Daša Pavlović je dugo živela u uverenju da će nakon studija orijentalne filologije pratiti neke arapske i turske zime, jeseni, leta, pa i proleća. Dok se nije obrela 1993. godine nakon radijskih sedam godina u regionu svog detinjstva. Srednjoj Evropi. Kao revnosni hroničar tranzicije Češke i Slovačke i dopisnik agencije Beta, a poslednju deceniju i Poljske.
Subota, 28. novembar
Čarolije trenutka kada zajedno sa hiljadama Pražana i turista čekam da ogromna jelka čije se grane stapaju sa mrakom odjednom sva gizdava zasija u lancima svetla i 600 božićnih kugli ove godine nema. Gradske vlasti, na preporuku policije i obaveštajnih službi da se eventualni teroristi ne dosete, upalili su osvetljenje jelke još pre podne, sakrili kao zmija noge kada, da se ne bi okupila masa ljudi a onako švejkovski da nam ne bude žao, pale je i gase na svaki sat.
Umesto čarolije mogu da pratim tako predveče samo kratki pohod Bloka protiv islama i jedne nove grupe na talasu histerije povodom izbegličke krize, Ljute majke. Došle su kažu da brane naše ugrožene hrišćanske vrednosti. Pod belim barjakom sa znakom precrtane crne džamije u crvenom krugu.
Nedelja, 29. novembar
Pravo građanstva stekla je u češkom jeziku jedna nova reč od stare vulgarne reči koja meri strah prema stanju gaća. Sada sa dva prefiksa ne oseća se kao vulgarna. Prefiks "při" uz osnovu da označi da to baš nije totalni strah, "před" sa konotacijom da je to strah onako, unapred, spreman zlu ne trebalo, preventivni, možda iracionalan, možda nepotreban, iako niz srednjoevropskih zvaničnika - počev od predsednika Češke Miloša Zemana, preko premijera Slovačke Roberta Fica do lidera poljskih vladajućih konzervativaca, zvanično bez funkcije, ali realno i natpremijera i natpredsednika, Jaroslava Kačinjskog - čine sve da ubede ovaj deo Evrope da je sasvim osnovan i potreban.
Kao simbol tog straha, ali i tradicionalnog ubojitog oružja Čeha protiv svih nedaća, okupacija, poplava, humora i na svoj račun, pored kreativnosti nove reči dođu mi one divovske crvene gaće koje su umetnici Ztohoven u hepeningu okačili predsedniku Zemanu jesenas iznad predsedničkih prozora na Hradčane umesto predsedničkog barjaka. Crvene gaće, novi barjak protesta protiv predsednika, gaćoni koji se rugaju strahu sa prefiksima i bez njih.
Ponedeljak, 30. novembar
Po šumama i gorama pitome Češke vežbaju rezervisti, tačnije Čehoslovački rezervisti kako je izašlo na videlo kada su se pojavili 17. novembra na godišnjicu plišane revolucije da podrže predsednika Češke Miloša Zemana i njegov krstaški rat protiv islama i izbeglica i imigranata, muslimanskih, za koje tvrdi da ne dolaze u talasu već je reč o organizovanoj, dirigovanoj invaziji na Evropu. Čehoslovački rezervisti, iako vežbaju intervencije protiv nelegalnih migranata i izbeglica kao i češka armija, nemaju veze a neće ni imati ni sa kakvim zvaničnim službama.
Utorak, 1. decembar
Jedan dečkić preokreće uobičajeni bauk populista protiv izbeglica da će nam doneti boleštine i parazite: "Možda kod nas ima bolesti kojih kod njih nema, pa nemaju kod sebe lekove".
Gledam male Slovake, devetogodišnjake koji su u jednoj crkvenoj školi dobili zadatak da spakuju kofere, jedan za obično letovanje i drugi kada bi morali naprasno da beže u strahu za život. Fotografije spakovanih i ovih i onih kofera osvanule se na školskoj izložbi. Ne potcenjujte decu, kažu učiteljice, o svemu može sa njima da se priča. Izbeglički kofer, češće ranac, na tim fotografijama savršeno je praktičan. Kao i želje dece upućene deci u izbegličkom talasu. Onoj sirijskoj deci za koju je slovački premijer Robert Fico izjavio da ih ne treba fotografisati ni objavljivati u medijima. Valjda zato što ne mogu a da na ganu. "Da ne srećete na putu zle ljude", "Da se ne plašite u Evropi". Zar ima povoda da se plaše u Evropi? Jedan dečkić preokreće uobičajeni bauk populista protiv izbeglica da će nam doneti boleštine i parazite: "Možda kod nas ima bolesti kojih kod njih nema, pa nemaju kod sebe lekove".
Sreda, 2. decembar
Češka armija se posipa pepelom i pravda. U ponudu za prodaju rashodovanih vojničkih pasa koje nudi redovno civilima za male pare uvrstila je Atosa, heroja misije u Avganistanu. Istog onog sedmogodišnjeg nemačkog ovčara čiji dar i elan psa za detekciju eksploziva i mina je sasvim pouzdano spasio više života. Povređen je pre dve godine u bazi Logar u raketnom napadu Talibana. Život su mu spasili američki vojni lekari a zatím nemački veterinari.
Od Pentagona je dobio posebno junačko ćebe, rezervisano samo za vojnike a lično češki ministar odbrane odlikovao ga je prošle godinekao simbol požrtvovane službe četvoronožnih vojnika domovini. A sada za 20 evra u rashod, dok neko nije primetio lavinu protesta da se ratni heroji ne rashoduju, pa ni pseći, naterala armiju da ostavi Atosa da poživi mirno svoje penzionerske dane u kinološkoj vojnoj bazi Grabštejn.
Četvrtak, 3. decembar
Poljake više niko ne plaši izbeglicama. Izbeglička kriza poslužila je zgodno u kampanji pred parlamentarne izbore da proširi redove onih koji misle glasno ili u sebi da je Poljska tu za Poljake, bele i katolike i dok nije imenovana vláda sa većinom u oba doma parlamenta. Bombastične izjave za koje je bio zadužen pre svega novi šef poljske diplomatije Vitold Vaščikovski, recimo da bi od muškaraca sposobnih za oružje koji beže iz Sirije trebalo formirati sirijske legije i vraćati njih da ratuju za domovinu sada su prošlost.
Vladajuća stranka Pravo i Pravda, nakon funkcije šefa države, komotne većine u oba doma, premijerke i jednobojne vlade preuzima u svoje ruke i poslednju instituciju Ustavni sud. Na ulicama Varšave se protestuje padaju i čarke, verbalne i fizičke. Ne protiv izbeglica ili za njih, već Poljaci protiv Poljaka.
Petak, 4. decembar
Poljaci biraju reč godine. Velike šanse ima ovog puta reč "izbeglica". Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc uverava u TV intervjuu Poljake i druge iz Višegradske četvorke te tako i mene da ih Evropa nije otpisala ni marginalizovala kao iracionalne ksenofobe.
"Pažljivo sam slušao poljsku premijerku šta ima da kaže i bila je veoma konstruktivna, bez provokacija. Ima tenzija ali češka vláda, prethodna poljska a osećam i sadašnja nastoje da te tenzije i atmosferu smire", rekao je Šulc.
Za kraj dnevnika – poljska premijerka Beata Šidlo uslikana je zajedno sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, odevene u govoto isti kostim sa pantalonama. U istoj boji. Možda će na kraju i političke odluke biti iste, samo malo različite nijanse.
