Dnevnik za Radio Slobodna Evropa vodila Sanja Elezović, direktorica Fonda Otvoreno društvo u Podgorici
Nedelja, 1. novembar
Dnevnik zapocinjem tek u nedelju posle podne, sabirajuci dogadjaje iz prethodnog vikenda u dve slike: proslava Noci vestica i Podgoricki maraton. Obe drevne tradicije, jedna keltska, druga grcka, vezane su za borbu i radjanje nade. Kelti su 31. oktobra, noc pred svoju novu godinu, simbolicki pobedjivali zle duhove koji su dolazili da im uniste useve. Grci su pobedili na Maratonskom polju, a glas nade je bio vredan zivota. U danasnjem vremenu, i dalje se vode iste simbolicke bitke i radjaju iste nade. Promenili su se samo borci i nacini borbe.
Ponedeljak, 2. novembar
Danas otvaram okrugli sto o drustvenoj odgovornosti preduzeca. Ucestvuju nevladine organizacije, predstavnici velikih firmi i drzavnih institucija iz cele nekadasnje SFRJ. Govorim kako je na ovim prostorima potreban veliki oprez pri promovisanju ovog koncepta. Nasa drustva jos uvek imaju secanje na drugaciju ideolosku marticu i ekonomski sistem u kome je sve bilo prepusteno drzavi. Zapadni koncept izrastao je iz liberalnog kapitalizma i pritiska civilnog drustva na preduzeca da osim stvaranja profita, vode racuna i o zivotnoj sredini, pravima radnika i potrebama zajednice u kojoj posluju. U Crnoj Gori koja jos uvek luta izmedju socijalnog i liberalnog modela, ekoloske i industrijske drzave, moramo pazljivo planirati sta je za nas najbolje.
Utorak, 3. novembar
Uobicajena dinamika u Fondaciji – sastanci, analize, planovi. Centralna tema dana – Sorosov vanredni fond za smanjenje posledica ekonomske krize i kako ga sprovesti u lokalnom kontekstu. Vec smo realizovali nekoliko manjih projekata za decu na porodicnom smestaju i teze zaposljiva lica. Sada su u planu veci projekti za sever Crne Gore. Nasa mala ekipa detaljno analizira korake, efekte i odrzivost projekata. Ovo je nova oblast za nas i zato smo jos vise koncentrisani nego obicno.
Sreda, 4. novembar
Dan pocinje rano. Uobicajene jutarnje obaveze. Nesto posle deset, stize novinarka koja pise tekst o nevladinim organizacijama. Pocinjem time da su prve organizacije u Crnoj Gori nastale 90-tih, kao antiratni odgovor jednog, ne malog broja ljudi koji su zeleli drugaciju Crnu Goru. Zatim pazljivo slazem kockice u mozaik - pravni okvir, drustvena uloga, tipovi organizacija i njihov znacaj za razvoj demokratije. Ovo poslednje je jos uvek nepoznanica za mnoge u Crnoj Gori. Zato sledi neminovno pitanje da li postoji opasnost da nevladine organizacije ugroze postojeci sistem. Hajde da prvo definisemo rec opasnost, kazem. Najveca opasnost za jedno drustvo je zatvorena svest, otpor prema drugacijem misljenju i pasivno cekanje da se stvari poboljsaju same od sebe.
Kasnije posle podne, sa studentima trece godine evropskih studija razgovaram o ideji otvorenog drustva i aktivnostima Fondacije u Crnoj Gori. Prvih sat vremena provodimo u ucionici, kasnije nastavljamo opusteniji razgovor u holu, koji potraje jos sat. Grupa je mala, svega petoro. Svi su briljantni, radoznali i otvoreni. Uzivam slusajuci kako kriticki analiziraju koncepte upravljanja, odgovornosti i demokratije, koristeci mnostvo primera iz celog sveta, od istorijskih do savremenih. Izlazim iz zgrade puna pozitivne energije. Svezina veceri savrseno dopunjava unutrasnji osecaj sklada.
Četvrtak, 5. novembar
Citam strategiju za razvoj volonterizma koju su pripremili nasi partneri iz nevladinog sektora. U njoj se kaze da volontiranje jaca osnovne ljudske vrednosti – zajednistvo, solidarnost i pomaganje drugome i da menja odnos pojedinca prema drustvu. Ponovo mislim na simboliku starih tradicija sa pocetka dnevnika. Najveca vrednost Crne Gore nekad su bili upravo solidarnost i spremnost da se pomogne drugome. U dugoj trci sa preprekama tranzicije, kroz mrak 90-tih, dobro seme koje je hranilo nase useve ostalo je duboko zakopano, a glasnik vesti o pobedi je negde zalutao. Iznova i iznova, razmisljam kako se najvece bogatstvo jednog drustva krije u sistemu vrednosti na kome ono pociva. Iznova i iznova, razmisljam na koji nacin ponovo uciniti Crnu Goru bogatom.
Petak, 6. novembar
Dan za predaju dnevnika. Ovaj isecak iz vremena je dozivljaj jedne osobe u prostoru u kome zivi. Slike drugih ljudi su neminovno drugacije. Tako i treba da bude. Svako od nas ima svoje borbe, svoje useve i svoje maratone.
