Tri godine nakon što je podneo ostavku na mesto vršioca dužnosti direktora u najvećem javnom preduzeću u Srbiji "Elektroprivreda Srbije", Milorad Grčić uhapšen je 12. februara sa još 14 osoba pod sumnjom da su oštetili to preduzeće za više od 100 miliona dinara (oko 850 hiljada evra).
Više javno tužilaštvo u Beogradu je saopštilo da se uhapšeni sumnjiče za zloupotrebe, počinjene od 2018. do 2021. godine.
Pojedini okrivljeni, prema navodima glavnog tužioca Nenada Stefanovića, terete se i za davanje i primanje mita, koje su dalje prikrivali pranjem novca.
Uhapšeni Grčić je, kao funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), od jula 2024. na čelu beogradske opštine Obrenovac.
Među uhapšenima su i direktor firme "Tim Systems" iz Beograda i njen faktički vlasnik, direktor beogradske firme "IntellSec", kao i direktor "HRC Horeca", te direktor Fudbalskog kluba Borac iz Lazarevca.
Tužilac Stefanović je izjavio i da je ovo "tek početak, velike, najavljene akcije na suzbijanju korupcije".
Akciju borbe protiv korupcije najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u januaru, navodeći da će ona početi krajem tog meseca i da "niko neće biti zaobiđen".
Hapšenje Grčića i najava borbe protiv korupcije dolaze u vreme višemesečne blokade desetina fakulteta u Srbiji i masovnih protesta na kojima se traži politička i krivična odgovornost za pogibiju 15 ljudi u obrušavanju nadstrešnice na rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Kakve su reakcije na hapšenje?
Tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Jasmina Paunović kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da se slučaj Grčića odnosi na period od pre četiri i više godina, te je krivična prijava "sve vreme čekala da se 'aktivira'".
"Postavlja se pitanje – ako se sve to znalo, kako je to lice (Milorad Grčić) mogao da se postavi za predsednika opštine", kaže ona.
Rad Paunović i druge tužiteljke Bojane Savović doveo je 2023. do hapšenja šestorice osumnjičenih za zloupotrebe u Elektroprivredi Srbije.
Nakon toga, one su u februaru te godine razmeštene u drugo odeljenje u tužilaštvu, što je dovelo do protesta dela javnosti i optužbi da je tužilaštvo pod kontrolom vlasti.
Paunović kaže da hapšenje Grčića "nema dodirnih tačaka" sa predmetom na kom su ona i Savović radile.
Smatra da je i ovo hapšenje dokaz da "živimo u vreme sistemske korupcije".
"Ovo je kalkulisanje sa javnošću. Šta znači veliko ili malo hapšenje? Ako je neko krivično odgovoran, on mora odmah da bude uhapšen i procesuiran", kaže Paunović, dodajući da se hapšenja "ne najavljuju", kako je to uradio predsednik Srbije.
Dragoslav Ljubičić, predstavnik sindikata "Nezavisnost" u EPS-ovom ogranku Termoelektrane "Nikola Tesla", ocenjuje za RSE da je vest o hapšenjima "zakasnela".
"Bojim se da je to samo pokušaj smirivanja tenzija u društvu, nakon protesta koje predvode studenti, i lažnog pokazivanja građanima Srbije da je borba protiv korupcije počela", navodi on.
Ljubičić podseća na slučaj kolapsa elektroenergetskog sistema krajem 2021, do kog je, smatra, došlo zbog zloupotreba u Elektroprivredi.
Do nestašice struje je došlo posle prvog snega krajem 2021, što je pogodilo stotine hiljada ljudi i više od 2.200 trafo-stanica širom zemlje.
Bilo je potrebno nekoliko dana da se stabilizuje snabdevanje.
Iz EPS-a je tada saopšteno da je do kolapsa došlo je jer u Termoelektrani Nikola Tesla (TENT) kod Obrenovca, tridesetak kilometara jugozapadno od Beograda, korišćen ugalj lošeg kvaliteta.
TENT-om upravlja EPS.
"Ovih 100 miliona (dinara štete) su samo hiljadu i šeststoti deo ukupne štete od 1,6 milijardi evra, koju su građani Srbije, kao vlasnici Elektroprivrede, pretrpeli zbog havarije u TENT-u od decembra 2021. godine i potonje štete koja je nastala zbog uvoza struje", navodi Ljubičić.
Srbija je tada bila prinuđena da uvozi ogromne količine struje i u tom periodu je trošila trećinu više električne energije nego što proizvodi.
"Da su institucije radile, Milorad Grčić nikada ne bi bio u poziciji da bude odgovorno lice, a sada se sumnjiči da je nameštao tendere sa tim biznismenima sumnjivog kapitala, da on ili bilo ko njemu sličan, sa vrlo sumnjivim diplomama, bude postavljen na mesto vršioca dužnosti direktora", naglašava Ljubičić.
Dodaje i da je od 2014. godine javno govorio o zloupotrebama u EPS-u, ali da ga nikada nijedna pravosudna institucija nije pozvala da sa njom podeli svoja saznanja.
Ljubičić naglašava i da je danas, u istom danu kada je bivši v.d. direktor EPS-a Grčić uhapšen, on dobio otkaz.
"Zato što sam javno pričao o zloupotrebama u EPS-u, iznosio stavove na društvenim mrežama i u medijima i gde god sam imao mogućnost. E, onda su to smatrali povredom radne discipline, pa su mi uručili otkaz", dodaje.
Najavio je žalbu inspekciji rada i tužbu protiv takve odluke poslovodstva EPS-a.
Iz EPS-a su na upit RSE o ovom slučaju naveli da je otkaz Ljubičiću posledica "nepoštovanja radne discipline".
Kako navode, Ljubićić je "u više navrata na radnom mestu u toku radnog vremena snimao i objavljivao video sadržaj u kojima je promovisao i zastupao potrebe pojedinaca i organizacija čija delatnost nije u vezi sa poslovanjem EPS".
Iz EPS-a ističu da ovo nije prvi slučaj otkaza zbog nepoštovanja radne discipline i "objavljivanja neprimerenih sadržaja sa radnog mesta".
Bivša ministarka Mihajlović: Borba protiv korupcije treba da bude stalna
Bivša ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović, sa druge strane, pozitivno gleda da hapšenje Grčića zbog sumnje na korupciju u EPS-u.
"Nikada nije kasno da oni koji su oštetili državu, građane ove zemlje, budu procesuirani i privedeni. Najvažnije je da država radi svoj posao", navela je ona u pisanom odgovoru za RSE.
Mihajlović je istakla da je tokom svog mandata "podnosila krivične prijave i govorila protiv onih koji su upropašćavali ne samo EPS, već i druga preduzeća u energetici i infrastrukturi".
"Borba protiv korupcije i kriminala je normalna i treba da bude stalna", navodi ona.
Zorana Mihajlović je do 2022. u različitim mandatima bila na čelu dva resora - Ministarstva energetike i rudarstva i Ministarstva saobraćaja, infrastrukture i građevine.
Ministarstvo energetike je u januaru 2022, dok je ona bila nje njegovom čelu, podnelo krivičnu prijavu protiv Grčića, zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj i prekoračio granice svojih ovlašćenja.
Tu krivičnu prijavu je u septembru 2022. odbacilo Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Grčić je na mesto vršioca dužnosti direktora EPS-a postavljen 2016. godine.
Podneo je ostavku u februaru 2022, tri meseca nakon krize sa snabdevanjem električnom energijom.
Kontroverze i izazovi koji su pratili EPS
Preduzeće "Elektroprivreda Srbije" je prethodnih godina u više navrata bilo tema medijskih izveštaja zbog sumnji na zloupotrebe, ali i zbog dugoročnih problema sa kojima se suočava.
Elektroprivreda Srbije odbila je 2023. da dostavi podatke RSE kako i od koga uvozi ugalj iz bh. entiteta Republika Srpska.
Bez odgovora je tada ostalo i pitanje da li je sa tim poslom povezana firma Zvonka Veselinovića, biznismena sa severa Kosova koji je pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država zbog sumnji na organizovani kriminal i korupciju.
Istraživanje RSE pokazalo je tada da su mašine sa oznakama njegove firme "Inkop" radile na privatnom kopu uglja u Bistrici kod Prijedora, a da je ugalj iz tog rudnika završavao u Elektroprivredi Srbije.
EPS se 2021, između ostalog, suočio sa tužbom nevladinog Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) zbog zagađenja iz termoelektrana "Nikola Tesla" i "Kostolac".
Inače, EPS-ove termoelektrane spadaju među najveće zagađivače sumpor-dioksidom u Evropi.
Viši sud u Beogradu je, prema navodima organizacije RERI, u septembru 2022. godine doneo presudu i naložio EPS-u da višestruko smanji emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana zbog njihove opasnosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu.
EPS je 2022. bio i tema izveštaja nezavisnog Fiskalnog saveta Srbije u kom je, između ostalog, bilo navedeno da EPS nije na vreme investirao u svoje kopove uglja – pa je manjak i uglja i struje morao da uvozi po rekordno visokim cenama.
U 2023. godini beležio je poslovni dobitak oko 970 miliona evra, dok je u godinama pre toga beležio gubitak, pokazuju redovni izveštaji ovog preduzeća, objavljeni na sajtu državne Agencije za privredne registre (APR).
Preduzeće Elektroprivreda Srbije ima 19.595 zaposlenih, prema poslednjem finansijskom izveštaju APR-a.
