Evropska komisija je odlučila da glasa protiv uključivanja zabrane izdavanja turističkih viza ruskim državljanima kada je početkom meseca poslala noviji predlog sankcija članicama EU.
Previše zemalja u EU, naročito onih koje imaju značajne turističke destinacije, naznačilo je u neformalnim razgovorima sa izvršnim telom EU da bi bile protiv takvog poteza, pre nego što je dorađen nacrt prosleđen nacionalnim vladama.
Sada je, međutim, Evropska komisija umesto toga predložila drugu meru koja bi barem teoretski ograničila kretanje ruskih diplomata unutar EU ako bi bila usvojena.
Dokument na dve strane, u koji je RSE imao uvic, poslat je ambasadorima članica 26. septembra.
I ne tiče se samo ruskih diplomata. Uključeni su i članovi porodica i članovi administrativnog i tehničkog osoblja diplomatskih misija ili konzularnih predstavništava.
Razlog za ovaj potez naveden je na samom početku – te osobe "često su uključene u aktivnosti koje doprinose ruskoj agresiji protiv Ukrajine, posebno širenjem ruske retorike o uzrocima rata, njegovom razvoju ili ulozi Unije i njenih članica u podršci Ukrajini".
Mada to nije navedeno u dokumentu, bilo je i nekoliko slučajeva gde su ruski agenti poslati u EU pod diplomatskom zaštitom da izvrše razne akte sabotaže, što je dovelo do toga da većina evropskih zemalja drastično poslednjih godina smanji rusko diplomatsko prisustvo na svojoj teritoriji.
Češka, u kojoj su se navodno odvijale ruske hibridne aktivnosti, više od dve godine insistira na ograničavanju kretanja ruskih diplomata.
Dok je većina država članica odbacila ovu ideju kada ju je Prag prvi put pokrenuo, ona je dobila na zamahu poslednjih nedelja, pošto se veruje da Moskva stoji iza nekoliko upada dronova i drugih incidenata na teritoriji EU.
Češka je 30. septembra objavila da jednostrano zabranjuje ulazak ruskim diplomatama stacioniranim u drugim zemljama.
"Operacije sabotaže su u porastu i nećemo rizikovati da agenti deluju pod diplomatskim pokrićem", rekao je ministar spoljnih poslova Jan Lipavski na mreži X. "Mi dajemo primer drugim zemljama i nastaviću da se zalažem za najrigoroznije mere na nivou Šengena."
Kada su tu ideju razmatrale diplomate EU u Briselu prošle nedelje, i dalje je postojalo izvesno podozrenje prema predlogu da se slična mera uvede širom Evropske unije – posebno u pogledu njene efikasnosti i političkih signala koje bi mogla da pošalje.
Težak zadatak
S obzirom na to da je to mera u okviru sankcija, svih 27 članica moraju da se slože oko nje – i to će biti težak zadatak.
Veliko pitanje je kako bi to zapravo funkcionisalo.
Većina članica EU nalazi se u Šengenskoj zoni gde se putuje bez pasoša i gde granične kontrole uglavnom ne postoje.
Ruski diplomata stacioniran u Češkoj, na primer, može lako da se vozi javnim prevozom ili privatnim vozilom do bilo koje susedne države EU uz malu verovatnoću da će morati da pokaže bilo kakvu zvaničnu dokumentaciju prilikom prelaska granice.
Ideja koja stoji iza češkog predloga – barem u teoriji – jeste da se diplomate, članovi njihovih porodica i drugo diplomatsko osoblje obavežu da će unapred obavestiti da će putovati u članicu EU koja nije ona u kojoj su stacionirani.
Članicama EU bi tada bilo dozvoljeno da odbiju ulazak na njenu teritoriju, mada se ta odluka mora saopštiti drugim prestonicama pet dana unapred.
Samo prolazak kroz članicu EU na putu diplomate do mesta rada ili sa njega trebalo bi da bude dozvoljen bez prethodne dozvole.
Pojedinci bi trebalo da "obaveste dotične države članice najmanje 24 sata pre planiranog datuma ulaska na njihovu teritoriju" i takvo obaveštenje treba da sadrži prevozno sredstvo, marku, tip i dozvolu. broj korišćenih privatnih vozila i naziv prevoznika i kod rute ako se koristi javni prevoz. Takođe se moraju navesti mesto ulaska, kao i datum ulaska i izlaska.
Simbolični potez?
Međutim, zašto bi bilo koji ruski zvaničnik to uradio ako rizikuje da ne dobije dozvolu za putovanje u drugu državu EU?
Na kraju krajeva, postoji mala šansa da budu uhvaćeni.
Ako budu, rizikuju da budu proglašeni personama non grata i proterani iz zemlje domaćina. Pitanje je da li je to dovoljno strogo da odvrati bilo koga od pokušaja putovanja bez prethodne dozvole.
Zemlje skeptične prema češkom predlogu istakle su da je gotovo nemoguće pratiti pojedince na taj način i da je potrebno previše napora policije i službenika granične kontrole da stalno prate kretanje ljudi.
Mnogi su takođe oprezni prema merama usmerenim na strane diplomate, jer je u nekim prestonicama i dalje snažna ideja da se neki kanali komunikacije zadrže otvorenim.
Takođe postoji zabrinutost da bi Moskva mogla da uzvrati potpunim zatvaranjem konzulata ili ambasada tih zemalja u Rusiji.
Argument je u velikoj meri da je to uglavnom simboličan potez i da bi potencijalno mogao više da našteti članicama EU nego ratni napori Kremlja u Ukrajini.