranije, kroz festivale i neke događaje, ali da se naučni poziv ne smatra perspektivnim.
"Obrazovni profili kao što su biohemičar i diplomirani hemičar nisu dovoljno cenjeni u Srbiji, ako uporedimo sa platama u Evropi i ako posmatramo status naučnika", kaže Jana.
'Katastrofalna' situacija
Milovan Šuvakov, vanredni profesor na Institutu za fiziku i bivši pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje, za RSE kaže da je za problem plaćanja računa delom odgovoran Univerzitet.
"Dok pojedinim fakultetima nedostaje prostora usled povećanih kvota (broja studenata), na drugima imamo problem da nemaju para da plate struju. Da je univerzitet integrisan, sam bi lako rešio ove probleme", smatra Šuvakov.
S druge strane, on ocenjuje da je trenutna situacija u kojoj se fakulteti nalaze "katastrofalna i zahteva intervenciju države".
"Minimum je 'zlatni padobran' za ove fakultete koji su u problemu, ali i nalaženje rešenja kojima bi profesije nastavnika postale više privlačne za buduće studente - kroz povećanje ulaganja u obrazovanje, stipendije uz garantovan posao i slične mere koje su česte u drugim državama", navodi Šuvakov.
RSE nije dobio odgovor Univerziteta u Beogradu da li su upoznati sa problemom Hemijskog fakulteta i na koji način planiraju da ga reše.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za 2022, broj studenata koji su upisali prirodne nauke, matematiku i statistiku dvostruko je manji od broja studenata na društvenim naukama i na fakultetima za umetnost i humanističke nauke.
Najviše studenata, prema ovim podacima, odlučuje se za oblast inženjerstva, proizvodnje i građevinarstva.
