Neke od najprepoznatljivijih građevina iz sovjetskog doba u Gruziji upravo su stavljene na prodaju, ali bi potencijalnim kupcima bilo pametno da dobro prouče sitna slova pre nego što stave svoj potpis.
Vlada Gruzije je 20. oktobra oglasila prodaju deset oronulih lečilišta u nekadašnjem sovjetskom banjskom gradu Ckaltubu, a onlajn aukcija se završava 15. novembra. U ovaj grad su nekada stizali direktni vozovi iz Moskve, dovozeći goste u banje ispunjene toplom, blago radioaktivnom mineralnom vodom.
Najpoznatiji među ovim objektima je lečilište Medea, čiji su neoklasični lukovi prikazivani u zapadnim medijima.
Tbilisi za Medeu traži iznos ekvivalentan 3,3 miliona dolara, ali kupac mora da se obaveže da će u narednih pet godina uložiti dodatnih 24 miliona dolara u renoviranje, čime bi trebalo da se obezbedi najmanje 120 soba za goste, kao i konferencijske sale i restorani. Za ostala lečilišta u ovoj aukcijom važe slični uslovi s između milion i 3,5 miliona dolara za kupovinu, uz obavezu znatno većih ulaganja u restauraciju.
Frederik le Fišu (Frederic Le Fichoux) je stručnjak za komercijalne nekretnine koji je učestvovao u izradi studije izvodljivosti iz 2020. za oživljavanje Ckaltuba. Veteran u ovom sektoru rekao je za RSE da uslovi kupovine na ovoj aukciji odražavaju činjenicu da restauracija pojedinačnih lečilišta možda neće biti dovoljna da privuče posetioce u grad u kojem su šira infrastruktura i drugi sadržaji i dalje zapušteni.
"Ako ste jedan investitor i kupite, renovirate objekat koji ste kupili, vratite ga u život", rekao je on, "ali ostatak destinacije i dalje je ruina".
Le Fišu kaže da Ckaltubo ima komercijalni potencijal, ali da razvoj "mora biti zajednički poduhvat javnih sredstava, kojima bi se dovoljno uložilo u unapređenje pristupne infrastrukture poput puteva, i privatnog sektora, koji bi ponovo ulagao u zgrade kako bi se tamo ponovo stvorila investiciona destinacija".
Sedam lečilišta u Ckaltubu prodato je na ranijim aukcijama, ali su tri nedavno vraćena u državno vlasništvo, među njima i Medea 2024, nakon što njen kupac nije ispunio nespecifikovane ugovorne obaveze.
David Sičinava odrastao je igrajući se među lečilištima u Ckaltubu i slaže se da se njegov rodni grad suočava s pristupom "sve ili ništa" kad je reč o obnovi.
"Naravno, kao neko ko je tamo odrastao, voleo bih da vidim da grad ponovo cveta", rekao je on. Ipak, ovaj akademski radnik koji živi u Kanadi ukazuje na jedan konkretan detalj gruzijskog zakona zbog kog ima podeljena osećanja o potencijalu ekonomske transformacije.
Važeći gruzijski zakoni o dozvolama izdvajaju Ckaltubo i oslobađaju ga naknada za dozvole za operatere kockarnica, očigledno u pokušaju da se privuku investicije. Takve naknade drugde u zemlji mogu iznositi i do 1,9 miliona dolara godišnje.
"Balneologija (nauka o terapijskoj upotrebi kupatila) sama ne može da podrži onu vrstu turista koju ovaj grad može da ugosti", rekao je Sičinava.
Ckaltubo je dospeo u naslove u oktobru 2019, kada je najbogatiji čovek Gruzije i osnivač vladajuće partije Gruzijski san Bidzina Ivanišvili obećao da će otkupiti državne banje i lečilišta u Ckaltubu, čije je stanje tada opisao kao "depresivno".
Ivanišvili je rekao da će pokrenuti "sveobuhvatnu rehabilitaciju" oronule infrastrukture. Taj plan nikada nije ostvaren i gruzijski premijer Irakli Kobahidze, lojalista Ivanišvilija, rekao je medijima 20. oktobra da su planovi odbačeni zbog pandemije i onoga što je nazvao "de fakto sankcijama" protiv Ivanišvilija.
Ckaltubska lečilišta služila su od devedesetih godina kao domovi za ljude raseljene zbog sukoba u Abhaziji i Južnoj Osetiji. Većina se od tada odselila, a Sičinava procenjuje da u zgradama danas ima samo oko 100 do 200 interno raseljenih lica.
Madona Muškudijani preselila se u lečilište u Ckaltubu nakon što je 1992. pobegla iz svog doma u Abhaziji. Preseljena je u stan u gradu 2023. Iako su uslovi u delimično oronulom lečilištu bili loši, za RSE je rekla da se i dalje često vraća da poseti bivše komšije.
"Nedostaje nam svaki minut koji smo tamo proveli. To nam je bio drugi dom", rekla je ona.