Autor: Vladimir Ivanjenko
Trenutno se u Donbasu nalazi preko 9.000 vojnika regularne ruske vojske, tvrdi zamenik komandanta antiterorističkih operacija Ukrajine Valentin Fedičev.
Uvjeravanja Kremlja da na istoku Ukrajine nema ruskih vojnika i da naoružanje i vojna tehnika nisu tamo dovezeni iz Rusije već da su zauzeti od strane separatista u toku ratnih dejstava zvanični Kijev smatra neistinitim.
I o tome se, između ostalog, govori u izveštaju ubijenog ruskog opozicionara Borisa Njemcova, objavljenim pod naslovom “Putin. Rat”, koji su pripremile njegove kolege.
Brojevi i činjenice iz ovog izveštaja odavno su poznati u Ukrajini, ali ovaj dokument nije namenjen Ukrajincima, jer je to prije svega apel Rusima da “otvore oči”, budući da ih je propaganda Kremlja ubedila da je konflikt na Donbasu unutrašnji ukrajinski problem. Evo šta o tome kaže rukovodilac Centra za politička istraživanja “Penta” Volodimir Fesenko:
"To što je napisano u ovom izveštaju nije tajna za mnoge Ukrajince. Direktno ili indirektno, mi smo to znali ili smo nagađali. Između ostalog i to da separatističkim borcima rukovodi neposredno Moskva. Poznato je bilo i to da se od augusta prošle godine tamo bore ne samo ruski najamnici, već i profesionalni ruski vojnici. Pitanje je nešto drugo: da li će ovaj izveštaj da utiče na rusko društvo i na rusku situaciju? Bojim se da još uvek neće. Ali svakako, obelodanjivanje ovih informacija u samoj Rusiji i u ruskim medijima ima značaj u tome da građani Rusije vide da je upravo Rusija izvor ovog rata, ona je odgovorna za njega. Što više ljudi u Ruskoj Federaciji bude svesno toga, to će, moguće, brže doći do zaključka da iz ovoga rata treba da se izađe. Za sada su ovo samo prvi nagoveštaji i ja od ovog izveštaja ne očekujem kardinalne promene.”
U međuvremenu, majski praznici obeleženi su susretom u Minsku Kontakt grupe koja je zadužena za rešavanje konflikta u Donbasu. Zaključak susreta separatisti su već nazvali prodorom – Kijev je prvi put pristao na direktne pregovore s takozvanim narodnim republikama Donjeck i Lugansk (DNR i LNR) preko specijalnih radnih grupa.
Jedan od lidera separatista, član Kontakt grupe, Denis Pušilin je uoči susreta izjavio da su Donjeck i Lugansk spremni da se odreknu formalne nezavisnosti radi autonomije u sastavu Ukrajine.
"Pušilin govori o širokoj autonomiji sadašnjih republika “DNR” i “LNR”. A šta to znači?, pita rukovodilac Centra za politička istraživanja “Penta” Volodimir Fesenko i konstatuje:
"Faktički to znači da ove republike čuvaju punu samostalnost, formalno se vraćaju u sastav Ukrajine, ali sve ostaje kao ranije, i Ukrajina treba da finansira dve separatističke republike. Mogu nedvosmisleno da kažem da je ovakva varijanta apsolutno neprihvatljiva za Ukrajinu. Mogućnost njihovog ulaska u sastav Ukrajine uz očuvanje faktičke nezavisnosti neće podržati ni ukrajinsko rukovodstvo, ni parlament, ni društvo. To je isključeno. Možda će se s njima i dogovarati, da bi se zaustavio rat, ali niko nema nameru da ih prizna za samostalne državne tvorevine. Jasno je da Ukrajina nikada neće pristati na ovakav scenario po kome bi ona trebala da isplaćuje novac ljudima koji u bilo kom trenutku opet mogu da započnu rat. Niko na to neće pristati, tim pre što su oni postavili ultimatum da se garatuje pravo na samoopredeljenje bilo kom regionu Ukrajine. To znači da je takozvano mirno regulisanje odnosa usmereno na urušavanje Ukrajine iznutra. To neće doneti nikakav mir, to će biti produžetak rata, samo drugim sredstvima."
Sudbina autonomije Donbasa u sastavu Ukrajine, kako tvrde neki kijevski mediji, može da bude rešena u roku od tri dana.
Prema mišljenju predsednika Instituta za političke studije Kostje Bondarenka, pomenuta izjava Denisa Pušilina nije slučajno odjeknula odmah sledećeg dana nakon susreta 10. maja u Moskvi nemačke kancelarke Angele Merkel i predsednika Rusije Vladimira Putina:
"Najverovatnije je da je upravo poziv iz Kremlja bio odlučujući. Verovatno je tema autonomije Donbasa bila prisutna i u razgovorima Putina i Merkelove. Kako će se razgovori o tome dalje razvijati? Do sada je predsednik Ukrajine Petro Porošenko izjavljivao da je protivnik federalizacje Ukrajine, protivnik autonomnog statusa Donbasa. I u ovoj situaciji, nakon što je Pušilin izjavio da je Donbas spreman da razmotri pitanje povratka u sastav Ukrajine na principima autonomije, očigledno je da će sada Petro Porošenko morati nekako da se opredeli: ili će i dalje ostati privržen unitarnom modelu i odbiti ideju o bilo kakvoj autonomiji, ili će možda, pod pritiskom iste te gospođe Merkel, promeniti svoje mišljenje i reći: a zašto da ne bude i autonomija? Međutim postoji mnogo protivnika bilo kakvih promena u teritorijalno-administrativnom uređenju Ukrajine, i stoga mislim da – ako se Porošenko saglasi sa predlogom Pušilina – to može ozbiljno da ugrozi njegov rejting i da dovede do političke krize u Ukrajini", ocenjuje Bondarenko.
Ipak, Kostja Bondarenko smatra da će i Zapad, a ne samo Rusija, napraviti pritisak na Ukrajinu da pređe na federativno uređenje.
