Dostupni linkovi

Šta čeka Marine Le Pen i francusku krajnju desnicu posle presude za proneveru?


Francuska krajnje desničarska političarka Marin Le Pen i lider njene partije Nacionalno okupljanje Žordan Bardela, 14. septembar 2024.
Francuska krajnje desničarska političarka Marin Le Pen i lider njene partije Nacionalno okupljanje Žordan Bardela, 14. septembar 2024.

Francuska krajnje desničarska političarka Marin Le Pen (Marine) proglašena je krivom za proneveru sredstava Evropskog parlamenta u periodu od 12 godina.

U presudi koja će uzdrmati i francusku i evropsku politiku, sud u Parizu je presudio da ona nema pravo da se kandiduje za neku političku funkciju što odmah stupa na snagu i što znači da najverovatnije neće učestvovati u predsedničkoj trci koja bi trebalo da se održi najkasnije u proleće 2027.

Prema navodima suda, Le Pen je proglašena krivom za pronevjeru 474.000 eura, zbog fiktivnog zapošljavanja četiri asistenta iz njene stranke u Evropskom parlamentu.

Ona je otišla iz suda bez komentara. Iako može da se žali na presudu, svaki takav korak mogao bi potrajati godinama, što bi potencijalno značilo kraj njene političke karijere.

Le Pen, koja se u drugom krugu predsedničkih izbora suočila s aktuelnim predsednikom Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron) 2017. i 2022. godine, smatrana je favoritkinjom da postane prva žena na čelu Pete republike.

Ona je 2022. dobila 41,5 odsto u drugom krugu, što je najbolji rezultat koji je francuska krajnja desnica imala na predsedničkim izborima.

Budući da Makron ne može da se kandiduje za treći mandat, Le Pen bi bila najprepoznatljivije lice na predstojećim izborima, a ankete su dosad pokazivale da bi pobedila svakog potencijalnog kandidata mejnstrim levice ili desnice.

Čišćenje Nacionalnog fronta

Le Pen je preuzela Nacionalni front od Žan-Mari Le Pena (Jean-Marie) još 2011. godine, preimenovala ga u Nacionalno okupljanje i pokušala da očisti njegov imidž distancirajući partiju i sebe od nekih otvoreno rasističkih i antisemitskih stavova iz prošlosti njenog oca.

Ona je zadržala veoma kritičan stav prema imigraciji i islamu i želi da ukloni Francusku iz integrisane vojne komande NATO-a.

Međutim, odustala je od svojih ranijih obećanja da će zemlju izvesti iz Evropske unije i evrozone.

Njenoj partiji je ruska banka odobrila pozajmicu o kojoj se dosta govorilo još 2014. godine i dok je u prošlosti davala podršku Moskvi i kritikovala sankcije EU protiv Kremlja, ona je podržavala Francusku u prihvatanju ukrajinskih izbeglica.

Posle presude od 31. marta, Kremlj je naveo da "žali zbog kršenja demokratskih normi".

Evropski zvaničnici, koji su govorili pod uslovom da im se ne spominje ime, nadali su se da bi ona mogla da bude umerenija na funkciji, možda na tragu desničarske italijanske premijerke Đorđe Meloni (Georgia), koji se u Briselu uglavnom smatra kompetentnom i kooperativnom.

Oni su, međutim, upozorili da se Nacionalno okupljanje uvek pozicioniralo dalje udesno i da je ključni osnivač političke porodice Patriotr za Evropu zajedno s mađarskom vladajućom strankom Fides, čiji je lider Viktor Orban odmah izrazio podršku Le Pen na mreži X.

Pitanje je šta će sada biti s njenom strankom.

Još osam bivših poslanika Evropskog parlamenta iz Nacionalnog okupljanja osuđeno je zajedno s Le Pen zbog preusmeravanja miliona evra iz fondova Evropskog parlamenta za plaćanje osoblja iz Francuske između 2004. i 2016. godine, što je dovelo do pitanja da li pokret može da preživi takav udarac.

Šta je sledeće za francusku krajnju desnicu?

Žordan Bardela (Jodran Bardella) – koji je preuzeo dužnost zvaničnog lidera Nacionalnog okupljanja 2021. i pripreman je za naslednika Le Pen – nije direktno okaljan skandalom.

Međutim, može li Bardela imati istu snagu kao Le Pen? Sa samo 29 godina, smatra se premladim i previše neiskusnim. Iako je Nacionalno okupljanje završilo na prvom mestu na izborima za Evropski parlament u junu prošle godine, neuspeh stranke da ponovi taj rezultat na nacionalnim parlamentarnim izborima kasnije tog leta postavio je pitanja o poziciji Bardele.

Ostaje da se vidi kako će biračko telo odgovoriti na presudu. Mnogi evropski političari bili su šokirani oštrim kritikama američkog potpredsednika Džej Di Vensa (J. D. Vance) ranije ove godine zbog otkazivanja prvog kruga predsedničkih izbora u Rumuniji u decembru posle navoda o mešanju Rusije u ime nezavisnog kandidata Kalina Đorđeskua (Calin Georgesku), koji je iznenađujuće završio na prvom mestu.

I sada se može očekivati slična reakcija jer će mnogi na populističkoj desnici osuditi to kao korišćenje pravosuđa kao oružja protiv političara koji se ne smatraju politički mejnstrimom. Marin Le Pen je upravo postala njihov "par ekselans čuveni slučaj" (cause celebre par excellence) koji im može dati podsticaj da dobiju još više glasova nezadovoljnih.

XS
SM
MD
LG