Predsednik Francuske Emanuel Makron u ponedeljak je prihvatio ostavku premijera Sebastijana Lekornua, svega nekoliko sati nakon što je on predstavio svoj kabinet, saopštila je Jelisejska palata.
Kako prenosi AFP, time je dodatno produbljen politički zastoj u ovoj evropskoj zemlji.
Makron je prošlog meseca imenovao Lekornua, bivšeg ministra odbrane, na funkciju premijera.
Međutim, sastav kabineta, objavljen 6. oktobra kasno uveče, je u velikoj meri ostao nepromenjen, što je izazvao oštre kritike širom političkog spektra.
Odlazeći francuski premijer je u ponedeljak izjavio da nisu ispunjeni uslovi da ostane na funkciji.
"Uslovi nisu bili ispunjeni da bih obavljao svoju funkciju premijera", rekao je Lekornu, osuđujući "partijske apetite" frakcija koje su, kako je rekao, prisilile njegovu ostavku.
Lekornua je čekao izuzetno težak zadatak — da obezbedi podršku u duboko podeljenom parlamentu za budžet štednje za narednu godinu.
Njegova dva prethodnika, Fransoa Bajru i Mišel Barnije, smenjeni su u skupštinskom sukobu oko plana potrošnje.
Javni dug Francuske dostigao je rekordni nivo, pokazali su zvanični podaci objavljeni prošle nedelje.
Odnos duga prema BDP-u u Francuskoj sada je treći najveći u Evropskoj uniji, posle Grčke i Italije, i skoro dvostruko veći od 60 odsto koliko dozvoljavaju pravila EU.
Prethodne vlade su poslednja tri godišnja budžeta progurale kroz parlament bez glasanja, koristeći mehanizam koji dopušta ustav, ali koji je žestoko kritikovala opozicija.
Međutim, Lekornu je prošle nedelje obećao da će poslanicima omogućiti da glasaju o predlogu zakona.
Francuska se nalazi u političkom zastoju otkako je Makron sredinom prošle godine raspisao vanredne parlamentarne izbore u pokušaju da ojača svoju političku poziciju.
Taj potez mu se obio o glavu, ostavivši Makronov blok u manjini u Narodnoj skupštini.
Pad na francuskoj berzi
Pariska berza je u ponedeljak zabeležila pad, a troškovi zaduživanja Francuske naglo su porasli nakon što je premijer Sebastijan Lekornu podneo ostavku.
Indeks CAC 40, koji obuhvata akcije najvrednijih francuskih kompanija, bio je u padu od 1,7 odsto u ponedeljak ujutro, nakon što je neposredno posle objave potonuo više od dva odsto.
Prinos na desetogodišnje francuske državne obveznice – što predstavlja cenu zaduživanja zemlje – kratko je porastao na 3,61 odsto pre nego što se stabilizovao na 3,57 odsto.
"Ako se pređe prag od 3,60 odsto, francuski dug bi mogao biti izložen masovnim napadima, što bi dodatno uznemirilo tržišta", rekao je Antoan Andreani, šef istraživanja u XTB France, platformi za trgovinu.
Razlika između prinosa na francuske i nemačke obveznice – ključni pokazatelj toga kako investitori procenjuju kreditni rizik Francuske u poređenju sa Nemačkom – dostigla je najviši nivo u poslednjih devet meseci.
Ta razlika dostigla je 89 baznih poena, u poređenju sa 81 dan ranije.
