Gordon doneo Nikoliću i Dačiću poruku o Kosovu

Poruka novoj srpskoj vlasti koju je pomoćnik američkog državnog sekretara Philip Gordon poslao uoči samog dolaska u Beograd, a koja je verovatno i direktno saopštena srpskim zvaničnicima, nije mogla biti jasnija: od Srbije se ne očekuje da u ovoj fazi prizna Kosovo, ali će morati da prihvati činjenicu postojanja suverenog i nezavisnog Kosova unutar sadašnjih granica.

Gordonova kosovska poruka bila je, u to nema nikakve sumnje, glavna tema njegovih razgovora sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i budućim premijerom Ivicom Dačićem. O tome svedoči i njen nastavak u kome se vlasti u Beogradu poručuje da podela Kosova nije opcija ni za Srbiju ni za Kosovo.

Gordon je još dodao da Sjedinjene Države mogu i hoće da pomognu, ali da Beograd mora da prestane da podržava – kako je kazao – ilegalne bezbednosne i sudske strukture na severu Kosova i obezbedi potpunu slobodu kretanja za sve. Dakle, sumirao je visoki američki gost – SAD očekuju normalizaciju odnosa Srbije i Kosova.

Istu poruku je, u nešto blažoj diplomatskoj retorici, uputila i američka ambasadorka u Srbiji Mery Warlick:

“Iako ne tražimo niti očekujemo priznanje Kosova od strane Srbije, smatramo da je veoma važno da Srbija i Kosovo nastave da napreduju u dogovorima i da postignu normalizaciju odnosa. U tom smislu se nadamo da će se nova vlada, čim se formira, nastaviti dijalog sa Kosovom, implementirati već postignute i nastaviti da radi na postizanju daljih sporazuma”, rekla je američka ambasadorka.

Gordon je tokom razgovora sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem još jednom saopštio da će SAD sarađivati sa svakom vladom koju izabere Skupština Srbije, odagnavši tako lokalne spekulacije da je došao da pogura stvaranje velike koalicije između demokrata i naprednjaka.

To je ponovila i Warlickova. Upitana o cilju posete pomoćnika državnog sekretara SAD, rekla je da je on u Beograd došao u sklopu šire posete regionu, a da je pitanje formiranja vlade nešto što je u nadležnosti građana Srbije i političara koji su učestvovali u izbornom procesu.

Izrazila je, međutim, i ona očekivanje da će buduća vlast Srbije biti okrenuta evropskoj budućnosti, rešavanju otvorenih pitanja sa susedima i sa Kosovom i borbi protiv organizovanog kriminala.

Za Vašington važna dugoročna zona stabilnosti

Kako razumeti formulu koju i američki i evropski funkcioneri upućuju Beogradu - ne morate priznati Kosovo, ali morate prihvatiti činjenicu postojanja suverenog i nezavisnog Kosova?

Kosovo će postojati kao država koju je priznalo stotinu drugih država i to njegovo postojanje ne bi trebalo da bude ugrožavajuće za Srbiju, a sa druge strane, Srbija ne bi trebalo da ugrožava to i takvo Kosovo, kaže u odgovoru na ovo pitanje Bojan Al Pinto Brkić iz Foruma za međunarodne odnose.

“Mislim da je za Vašington najvažnije da se na nekin način stvara nešto što ne bih čak nazvao ni politikom dobrosusedskih odnosa nego jednom zonom stabilnosti koja će biti održiva na duži rok, a koja će onda prirodnom cirkulacijom ljudi, roba, usluga i ideja stvoriti uslove za kvalitetan odnos Srbije i Kosova, koji opet ne mora da znači priznanje ali znači da život i biznis funkcionišu“, kaže Brkić.

Iako je Gordon, a pre njega i mnogi evropski zvaničnici, poručio da će SAD sarađivati sa svakom vladom u Srbiji koju izabere Skupština Srbije, primetno je da je Nikoliću i Dačiću preneseno očekivanje da će nastaviti da unapređuju razvojnu i evropsku orijentaciju Srbije.

Napominjući da Sjedinjene Države nisu zaboravile teret prošlosti Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije, Brkić kaže da Vašington verovatno ima jasnu realpolitičku računicu koja će proisteći iz vlade čiji će stožer biti ove dve partije.

„Sjedinjene Države verovatno računaju da će bez nacionalističke opozicije vladi Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije biti lakše da prihvati nezavisnost Kosova, iako ne i da ga prizna, a takođe žele da prenesu i poruku Borisu Tadiću koji je sada de facto lider opozicije da se od njega u narednom periodu očekuje da mora držati bok toj vladi po pitanju Kosova“, ocenjuje Brkić.

Neki zapadni analitičari, među kojima je i Eric Gordy sa londonskog Univerzitetskog koledza, kažu da je čak moguće da sledeća vlada bude kooperativnija u odnosima sa zapadom, zato što će i Nikolić i Dačić, zbog opterećenja koja vuku iz prošlosti, više nego Tadić i prethodna vlada, morati Briselu i Vašingtonu da dokazuju da su im partneri. Ono, međutim, na šta zapadni političari sa izvesnom napetošću iščekuju, dodaje Gordy, jeste spisak ličnosti će biti postavljene na čelo nekih osetljivih ministarstava.

“Još uvek se, na primer, ne zna ko će biti sledeći ministar spoljnih poslova. Zapad bi svakako zvonio na uzbunu ako bi ličnost kao što je, recimo, Borisav Pelević, bio postavljen za ministra odbrane. Ako bismo nastavili da spekulišemo, mogli bismo se upitati i da li naredna vlada nema i strategiju da drži zapad u strahu da bi ovakve i slične osobe ekstremističke prošlosti mogla postaviti na važne pozicije - da se, dakle, tako odupire pritiscima zapada i da od njega izvlači i neke ustupke. A što se tiče odnosa nove vlasti prema Kosovu, mora se reći da je kosovska politika prethodne vlade već bila ekstremno loša. Verovatno će i ova vlada nastaviti tu lošu politiku koju je sprovodila prethodna”, kaže britanski analitičar.