Čardak ni na nebu ni na zemlji

Dnevnik za Radio Slobodna Evropa vodila Olivera Zekić, novinarka iz Beograda

Subota, 24. oktobar
Tmuran dan. Sedimo u kafiću, prelistavamo novine. Prilazi nam prodavač knjiga, stavlja na sto jednu podebelu i kaže: “Biografija generala Mladića”. Prelistava je pred nama. Ivan upitno :”Ovo je biografija bez kraja?”. Nadovezujem se: ”Ili je kraj blizu, pa ste rešili da se obogatite?”. Prodavač menja izraz lica i intonaciju, besno uzima knjigu sa stola i žurno odlazeći viče:”Kraj je blizu, ali Zapadu. Zapadu je kraj…”
Drugi Dnevnik RTS-a. Prva vest direktno optužuje premijera Crne Gore Mila Djukanovića da je ubio hrvatskog novinara Ivu Pukanića. Javni servis je naime preneo izjavu najblaže rečeno osobe sumnjivog kredibiliteta, Ratka Kneževića, date HRT-u, u kojoj ovaj upire na Djukanovića i Stanka Subotića da su naručili i organizovali ubistvo. Pitam se u čemu je problem Srbije sa Crnom Gorom? I zašto niko od Crnogoraca ne reaguje na ovu brutalnu kampanju u kojoj je njihov premijer švercer duvana i kriminalac, a koja se u srbijanskim kontrolisanim medijima sprovodi već mesecima?

Nedelja, 25. oktobar
Peti dan od posete ruskog predsednika Medvedeva, rusofilija je uminula. U jednom beogradskom dnevnom listu ponovo se bave otkopavanjem Draze Mihajlovića, u drugom, po prvi put posle sveobuhvatne rusomanije, kolumna koja se kritički osvrće na scenografiju priredjenu Dmitriju u čast.
Vozimo se Brankovim mostom, čije su bandere do danas bile okićene ruskim zastavicama. Zamenjene su turskim, jer nam sutra dolazi turski predsednik. Da li će nam Turska, u skladu sa našom šizofrenom diplomatijom, postati šesti stub spoljne politike? Stubova mnogo, a temelja nigde. Srbija danas - čardak ni na nebu, ni na zemlji.

Ponedeljak, 26. oktobar
Turski predsednik Abdulah Gul je stigao, što se oseća na svakom koraku. Naime, prilikom svake posete stranih državnika, saobraćaj u Beogradu kolabira. Doduše, nema policijskih kordona i zabrane kretanja kao za Medvedeva, ali kolaps je svejedno. Od kuće do centra grada putujem kolima celih 65 minuta. Inače mi treba oko deset.
Popodne - skandal. Poslanici opozicije nisu dozvolili da se turski predsednik obrati parlamentu. Kažu – ne može, jer jeTurska medju prvima priznala nezavisno Kosovo, a i ne može se ista pažnja posvećivati turskom i ruskom predsedniku. Ruski je sedam dana ranije punom sastavu Narodne skupštine očitao lekciju iz antifašizma.

Predsednik opasno pokušava da bude Tito

Utorak, 27. oktobar
Ratna zločinka Biljana Plavšić puštena je na slobodu iz švedskog zatvora, i vladinim avionom doletela na beogradski aerodrom, gde je imala VIP tretman. Dočekao je premijer Republike Srpske Milorad Dodik, koji kaže da ne voli BiH. Srpska Vlada ćuti.
Ministarka finansija je ustvrdila da ne zna kako se u srpskom budžetu troši 130 milijardi dinara (1,5 milijardi evra). Što je otprilike jednako sumi budžetskog deficita. Kaže – ne vidi se gde idu te pare, a to je uglavnom novac od raznih donacija. Dodala je i to da to što se ne vidi ne znači automatski da se i neodgovorno troši. Ostatak srpske vlade opet ćuti.
Policija privela Raju Rodića, vlasnika dnevnih novina “Kurir” i “Glas javnosti”. Pretpostavlja se zbog utaje 203 miliona dinara poreza. OK, ali znali su da je tome skon već sedam osam godina. Dugo su skupljali dokaze? Ne, nego im je sad zaista zasmetao, a oni, kao i svaka totalitarna vlast, krenuli da vaspitavaju neposlušne medije.

Sreda, 28. oktobar
Odlazim na konferenciju za štampu uredništva “Kurira” i “Glasa Javnosti”, povodom hapšenja vlasnika. Ne zato što sam ljubiteljka tabloida, naprotiv, već iz čistog principa. Saznajem da je policija uhapsila i Slavoljuba Kačarevića, glavnog urednika “Glasa Javnosti” od 1999. do 2004. To je već iživljavanje. Urednici i novinari nikako ne mogu odlučivati o finansijama u medijima.
Gledam predsednika Borisa Tadića na RTS-u. Naravno, kao i uvek, rečeno mu je šta će biti pitan. Inače obožavam da tumačim njegove rogobatne demagoške konstrukcije i pogadjam šta je “pisac hteo da kaže”. Sve što ga sada razumem je da je “pohvalno što nam je spoljna politika naslonjena na politiku Josipa Broza”. Srpski predsednik opasno pokušava da bude Tito.

Četvrtak, 29.oktobar
Mediji javljaju da naši ekonomski eksperti u Moskvi nisu, tokom prvog dana pregovora, sa Rusima usaglasili uslove za dobijanje milijarde dolara kredita. O tim parama nam trube već mesecima, a Medvedev je predstavljan kao “čovek koji je spasio Srbiju od bankrotstva”. I šta je sad? Tadić je inače juče rekao i da je normalno da se prvo zemlje politički dogovaraju da prihvataju kredit, pa tek onda stručnjaci dogovaraju uslove kredita. Nisam ekonomista, ali mi zdravorazumski nešto u celoj toj papazjaniji ne štima.

Petak, 30.oktobar
Novi talas svinjskog gripa u Srbiji. Obolelo desetak osnovaca… Ministarstvo prosvete saopštava da još neće zatvarati škole. Novine pune katastrofičnih priča o pandemiji, televizije prave desetominutne priloge iz kojih proizilazi da ćemo maltene svi pomreti. Od gripa?! Ne verujem da je H1N1 ništa preterano opasniji od sezonskih gripova. Ali verujem da neko namerno širi paniku. Sličnu onoj iz leta ’99., kada su nas sa državne televizije više puta dnevno upozoravali da je 11. avgusta totalno pomračenje Sunca, i da tada ne izlazimo napolje, jer možemo da oslepimo, ili čak poludimo.
Imam povišenu temperaturu, kašljem, kijam i bole me zglobovi. Ali nemam H1N1. Ne priznajem dijagnoze RTS-a.