Uveren sam da su Amerikanci sada mnogo više na oprezu kad je reč o pitanju uticaja na izborni proces nego što su bili 2016, a siguran sam da će 2020. biti još osetljiviji na takve stvari, kaže za RSE Daniel Serwer, američki ekspert za balkanska pitanja, podsećajući na aferu ruskog mešanja u prethodne američke izbore 2016. godine.
On je tako komentarisao poruku šefa diplomatije Srbije Ivice Dačića da će organizovati srpsku dijasporu u SAD da na izborima podrži republikanca Donalda Trampa.
Dačićevu izjavu najpre je kritikovao Majkl Karpenter, savetnik Džoa Bajdena, bivšeg američkog potpredsednika i aktuelnog kandidata Demokratske stranke za predsedničku nominaciju, ocenivši je i kao znak da "želi da se meša u američku unutrašnju politiku".
"Srpski ministar spoljnih poslova planira da se meša u američku unutrašnju politiku tako što će okupiti srpske Amerikance da podrže Trampa 2020. godine", naveo je Karpenter na Tviter nalogu i preneo i Dačićevu izjavu.
Prema Dačićevim navodima, 650.000 je državljana SAD srpskog porekla. On je najavio da će, kao ministar spoljnih poslova, organizovati Srbe koji žive u SAD da na predsedničkim izborima iduće godine objedine glasove i formalizuju podršku Trampu.
Dačićev potez je pre svega za domaću političku upotrebu kojim on pokušava da fingira nekakvo postojanje plana za razvoj sprskih odnosa sa Amerikom i to nije ništa novo ni u srpskoj politici ni u političkom delovanju Ivice Dačića, kaže za RSE Mladen Lišanin iz beogradskog Instituta za političke studije.
"S druge strane, ovo je potez kojim se pokušava da se u izvesnom smislu gurne prst u oko nekim regionalnim rivalima Srbije i nekim delovima američkog političkog establišmenta koje Ivica Dačić sa više ili manje opravdanja smatra nenaklonjenim interesima Srbije", navodi Lišanin.
Da li iza poruke Ivice Dačića o podršci državljana SAD srpskog porekla Donaldu Trampu na predsedničkim izborima stoji pokušaj da se ojača pozicija Srbije u dijalogu sa Kosovom?
To sasvim sigurno ima uticaja, odgovara Lišanin. On navodi da se u Beogradu Tramp smatra, donekle predusretljivijim za neke srpske ciljeve, nego što su to neki delovi administracije koji su u nemalom broju slučajeva delovi prethodnih administracija. Ali, napominje on, i u slučaju da je Dačićeva ideja pokušaj da se utiče na američku politiku oko Kosova, ovo nije najsrećniji način.
"Srbija nema nikakvih kapaciteta da organizuje tako nešto u Sjedinjenim Državama, da okupi svoju dijasporu da na jedan koherentan način pristupi sprovođenju nekog plana koji je osmišljen u Beogradu. I da ima, broj Srba koji tamo žive nije dovoljno veliki da bi mogao da utiče na američke izbore. A da ne pričamo o tome da američki politički sistem ne poznaje direktno glasanje za predsednika nego tzv. elektorski koledž, pri čemu država sa najvećim brojem Srba, Ilinois, dominantno glasa za demokrate. Tako da i kada bi svi poslušali Ivicu Dačića ne bi mogli da naprave neku razliku", smatra Lišanin.
U odgovoru na kritike Majkla Karpentera srpski šef diplomatije je istakao da ne govori o Srbiji, kao državi, već o državljanima SAD srpskog porekla i da srpska dijaspora u toj zemlji treba da se organizuje kako "niko neće moći da je nipodaštava kao što sada demokrate rade".
"A kad Jevreji glasaju za Trampa, to nije mešanje, ili kad Albanci glasaju za Klintonove ili Engela?... U Engelovoj izbornoj jedinici Albanci mu uvek donose pobedu", rekao je Dačić za beogradsku "Politiku".
U predizbornoj kampanji 2016. godine, ako je suditi po prisustvu tadašnjeg premijera Srbije Aleksandra Vučića u septembru te godine na panelu o pomirenju na Balkanu 20 godina posle Dejtona, koji je organizovala Klinton fondacija, a domaćin bio nekadašnji predsednik Bil Klinton, zvanični Beograd nije očekivao pobedu republikanca Donalda Trampa.
Međutim, odmah nakon što je on pobedio demokratsku rivalku Hilari Klinton, u Severnoj Mitrovici na Kosovu, većinski nastanjenoj srpskim stanovništvom, osvanuli su bilbordi sa likom Donalda Trampa. Bilbordi podrške Trampu pojavili su se i na ulicama Beograda sa natpisom "Čestitamo! Trampe Srbine!" i potpisom Informera, tabloida naklonjenog vlastima. U drugom, takođe provladinom tabloidu, Srpskom Telegrafu osvanula je naslovnica sa porukom "Tramp vraća Srbiji Kosovo".
Daniel Serwer, međutim, ističe da nije nimalo mudro ispoljavati preferenciju bilo prema jednoj ili prema drugoj američkoj političkoj stranci.
"Stvar je u tome što je uvek velika greška ispoljavati savezništvo sa jednom ili drugom američkom političkom partijom zato što uvek postoji stvarna mogućnost promene na vlasti. Tako da, ako to uradite, onda morate biti spremni da očekujete konsekvence ako pobedi stranka koju niste podržavali. Očigledno je da Dačić misli da ima prijatelje u aktuelnoj administraciji i da želi da ih podrži. Ali, sve što je postigao jeste da je osigurao da ko god bude bio sledeći predsednik Sjedinjenih Država iz redova demokrata Dačića, a možda i Srbiju, smatra za neprijatelja. Dakle, to mu uopšte nije bilo mudro", upozorava Serwer.
Kada se pogleda unazad politika Beograda u odnosu na republikance i demokrate nema konzistentnosti, kaže Mladen Lišanin iz Instituta za političke studije.
"Postoji na nivou individualnih političkih lidera i političkih stranaka. Za vreme vladavine Demokratske stranke Srbija je bila nešto bliža Demokratskoj stranci u Sjedinjenim Državama, čak i ako administracije koje su vodili američki 'demokrati' nisu uvek bile, uslovno rečeno, prosrpski orijentisane. Nisu to bile ni republikanske, ali je percipirano sa određenim kredibilitetom da su one u nešto manjoj meri zainteresovane za zaštitu interesa srpskih regionalnih rivala", ocenjuje Lišanin.
"I ovog puta je više, čini mi se", zaključuje Lišanin, "reč o nekim ličnim političkim ambicijama i afinitetima Ivice Dačića nego što ovakav potez predstavlja rezultat neke osmišljene spoljnopolitičke strategije Srbije u vezi sa odnosima sa SAD".
Sve ovo se dešava u trenutku kada su srpski mediji najavljivali posetu Beogradu savetnika američkog predsednika Džona Boltona krajem avgusta. To je, međutim, u četvrtak demantovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je za televiziju "Prva" naveo da je Bolton trebalo da poseti Beograd i Prištinu, ali da na Kosovu zbog izbora ne bi imao s kim da razgovara.
Facebook Forum