"Država je trebalo sama da donese taj zakon da sva deca čije su majke ubijene mogu da dobiju dečiji dodatak", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) čovek koji sa suprugom brine o dvoje maloletne dece od kako je njegovu ćerku ubio muž.
Sagovornik, koji je želeo da ostane anoniman, smatra da sva deca koja su ostala bez majke treba da imaju pravo na dečiji dodatak bez obzira na prihode njihovih staratelja.
Takvu inicijativu nevladinog Autonomnog ženskog centra da se reguliše dečiji dodatak za decu čije su majke žrtve femicida, rodno zasnovanog ubistva žena, nadležni nisu prihvatili.
Prema podacima ove nevladine organizacije u Srbiji je od 2011. do 2023. ubijeno 406 žena, među kojima je 15 devojčica mlađih od 18 godina.
Najviše ubijenih žena imale su između 46 i 55 godina. U vreme ubistva najmanje 107 žena imalo je maloletnu decu.
U slučaju kada brigu o ovoj deci preuzmu srodnici, nije izvesno da li će dobiti dečiji dodatak ukoliko mesečna primanja po članu domaćinstva njihovih staratelja premašuju zakonski cenzus.
Cenzus i dečiji dodatak
Cenzus za dečiji dodatak deteta koje je kod staratelja: 15.175 dinara (oko 130 evra)
Dečiji dodatak: 4.215 dinara (oko 36 evra)
Dečiji dodatak za dete u porodici sa jednim roditeljem ili koje se nalazi kod staratelja uvećan za 30 posto: 5.479 dinara (oko 47 evra)
'Da deca osete da ih društvo nije zaboravilo'
"Toj deci ne možete da olakšate život jer su izgubila najvrednije", kaže za RSE sagovornik koji sa suprugom brine o dvoje unučadi.
Ali, kako dodaje, ipak treba da imaju neku sigurnost i osećaj da ih društvo nije zaboravilo.
"Da imaju u školi za ekskurziju, rekreativnu nastavu, da odu na zimovanje, letovanje, kupe patike. Da znaju da je to njihov dinar", dodaje.
Kako je naveo sagovornik RSE, njegova supruga je dobila rešenje da je staratelj deci i da kao hranitelji za oba deteta dobijaju hraniteljski dodatak.
Od države, hraniteljska porodica dobija naknadu za izdržavanje dece i naknadu za rad.
Sagovornik RSE kaže da taj novac nemaju potrebu da troše i da ga čuvaju za decu.
"Mi što dobijamo pare kao hranitelji do sada nijedan dinar nismo potrošili, stavljamo na knjižicu. Ako budem doživeo, kada budu napunili 18 godina ja ću te pare da izvadim sa knjižice i da kažem ovo vam je od majke", rekao je.
Šta kažu u Ministarstvu?
U odgovoru Ministarstva za brigu o porodici i demografiju za RSE navedeno je da u slučaju kada majka nije živa a otac je učinilac krivičnog dela, staralac deteta može da ostvari pravo na dečiji dodatak pod povoljnijim zakonskim uslovima.
"Cenzus za ostvarivanje prava uvećava se za 20 odsto, a iznos dečijeg dodatka se uvećava za 30 odsto", navedeno je.
Ministarstvo je u odgovoru navelo i da neprestano radi na unapređenju uslova za ostvarivanje prava roditelja i dece, kao i ostalih korisnika prava koje propisuje Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom.
"I nastaviće i ubuduće da izmenama i dopunama ovog zakona, u skladu sa dostupnim mogućnostima, utvrđuje veći obim prava majki i dece", dodaje se.
Šta je bio zahtev?
Autonomni ženski centar tražio je da država omogući deci ubijenih žena pravo na dečiji dodatak koji neće zavisiti od materijalnih uslova srodnika koji o njima brinu, odnosno ukidanje cenzusa.
Taj predlog je upućen Ministarstvu tokom javne rasprave o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
"Srodnici koji preuzimaju brigu o deci moraju da budu ekstremno siromašni da bi dobili pravo na dečiji dodatak", kaže za RSE Vanja Macanović iz ove organizacije.
Ona je dodala da ti mali iznosi mogu nekad da znače mnogo srodnicima u zavisnosti od njihovog materijalnog stanja.
Ministarstvo je, međutim, odbilo sve predloge Autonomnog ženskog centra.
"Ministarstvo za brigu o porodici je zaključilo javnu raspravu i u izveštaju sa javne rasprave se ne vidi uopšte zašto taj predlog nije prihvaćen", kaže Macanović.
Ona je ukazala da su istovremeno izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom "davani ogromni, povećani iznosi za rađanje prvog, drugog, trećeg i četvrtog deteta."
Tim izmenama, koje je Skupština Srbije usvojila 30. septembra, predviđeno je povećanje roditeljskog dodatka.
Tako će roditeljski dodatak za prvo dete iznositi 500.000 dinara (oko 4.280 evra) jednokratno, dok će za četvrto to biti 3.180.000 dinara (oko 27.180 evra).
Tokom skupštinske rasprave ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski izjavila je da je glavni prioritet njenog ministarstva demografska obnova.
Apel nije prihvaćen ni u parlamentu
Kada su vrata nadležnog Ministarstva ostala zatvorena, Autonomni ženski centar uputio je apel poslanicima Skupštine Srbije.
Kako kažu nije bilo vremena ni za šta drugo pošto je zakon stavljen na dnevni red po hitnoj proceduri na vanrednom zasedanju.
Međutim, ni u parlamentu nije bilo sluha.
"Prosto nekada ne znate odgovor zašto ovo nije tema o kojoj bi postojala saglasnost svih", kaže Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.
Zbog čega je to tako, RSE je poslao upit na adrese poslaničkih grupa vladajućih Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije, ali je odgovor izostao.
Ipak, ideja nije bez podrške.
Bez zvaničnih podataka o broju dece čije su majke žrtve femicida
Na upit RSE koliko ima dece čije su majke žrtve femicida nisu odgovorili Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju ni Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Prema podacima nevladinog Autonomnog ženskog centra u Srbiji je za 12 godina ubijeno 406 žena.
Od 2011. do 2023. godine 391 ženu i 15 devojčica mlađih od 18 godina ubio je bračni ili vanbračni suprug, bivši suprug, partner ili drugi član porodice.
Od ubijenih žena 293 su imale decu, a najmanje njih 107 imalo je maloletnu decu u vreme ubistva.
U desetogodišnjem periodu, od 2014. do 2023. bez majke je ostalo 129 maloletne dece, o kojima su brigu preuzimali ili njihovi biološki očevi, koji nisu izvršioci femicida, zatim srodnici ili hraniteljske porodice.
Biljana Đorđević, poslanica opozicionog Zeleno-levog fronta, kaže za RSE da njena poslanička grupa podržava ovaj predlog.
"On je, nažalost, stigao kasno da bismo mogli da ga formulišemo kao amandman u tom trenutku, ali ja sam u plenumu govorila o tome i to sam podržala", navela je.
"Za nas je neobjašnjivo da se tako nešto ne prihvati", dodala je.
U Autonomnom ženskom centru kažu da od ideje neće odustati.
Nasilje nad ženama
Kakvi ožiljci ostaju nakon nasilja? Kako porodice i žrtve nasilja nastavljaju dalje sa životima zauvijek obilježenim traumom?
Uprkos Istanbulskoj konvenciji i zakonskim okvirima rodno uslovljeno nasilje je i dalje sveprisutno u zemljama Zapadnog Balkana.
U "Ženskim sjenkama" pronađite priče onih koji su preživjeli rodno zasnovano nasilje, kao i svjedočenja porodica žena kojih više nema.
Saznajte i kako prijaviti nasilje u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Kosovu i Sjevernoj Makedoniji.
Facebook Forum