Na zasedanju ministara inostranih poslova zemalja članica Evropske unije(EU)zaključeno je da treba nastaviti pritisak na Crnu Goru i zahtevati od zemlje da okonča izbor sudija Ustavnog suda i tako izađe iz "ove duboke političke i institucionalne krize", izjavila je šefica slovenačke diplomatije Tanja Fajon.
Ona je naglasila da se glasanje očekuje u februaru budući da će se u martu održati predsednički izbori a najverovatnije i vanredni parlamentarni izbori.
Tanja Fajon je izvestila ministre inostranih poslova EU o poseti Crnoj Gori. Novinarima je na kraju sastanka rekla da šesti pokušaj izbora sudija ustavnog suda mora da uspe jer će u suprotnom Crna Gora "skrenuti od evropskog puta".
"Crna Gora ostaje jedna takva kancerogena rana iz zemlje koja je bila najuspešnija na putu ka Evropskoj uniji, sada u zemlju koja postaje problem, pa smo se obavezali da ćemo dalje pomoći Crnoj Gori", rekla je Fajon.
Naime, o mogućnosti prekida pristupnih pregovora između Brisela i Podgorice zbog institucionalne krize u Crnoj Gori prvo je govorila ministarka inostranih poslova Slovenije Tanja Fajon.
Ona je na pres konferenciji u Podgorici 15. januara rekla da postoji velika pretnja da se zaustave pristupni pregovori Crne Gore sa Evropskom unijom, ukoliko ne uspe i šesti pokušaj deblokade Ustavnog suda.
"Nismo upoznati sa tim da postoji zahtev za obustavu pristupnih pregovora sa Crnom Gorom", rečeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) iz švedskog predsedavanja EU.
U pisanom odgovoru se ističe nada da će otvorena unutrašnja politička pitanja biti rešena u bliskoj budućnosti i da se put reformi može nastaviti.
"EU i Švedska pomno prate razvoj u Crnoj Gori i spremne su da nastave da podržavaju zemlju", navodi se u pisanom odgovoru.
Crna Gora je pored Srbije smatrana liderom u regionu u pristupnom procesu sa EU. Od 2012. kada je počela pristupne pregovore uspela je da otvori 33 poglavlja, a da zatvori svega tri. Od 2020. godine više nije bilo pomaka u procesu pritupnih pregovora zbog nedovoljnih rezultata u reformskom procesu.
"Reforme i procesi donošenja odluka su, nažalost, u zastoju poslednjih nekoliko godina", navodi se u odgovoru iz Švedskog predsedavanja.
Crna Gora se nalazi u ozbiljnoj institucionalnoj krizi. Od septembra prošle godine blokiran je Ustavni sud Crne Gore, jer od sedam sudija ima samo troje zbog čega ne može da odlučuje o ustavnim žalbama niti mogu da se okončaju izborni procesi bez odluka tog suda.
Vlada Crne Gore od avgusta prošle godine funkcioniše bez poverenja parlamenta.
Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i ostali zapadni partneri već mesecima apeluju na političke subjekte u Crnoj Gori da se dogovore o deblokadi institucija, pre svega Ustavnog suda, kako bi se organizovali prevremeni izbori.
U međuvremenu, u Skupštini Crne Gore počela je nova procedura za izbor četvoro nedostajućih sudija Ustavnog suda, jer se na konkurs prijavilo 27 pravnika. Sudije bira parlament dvotrećinskom većinom, što znači da osim parlamentarne većine za kandidate mora da glasa i deo opozicije.
Ministri inostranih poslova zemalja članica EU, u ponedeljak 23. januara na redovnom sastanku raspravljali su o krizi u Crnoj Gori.
Šefovima evropskih diplomatija izveštaj su podnijeli ministarka inostranih poslova Slovenije Tanja Fajon, i austrijski ministar spoljnih poslova Alexander Schallenberg (Aleksandar Šalenberg). Njih dvoje su u decembru posetili Crnu Goru u ime visokog predstavnika EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Josepa Borrella (Žozep Borelj).
