Nevidljive modrice digitalnog nasilja nad ženama

Zbog ljubavne poezije koju je objavljivala na društvenim mrežama, Tijana je skoro dve godine dobijala preteće poruke. Prijavljivala je više od deset puta, obraćala se gde god je mogla, ali kako kaže, nigde je nisu shvatali ozbiljno.

"Stigle su mi neke gadne pretnje i otišla sam na razgovor sa inspektorom. Rekao mi da nije dovoljno to što mi prete, što pričaju gde bi me nabijali, da mi treba slomiti lobanju, da me treba naći, silovati…", priča za Radio Slobodna Evropa (RSE) Tijana iz Srbije. Ovo nije njeno pravo ime i svoje iskustvo odlučila je da podeli pod uslovom anonimnosti.

Prvi put je pretnje prijavila kada se njen broj telefona našao na jednoj platformi sa sadržajem za odrasle. Pozivi su bili danonoćni, dodaje, a ni tada nije naišla na pomoć i podršku kada je otišla u policiju.

"Rekli su mi 'nema j dok gaće ne spadnu'. I smejali se", priseća se ona komentara koji joj je upućen u policijskoj stanici. Prijave protiv inspektora tim povodom nije podnosila.

Zbog tog iskustva razvila je socijalnu anksioznost i morala je da potraži stručnu pomoć, ali čak i ljudi iz okruženja je nisu shvatali ozbiljno.

"Ne vide ti modrice. Ne vide tebe kako se ti raspadaš, kako plačeš, kako imaš nervni slom, kako se gubiš. Ne osećaju oni tvoj nemir, tvoj strah."

Jedna od deset žena iskusila je neki oblik digitalnog nasilja od svoje 15. godine, procena je Evropske unije (EU).

Studije rađene širom sveta pokazale su da je od 16 do 58 odsto žena i devojčica bilo na meti rodno zasnovanog nasilja na internetu, podatak je Instituta za razvojne studije (IDS) u Velikoj Britaniji objavljen 2021.

Prema nekoliko studija, navodi IDS, ovaj vid nasilja najrasprostranjeniji je na društvenoj mreži Fejsbuk (Facebook).

Digitalno nasilje, kako ga definiše Nacionalna platforma za prevenciju nasilja koje uključuje decu "Čuvam te", korišćenje je digitalnih tehnologija "sa namerom da se osoba na koju je nasilje usmereno povredi, ponizi i uznemiri, kao i da joj se nanese neka šteta".

Među najčešćim su oblicima nasilja koje se odvija na internet platformama su komentari i poruke kojima se ismeva, preti i vređa osoba i urušava njena privatnost, zatim uznemiravanje, praćenje, lažno predstavljanje, podsticanje mržnje i deljenje intimnih fotografija.

Prvo viralnost, pa reakcija institucija

Protiv digitalnog nasilja nad ženama u Srbiji se bore "OsnaŽene".

Glasne su i u borbi protiv osvetničke pornografije. U 2024. godini razotkrile su više grupa od desetina hiljada članova na aplikaciji Telegram na kojima se delila osvetnička i dečija pornografija, kao i lični podaci devojaka.

"OsnaŽene" pišu i o posledicama digitalnog nasilja, a ženama takođe pružaju besplatnu psihološku i pravnu pomoć.

Nekada se desi i da nakon njihovih objava reaguju i institucije, ali iskustvo im pokazuje da žene koje im se jave, retko pokrenu bilo kakav postupak.

Republički zavod za statistiku Srbije (RZS), kako su naveli za RSE, ne raspolaže podacima iz oblasti digitalnog nasilja "osim za krivična dela za koja je u samoj definiciji to određeno."

Prema poslednjim dostupnim podacima kojima RZS raspolaže, a mogu se podvesti i pod digitalno nasilje, za neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka u 2023. osuđeno je pet osoba, od toga jedna uslovno, a ostali novčanom kaznom.

Za prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju u 2023. od 40 prijava, samo dve su bile protiv žena.

Primetan je i dvocifreni broj prijava za isto krivično delo i kod maloletnika. Od 25 prijavljenih slučajeva, protiv devojčica su podnete četiri. Od 22 izrečene kaznene mere, protiv devojčica ih je bilo tri.

Žene nakon odlučivanja da se obrate pravosudnim organima čeka više prepreka, od nedostatka konkretnih zakona, preko sporosti tužilaštva i sudova, do dugog trajanja procesa, kaže Staša Ivković, osnivačica "OsnaŽenih".

"Koči nas zakonodavstvo", kaže Staša.

Prema postojećem Krivičnom zakoniku, postoje krivična dela neovlašćenog fotografisanja i neovlašćenog objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka i predstavljaju krivična dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina.

Za neovlašćeno načinjen snimak predviđena je novčana kazna ili zatvor do jedne godine, dok je za neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka predviđena novčana ili kazna zatvora do dve godine.

"Mnoge žene nemaju finansije ili su ekonomski zavisne od muškarca koji zapravo i vrši nasilje nad njima, i jednostavno nisu u prilici da obezbjede sebi advokata, advokaticu koji će voditi taj postupak", navodi Nikolina Tomašević iz "OsnaŽenih" za RSE.

Smatra da je neophodan i precizno formulisan zakon o osvetničkoj pornografiji, gde bi se slučajevi sprovodili po službenoj dužnost.

Osvetnička pornografija krivično je delo u Crnoj Gori i Hrvatskoj. U Srbiji, pak, ovakav zakon ne postoji.

Međutim, Ministarstvo pravde je u novembru 2024. inicijativu o uvođenju neovlašćenog deljenja i zloupotrebe snimaka intimne sadržine u Krivični zakonik okarakterisalo kao opravdanu.

"Nismo nešto optimistične, jer uzeti u razmatranje je jako širok pojam i ne mora apsolutno ništa da znači", kaže Tomašević.

'Niko nije 100 odsto bezbedan na internetu'

Prema anketi koju je 2023. sprovela Kancelarija Ujedinjenih nacija (UN) za žene u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji, u Srbiji je bar jedan oblik digitalnog nasilja doživelo je 55,8 odsto žena. U Severnoj Makedoniji je ovaj procenat iznosio 62,8, u Bosni i Hercegovini 51, na Kosovu 43,3, dok je u Albaniji 41,1 odsto. Za Crnu Goru nije bilo podataka.

Žene se suočavaju sa nesrazmernom štetom kada je u pitanju nasilje izazvano tehnologijom, kaže Dženifer (Jennifer) Adams, iz konsultantske firme za razvoj medija Pen to Paper.

Kao primere, navodi doksing (doxxing), čin otkrivanja ličnih podataka o nekome na internetu bez njihovog pristanka, seksualno zlostavljanje zasnovano na slikama, kampanje dezinformacija i klevetanja i manipulacije informacijama koje generiše veštačka inteligencija (AI).

"Bilo je na desetine slučajeva sličnih grupa koje su distribuirale ukradene i/ili AI generisane vizuelne sadržaje žena, kao u Južnoj Koreji, Srbiji, Kubi i Azerbejdžanu", navodi Adams.

Ona ukazuje da su za nasilje koje se odvija na digitalnim platformama odgovorne i velike tehnološke kompanije.

"Ako ne i odgovornije za omogućavanje i produžavanje digitalne štete, i trebalo bi da budu kažnjeni - kroz ogromne novčane kazne, i zatvaranje ili rasformiranje ako nastave da krše individualnu i kolektivnu bezbednost i osnovne slobode", ističe Adams.

Ukazuje da je primetna promocija ekstremističkog sadržaja i profila na platformama X i Meta, ali verovatno i u drugim prostorima.

"To predstavlja ogroman rizik za bezbednost žena onlajn i oflajn, i stvara ogromne prepreke za njihovo puno uživanje osnovnih sloboda."

Neke od društvenih mreža, poput platforme X, omogućavaju svojim korisnicima da prijave uvredljiv sadržaj i kršenje pravila korišćenja mreže.

I platforma Meta, u okviru koje su društvene mreže Fejsbuk i Instagram, omogućava svojim korisnicima da prijave profile ili sadržaj koji karakterišu kao uznemiravanje (bullying).

Međutim, kako piše Amnesty International, nove politike korišćenja ovih društvenih mreža ukinule su zabranu ranije zabranjenog govora, kao što je omalovažavanje i uznemiravanje rasnih manjina.

To, kako navode, predstavlja "ozbiljnu pretnju ugroženim zajednicama na globalnom nivou i drastično povećavaju rizik da će kompanija ponovo doprineti masovnom nasilju i grubim kršenjima ljudskih prava.”

I korisnici TikToka mogu da prijave sadržaj i korisnike u slučaju uzmeniravanja. U odeljku o bezbednosti na platformi navodi se kako pored verbalnog, fizičkog i seksualnog uznemiravanja ne tolerišu ni "objavljivanje ličnih podataka o nekome na mreži sa zlonamernom namerom".

Evropska unija je 2024. usvojila Direktivu o nasilju nad ženama i nasilju u porodici, koja je državama članicama EU nametnula da prikupljaju statističke podatke o svim oblicima sajber (cyber) nasilja, uključujući deljenje intimnog ili manipulisanog materijala bez saglasnosti, sajber uhođenje, sajber uznemiravanje i sajber podsticanje na mržnju ili nasilje.

Po jedan čovek na milion građana

Sistem treba da se menja kako bi nasilnici bili sankcionisani, a donošenje adekvatnih zakona samo je prvi korak do toga, kaže za RSE Ana Zdravković iz Udruženja "OsnaŽene".

"Potrebno je da se poveća kapacitet Odeljenja za visokotehnološki kriminal, zato što na celu Srbiju koja ima preko šest miliona stanovnika rade njih sedmoro, osmoro. A ko zna koliko dnevno slučajeva imaju, tako da često se ni ne sankcionišu ljudi zato što ima toliko posla", navodi Ana.

Do objavljivanja teksta RSE nije dobio odgovor Odeljenja za visokotehnološki kriminal o kapacitetu kojim raspolaže.

U Odeljenju za suzbijanje visokotehnološkog kriminala radilo je 22 službenika policije, podatak je koji je 2022. objavila koalicija prEUgovor u publikaciji "Borba protiv visokokotehnološkog kriminala u Srbiji: Dostignuća i izazovi".

U Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, prema istoj publikaciji, tada je zaposleno bilo 14 osoba: specijalni tužilac za visokotehnološki kriminal, pet zamenika specijalnog tužioca, pet pomoćnika specijalnog tužioca i tri službenika koji se bave administrativnim poslovima.

"Ograničeni resursi za borbu protiv visokotehnološkog kriminala troše se mahom na krivična dela ugrožavanja sigurnosti putem društvenih mreža, gde policija prati delovanje lica koja na društvenim mrežama postavljaju negativne komentare o političarima", navodi se u publikaciji.

Bojana Kostić, istraživačica u polju digitalnih prava kaže za RSE da je pored zakona važno i da postoji osvešćeni tužilac, sudija, advokat, policajac. Vidi neophodnost i u uvođenju seksualnog obrazovanja i medijske pismenosti u školama.

"Praviti te učionice u kojima se uči iz iskustva, učenje kroz psihodramu. To je krajnji cilj kom treba težiti, ali dok tamo ne dođemo, mi smo žene uvek istorijski bile okrenute jedne drugima i to nam niko ne može oduzeti i to samo treba da se neguje", kaže Bojana Kostić.

'Traume žive u nama'

Poruke koje je Tijana primala od 2021. godine utihnule su tek nakon dve godine. U međuvremenu je saznala ko stoji iza pretnji i uvreda.

"Posle nekih stvari nikada nisi isti, nažalost. Traume žive u nama, promene te i to kad ljudi kažu ne bih bila ovakva kakva jesam da nije bilo toga, jako bih volela da toga nije bilo nikada."

I ona kaže da nedostaju zakoni koji bi reagovali i na manje stvari, jer se sankcionisanjem blažih prestupa sprečava da se sutra desi nešto strašnije.

Kako prijaviti digitalno nasilje u Srbiji?

Nacionalna platforma za prevenciju nasilja koja uključuje i decu "Čuvam te", omogućava na platformi cuvamte.gov.rs da se prijavi svaki oblik nasilja, pa i digitalno.

Nasilje koje se dogodilo na društvenim mrežama može se prijaviti toj platformi.

Digitalno nasilje se može direktno prijaviti Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala pozivom na broj 011/306-2000 ili slanjem elektronske pošte na imejl (childprotection@mup.gov.rs)

Građani Srbije digitalno nasilje mogu direktno prijaviti Posebnom tužilaštvu pozivom na broj 011/3601-272 ili slanjem elektronske pošte na imejl (vtk@beograd.vtk.jt.rs).