Beograd i Priština: Od tehničkog do političkog dijaloga

Šta se krije iza ideje da se pregovori Beograda i Prištine podignu na viši politički nivo? Da li Beograd želi da za pregovarački sto, uz podelu odgovornosti za primenu dogovorenog, stavi i neke teme koje zadiru u pitanje statusa Kosova, da li se krije namera da se za ono što sledi podeli odgovornosti nove vlasti sa svim političkim akterima u zemlji od kojih novi predsednik traži politički konsenzus za nastavak dijaloga koji će voditi ili premijer ili predsednik države? Brisel i Vašington su, sa druge strane, odlučni u tome da osiguraju primenu dogovorenog, što uključuje i ukidanje paralelnih institucija na severu Kosova.

Dosadašnjeg pregovarača Borislava Stefanovića pitali smo šta je hteo Beograd, izaći u susret zahtevima da se primeni dogovoreno ili staviti nove teme na pregovarački sto?

"I jedno i drugo. Veća politička težina onih koji će pregovarati je suštinski garancija bolje i brže implementacije svega šro se dogovori. Politička dimenzija dijaloga se podiže time što su teme komplikovanije i mnogo se više dotiču statusa nego ove do sada. Nova vlada će morati da napravi dogovor sa predsednikom ne samo to ko će da pregovara, već koje će teme probati da reše, znajući da su prve dve električna energija i Telekom, a dalje je to nesumnjivo pitanje severa Kosova. Neophodno je postići saglasnost i dobiti podršku za takav razgovor, jer Priština odbija da priča o tome sa Beogradom“, kaže dosadašnji pregovarač.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin smatra da je osnovna ideja Brisela - osigurati implementaciju dogovorenog.

„U dijalogu je do sada došlo do nekog gornjeg limita, jer je očigledno da su se neke stvari mogle dogovoriti ali da su posle bile blokirane u fazi implementacije. Kako bi se to izbeglo, treba jednostavno obezbediti viši nivo komuniciranja koji će, zahvaljujući politčkoj ulozi onih koji pregovaraju, imati mogućnost i da se to konačno implementira. Jer, problem je uvek jedan te isti, pregovarači su veoma hrabri na rečima i onda im nekako nestane energija, volja i operativna sposobnost u implementaciji“, ocenjuje Kacin.

Sever Kosova ključni problem

Profesor Predrag Simić je oprezan jer smatra da još nije jasno šta će doneti politički nivo razgovora i koliko su različita očekivanja Beograda, Prištine i Brisela i Vašingtona.

„Termin jeste pomalo zagonetan. Mislim da je sve u fazi opipavanja pulsa i o tome šta bi bila tema i na kom nivou da se nastave pregovori koji su u februaru okončani u ovoj fazi, potpisivanjem sporazuma. U ovom trenutku javnost nema nikakve informacije da je bilo šta konkretno dogovoreno i to je mislim tema koja je dovela Rikera ove nedelje u Beograd i koja dovodi uskoro Gordona. Pretpostavljam da će ova tema figurirati vrlo visoko tokom susreta“, kaže profesor Simić.

A da li je o severu Kosova, kao zasebnoj temi dijaloga, bilo reči tokom razgovora sa američkim zvaničnikom Filipom Rikerom koji je ove nedelje bio u Beogradu, pripremajući skorašnju posetu državnog sekretara Filipa Gordona?

Borislav Stefanović kaže da o tome nije razgovarano konkretno, ali da postoji saglasnost da je sever Kosova ključni problem i da će se morati razgovarati sa Prištinom.

Stefanović kaže da ima šanse da se te teške stvari vezane za sever Kosova reše, naročito imajući u vidu stepen konstruktivnosti i pozitivnog pristupa predsednika Nikoloća i buduće vlade prema zapadnim sagovornicima oko tog pitanja.

Jelko Kacin nije direktno odgovorio na naše pitanje da li će, ako pregovaraju visoki zvaničnici Beograda i Prištine, to značiti i stavljanje na dnevni red pitanje severa Kosova.

"Sever Kosova je posebna priča koja se polako spušta sa oblaka na zemlju. Započeti proces uklanjanja tzv. paralelnih struktura, preciznije parakriminalnih struktura, a ostali još slede, označavaju značajan korak dalje“, rekao je Kacin.

Na pitanje da li će se o ukidanju paralelnih struktura razgovarati ili se to smatra završenom stvari, Kacin je odgovorio:

“Ja ne bih prejudicirao o čemu će se pregovarati, o tome će nas izvestiti pregovarači.“

U krugovima bliskim predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću saznajemo da će o ciljevima pregovora koje će voditi ili premijer ili sam predsednik tražiti politički konsenzus u zemlji i to je ono na šta je fokusirana aktivnost ekipe Tomislava Nikolića u narednom periodu.

Vašington i Brisel, uznemireni nekim kontroverznim izjavama mandatara i predsednika, očigledno su čvrsto rešeni da već na početku mandata nove vlasti u Beogradu dobiju bezrezevrnu potvrdu potpune kooperativnosti. A šta ona tačno znači, za sada se samo naslućuje.