• Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen održala je snažan govor Stanje Evropske unije usred eskalacije tenzija s Rusijom.
• Izrazila je solidarnost s Poljskom pošto su ruski dronovi ušli na teritoriju EU, što je dovelo do konsultacija u NATO-u.
• Fon der Lajen je izložila planove za dodatne sankcije Rusiji, smanjenje uvoza energenata i potencijalne sekundarne sankcije stranim kompanijama.
• Predlozi uključuju korišćenje zamrznute ruske imovine za reparacije Ukrajini i finansiranje proizvodnje dronova za jačanje istočnog krila EU.
Nije iznenađenje što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) nastupila borbeno na sve strane, mada posebno ka istoku, dok je držala godišnji govor Stanje Evropske unije (SOTEU) u Strazburu.
Samo nekoliko sati pre njenog pojavljivanja pred evropskim poslanicima 10. septembra, nekoliko ruskih dronova ušlo je na teritoriju Poljske i EU u upadu bez presedana.
Varšava je pozvala na hitne konsultacije NATO-a po članu 4, koje nisu pokrenute još od početka invazije Rusije na Ukrajinu pre više od tri godine, i atmosfera je bilo izrazito borbena.
Fon der Lajen je odmah izrazila "punu solidarnost" s Poljskom i rekla da "svi vidimo šta Rusija podrazumeva pod 'diplomatijom'".
Poruka ruskog predsednika Vladimira Putina je jasna, rekla je ona, i odgovor Evrope mora biti jasan.
Ali kakav će biti taj odgovor?
Više sankcija zasigurno.
Devetnaesti paket za Rusiju je već u pripremi.
EU će ubrzati proces prekida smanjenja uvoza ruskih energenata do 2027. godine, dodatno će targetirati rusku "flotu u senci" koja pomaže da ruska nafta odlazi iz zemlje radi finansiranja rata, a po prvi put, Brisel bi mogao da stranim kompanijama uvede sekundarne sankcije.
Iako Fon der Lajen to nije pomenula, evropski zvaničnici takođe rade na mogućnosti ograničavanja izdavanja turističkih viza Rusima za ulazak u EU i daljeg ograničavanja prisustva ruskih diplomata u Uniji.
Privatno, malo zvaničnika EU veruje da će to promeniti računice unutar Kremlja, ali će EU uvesti restriktivnije mere Moskvi u nedostatku boljih ideja.
Međutim, na ukrajinskoj strani jednačine, EU će verovatno delovati odlučnije i pokušati da ojača Ukrajinu i zemlje istočnog krila Unije koje je ona posetila prošle nedelje.
Povodom Ukrajine je iznela ideju o "reparacionom zajmu" zasnovanom na novčanim sredstvima povezanim s više od 200 milijardi evra ruske zamrznute imovine u bloku.
Ostaje da se vidi kako će se to tačno odvijati i koliko će se novca prikupiti, ali je ona jasno stavila do znanja da novac neće biti potpuno konfiskovan, da će rizik biti snošen kolektivno i da Kijev mora da vrati zajam tek kada Rusija plati reparacije.
Još jedan predlog bio je isplata šest milijardi evra unapred za podršku proizvodnji dronova u Ukrajini.
Pošto je Poljska pod napadom, fon der Lajen je veliki deo svog govora posvetila tome kako će se zemlje u istočnom delu EU braniti.
Zavetujući se da će braniti svaki centimetar teritorije EU "od Baltičkog do Crnog mora", predložila je finansijsku podršku za kako je navela "Nadzor istočnog krila", što znači novac za nadzor u realnom vremenu i izgradnju zida od dronova.
Takođe je pomenuta mapa puta, koja će biti predstavljena u oktobru, s novim zajedničkim odbrambenim projektima, kao i raspodela 150 milijardi evra za zajedničke vojne nabavke 9. septembra.
Oko 19 članica EU su do sada koristile sredstva fonda, a Poljska je bila najveći korisnik, a zatim Rumunija.
Zanimljivo je da nije previše govorila o proširenju EU – i definitivno nije bilo izjave o tome kada bi se klub mogao proširiti.
Umesto toga, fon der Lajen je jednostavno primetila da je "veća i snažnija Unija garancija bezbednosti za sve nas". Takođe je uputila prilično mlaki poziv "hajde da ostvarimo sledeće ponovno ujedinjenje Evrope".
U tom kontekstu, pomenula je Ukrajinu, Moldaviju i Zapadni Balkan. A Gruzija i Turska su upadljivo izostavljene.
Više nego ikad, međutim, ovaj govor je bio poziv na borbu za nezavisniju EU.
"Ovo mora biti trenutak nezavisnosti Evrope", rekla je ona, dodajući da "Evropa mora da se bori za svoje mesto u svetu u kome su mnoge velike sile ili ambivalentne ili otvoreno neprijateljski nastrojene prema Evropi".
Ovde nije imala na umu samo Rusiju i Kinu, već i Sjedinjene Američke Države.
Ona je navela da slika američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) i Putina koji su se nedavno sastali na Aljasci "nije bila lake da se svari" i istakla da se 80 odsto trgovine EU odvija sa zemljama mimo SAD.
Ali je takođe pozvala svoje slušaoce da zamisle haos i posledice "punopravnog trgovinskog rata sa SAD".
Nastavila je: "Stavite tu sliku pored one iz Kine prošle nedelje. Kina okružena liderima Rusije i Severne Koreje. Putin se hvali kako su odnosi Rusije i Kine na neviđenom nivou."
Možda je ona u pravu da se "borbene linije za novi svetski poredak zasnovan na moći povlače upravo sada" i da "nema mesta ni vremena za nostalgiju".
Veće pitanje je, međutim, da li su Evropljani, uključujući i nju samu, sposobni da ispune ono o čemu drže velike govore. Pogotovo s obzirom na to da Rusija već testira njihovu odlučnost.